Category Archives: Drugi pišu

Studenti šumarstva čiste reke i pošumljavaju Staru planinu

Studenti beogradskog Šumarskog fakulteta boraviće narednih dana u selu Dojkinci.

PEDESETORO studenata beogradskog Šumarskog fakulteta narednih dana boraviće u selu Dojkinci, na Staroj planini. Oni će, u okrviru projekta “Tvoj život su tvoja dela”, očistiti priobalje Dojkinačke reke i druge planniske vodotokove, ali će takođe i pošumljavati ovaj deo planine.

Kako kažu u Šumskom gazdinstvu i Turističkoj organizaciji Pirot koje su suorganizatori ovog skupa, ideja je da ova planina postane nastavno-naučna baza za faklutete kojii se bave prirodom i uopšte florom i faunom. Akcija će trajati do 14. aprila, a studenti će boraviti u Planinrskom domu u Dojkincima.

U Beogradu je juče održan sedmi Sabor učesnika omladinskih akcija i volontera Srbije na kome je istaknut značaj uključivanja mladih na zaštiti i unapređenju životne sredine organizovanjem omladinskih radnih akcija i volonterskih kampova za šta je, kako je rečeno, neophodna podrška nadležnih organa i stručnih institucija.


Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Na skupu, u organizaciji Udruženja omladinskih radnih akcija i volontera Srbije i Udruženja učesnika ORA Beograd, uručene su plakete za negovanje tradicija dobrovoljnog rada i pružanje pomoći u ostvarivanju ciljeva udruženja učesnika omladinskih akcija.

Plakete su dobili ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić.
Ministar je istakao značaj radnih akcija i poručio da nije sramota voleti svoju zemlju, te da je danas rodoljublje pošumljavanje.

Pošumljavanje je najbolji, najjeftiniji i najjednostavniji način da se rešimo posledica klimatskih promena. To je jednostavno, jeftino i ne traži ništa osim naše organizovanosti i zato organizujte se, pozovite mlade ljude, razgovarajte sa školama jer ćete imati našu ne samo podršku već i finansijsku pomoć za pošumljavanje„, rekao je Trivan.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić je rekao da su učesnici radnih akcija u bivšoj Jugoslaviji imali snažnu potrebu da rade nešto za svoju zemlju i dodao da taj osećaj kod mladih postoji i danas što se pokazalo tokom poplava 2014. godine kada su mnogi mladi samoinicijativno učestvovali u odbrani od poplava i donirali hranu, odeću.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

On je dodao da sutra 50 studenta Šumarskog fakulteta ide na Staru planinu gde će učestvovati u akciji pošumljavanja.

Predsednik Skupštine Udruženja omladinskih radnih akcija i volontera Srbije Sreten Jovanović je rekao da je važno podstaći mlade da učestvuju u radnim akcijama za koje je, dodao je, neophodna pomoć nadležnih organa i stručnih institucija.

Naveo je da je kroz zakonodavne regulative potrebno stvoriti uslove za to i izrazio nadu da će akcijaški duh ponovo naći svoje mesto.

Predsednik Saveza udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije Momčilo Talijan je pozvao učesnike Sabora da budu jedinstveni i uspostave akciono partnerstvo svih institucija akcijaša u našoj zemlji.

„Da se u tom partnerstvu lepo družimo, međusobno poštujemo i uvažavamo i pre svega pomognemo, srazmerno svojim mogućnostima, oživljavanju omladinskih radnih akcija u Srbiji“, dodao je on.

Na skupu, kome su prisustvovali i nekadašnji akcijaši, prikazan je kratak film o omladinskoj radnoj akciji „Pešter“ koja je počela 1978. godine i trajala 12 godina.



Milisav Pajević

izvor energetskiportal.rs/

The post Studenti šumarstva čiste reke i pošumljavaju Staru planinu appeared first on Knjaževačke vesti.

Nove naknade u Parku prirode “Stara planina

Javno preduzeće „Srbijašume”, u ulozi upravljača Parka prirode “Stara planina”, donelo je u drugoj polovini marta ove godine Odluku o naknadama za korišćenje zaštićenog područja Park prirode „Stara planina”. Odluka, kojom je utvrđena visina, način obračuna i plaćanja naknada za korišćenje zaštićenog područja Park prirode „Stara planina”, treba da omogući upravljaču parka novac za finansiranje aktivnosti zaštite, uređenja i promocije Parka prirode “Stara planina”. Značaj ovakvih naknada za upravljača parka prirode ogleda se u podatku da je tokom 2018. godišnji program upravljanja parkom finansiran sa svega 9 miliona dinara iz budžeta R.Srbije, a sa 32 miliona dinara prikupljenih od naknada u parku.

Odluka, donešena na osnovu Zakona o zaštiti prirode i uz saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine, predviđa obavezu plaćanja naknade za obavljanje delatnosti putničkih agencija, turoperatora, restorana, trgovine, zanatskih usluga, rudarstva, energetike, saobraćaja; za postavljanje vikendica; za održavanje turističkih, rekreativnih, sportskih i drugih manifestacija i aktivnosti; za korišćenje imena i znaka zaštićenog područja; za zauzeće prostora za objekte koji svojim izgledom narušavaju svojstvo zaštićenog područja; za sakupljanje lekovitog bilja; za elektroenergetsku i skijališnu infrastrukturu, ali i za snimanje i fotografisanje…

Predviđeno je da po osnovu ove Odluke vlasnik hotela plaća kao godišnju naknadu 1200 dinara, a vlasnik kuće sa seoski turizam 430 dinara po krevetu. Turista koji reši da prenoći u šatoru, u obavezi je da plati 30 dinara dnevno po m2. Za minihidroelektrane određena je naknada u iznosu od 150.000 dinara.


Zanimljivo je da će onaj ko želi da u komercijalne svrhe napravi fotografiju u parku prirode morati da plati 2.000 dinara po danu, a onaj ko želi da lovi puškom platiće skoro 9 puta manje. Naknada za seču šume ovom odlukom nije predviđena, iako je Odluka o naknadama iz 2014. godine između ostalog sadržala i naknadu za korišćenje – seču šume, u iznosu od 50 dinara po m3 drvne mase. Upravo obim eksploatacije šume na Staroj planini izaziva zabrinutost dela lokalne javnosti, s obzirom na nanošenje štete na putnoj infrastrukturi od strane teških kamiona, kao i seču stoletnih bukovih šuma.

Na molbu portala FAR da prokomentariše izostanak naknada za seču šume, Gordana Jančić ispred Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine, JP “Srbijašume”, obrazložila je odustvo takve naknade činjenicom da je Srbijašume ujedno i korisnik šuma, da ne može samo sebi da naplaćuje naknade, ali i da ovo javno preduzeće ne želi da nameće ovu naknadu lokalnom stanovništvu.

This image has an empty alt attribute; its file name is 194-1024x683.jpg Gordana Jančić, JP „Srbijašume“
“Nema naknada za posečeno drvo zato što su JP Srbijašume u dvostrukoj ulozi, mi smo i korisnici i upravljači i ne možemo naplaćivati sami sebi. Naša orijentacija je da se za seču privatnih šuma lokalno stanovništvo ne opterećuje naknadama. I to nije samo na Staroj planini, takvih naknada nema svuda gde smo mi upravljači“, izjavila je Gordana Jančić.

Što se tiče komentara da JP “Srbijašume” ne nadoknađuje štetu na putevima nastalu prolaskom teško natovarenih kamiona, Gordana Jančić je objasnila da Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i Zakon o šumama nalaže da korisnik šuma plaća naknadu za svaki kubik posečenog drveta i uplaćuje u Budžet R.Srbije i to JP “Srbijašume” i čini. “Budžet R.Srbije zadržava od te naknade 70%, a 30% ide lokalnoj samoupravi gde je drvo posečeno. Budžetski sistem to usmerava dalje prema lokalnim samoupravama”, dodala je Gordana Jančić.

Ovom odlukom ostavljena je mogućnost da JP “Srbijašume” postavi odgovarajuće objekte, opremu i osoblje na ulazima u park prirode, kako bi vršila naknadu za korišćenje vozila na motorni pogon u zaštićenom području, ali po rečima naše sagovornice takva naknada se u dogledno vreme neće uvoditi, a neće se naplaćivati ni fotografisanje od strane turista i posetioca ukoliko je to za njihove lične potrebe.

Sredstva ostvarena od naknada po ovoj odluci, koristila bi se za zaštitu, razvoj i unapređenje PP “Stara planina”, stoji u tekstu odluke objavljenom u Službenom glasniku.

This image has an empty alt attribute; its file name is 195-1024x614.jpg
Dotrajala tabla na ulazu u Park prirode na Vidliču, postavljena 2007.godine.


Sergej Ivanov

Foto: Sergej Ivanov

Izvor http://far.rs/

The post Nove naknade u Parku prirode “Stara planina appeared first on Knjaževačke vesti.

Ruski novinari na Staroj planini (Video)

 

Grupa novinara iz Rusije, uglavnom iz nacionalnih medija, posetila je Staru planinu. Svoje impresije čitaocima će preneti kroz putopisne reportaže u “Komsomolskoj Pravdi”, časopisima za lepotu, zdravlje i putovanja i preko specijalizovanih turističkih internet portala. Ponuda Stare planine, prema njihovoj oceni, mogla bi da bude zanimljiva turistima iz Rusije.

Većina ruskih novinara prvi put je u Srbiji. Prema njihovim rečima, lepota prirode, uslovi za skijanje i odmor, a i cene, mogli bi da dovedu goste iz Rusije na Staru planinu.




“Hrana na prvom mestu, to je ono što se sviđa Rusima. Ovde jednostavno ne možeš da ogladniš”, kaže PR turističke organizacije iz Moskve Lilijen Preobraženska.

Natalija Rima iz ruskog časopisa Liza kaže da Rusima preneti da je usluga odlična i da će u Srbiji imati vrhunski odmor.

Važno im je, kako kažu, što se u Srbiji osećaju kao kod kuće.

Ljubaznost i predusretljivost domaćina, vrlo često umeju da naprave razliku između dve turističke ponude, tako tvrde gosti iz inostranstva.

“Bratski narod, jako se to sve oseća i prosto sve bih pozvala da ovde dođu”, kaže Aksana Femina iz Komsomolska pravda.

Promocija Stare planine na tržištu Rusije vrlo je značajna za turistički centar, ali i celokupni turistički potencijal Srbije.

“Sam dolazak turista iz Rusije, a i iz bilo koje druge zemlje, oduševljenje sa Starom planinom i krovom Srbije, faktički nudi nove mogućnosti, nove infrastrukturne projekte”, ističe direktor preduzeća Stara Planina RESORT Goran Karadžić.

Samo u januaru u preduzeću SP RESORT je bilo 13 hiljada noćenja što najavljuje mnogo bolju sezonu od prošlogodišnje.

Pogledajte Video prilog



Knjaževac : Milomir se seli u pećinu (Foto & Video)

Milomir Mitrović (82) iz Kalne kod Knjaževca rešio da sa suprugom Gvozdenkom napusti oronulu kuću zbog prevelikih dažbina. Kad plate sve račune, od 15.000 dinara penzije ne ostane im gotovo ništa.

 

STARINA Milomir Mitrović iz Kalne kod Knjaževca “troši” devetu deceniju u trošnom kućerku, sa svojom životnom saputnicom Gvozdenkom (76). U muci i nemaštini. Supruga mu je jedva pokretna, a od spiska lekova, koje oboje piju, mogla bi da se, kako kaže, napiše omanja knjiga. Nikome ništa ne duguju, ali sa 15.000 dinara njegove penzije, jedva sastavljaju kraj sa krajem u zaseoku Gornje Polje. Kada plate struju, telefon, vodu, porez i lekove, ne ostane mnogo. Gotovo ništa. Zato je starina odlučio – seli se u pećinu na ulazu u Kalnu!




 

 Milomir pred ulazom u svoj "novi dom" Foto L. Kozarčić

Milomir pred ulazom u svoj “novi dom” Foto L. Kozarčić

Ne mogu, ljudi, više sve ovo da izdržim – tiho nam govori deka Milomir (82).

– U pećini nema ni struje, ni vode, ni telefona, ali ni poreza, ni računa… Biće nam sigurno jeftinije da tamo preživimo. Nadam se da ću do zime uspeti da sredim naše novo porodično gnezdo.

Upregao deda Milomir – sebe u prikolicu, pa vuče građu do pećine. Sređuje novi dom, za sebe i baku Gvozdenku, svakog dana od jutra do mraka. Planira i staru peć da postavi u pećini, da se greju. A bez dažbina, ostaće im para, veli, da kupuju hranu. Uzani tunel, na 200 metara od ulaza u Kalnu, vidi se s puta. Unutra u pećini, skriveno je još nekoliko uskih prolaza. Komfor, međutim, Milomiru i ne treba.

POMOĆ SVI koji žele da pomognu Milomiru i Gvozdenki, kojima sigurno nije mesto u pećini, mogu da se jave Fondu humanosti “Novosti” na broj telefona 011-3028-162, a na raspolaganju je i imejl adresa fond@novosti.rs.

– Svakog meseca penzija mi ode na račune za kuću koja samo što se ne raspadne – kaže Milomir. – Srušiće je i najmanji zemljotres. Od tri odeljenja, žena i ja koristimo samo sobičak. Kupatilo nije u upotrebi. Bojler, koji sam kupio za vreme Tita, ne radi već decenijama. Vodu sam zato zavrnuo, ali računi jednako dolaze. I možda za nekoga to nije mnogo, ali za mene je i previše. Zato sam rešio da se selim.

A kućerak u Gornjem Polju, sećaju se Mitrovići, sami su sagradili. Opština im dala plac kada su se uzeli. Zemlju nikakvu nemaju, pa ni stoku, ni živinu. Milomirova familija ostala je na Babinom zubu. Imao je roditelje, tri brata i dve sestre. Niko više od njih nije živ, a to malo imanja, razdelili drugi naslednici. Nije, kaže, bogzna šta ni bilo.

Već danima vredni čovek uređuje prilaz pećini, istoj onoj gde su se srpski seljaci iz ovog kraja krili od Bugara u vreme rata.

– Kako su se oni onda sakrivali od neprijatelja i mučitelja, tako i ja bežim od svojih, nemaštine i računa – veli Milomir.

– Supruga se nećka, ne ide joj se… Ona kako hoće, ali ja moram.
Vek je Milomir proveo radeći kao tapetar, građevinac, i u preduzećima za auto-transport. Njegova Gvozdenka decenijama je čistila prostorije banke u Kalni, Knjaževcu, Negotinu.

– Na papiru, radila je četiri sata, a ostajala mnogo duže, koga god treba menjala, a eto ni do danas nije zaslužila penziju – priča dobroćudni starac.

Sin jedinac Brižit (51), i unuka Gabrijela (23) žive u Negotinu. – Muče se i oni – kaže deka.

– Sin je obućar, zanatlija i on se jedva pokrpi sa svojim dažbinama. Unuka nema posao. Skoro nam je sin dolazio, vodio majku kod lekara, jer nedeljama nije mogla na noge. A Gabrijelu sam video pre dva meseca. Rekao sam im za pećinu. Ćute. Ništa mi ne kažu.

A u selu, pričaju. Gurkaju se kad prođe Milomir, podsmevaju se njegovoj odluci. A Milomir ne mari. Do kraja je, kaže, došlo, više nema kud. Do pećine.

NUDILI MI “SIGURAN SMEŠTAJ”

BOLI me i nepravda – kaže Milomir. – Znam da pomoć dobijaju i oni koji imaju mnogo više od mene i Gvozdenke, a iz Centra za socijalni rad mene i suprugu su odbili. Kažu, imamo kuću. Kada sam se žalio da ne mogu da plaćam struju, ponudili su mi siguran smeštaj zatvorsku tamnicu i sveće na poklon. Pisao sam predsedniku Opštine Knjaževac, koji me slao Centru za socijalni rad, a nedavno i Aleksandru Martinoviću, od koga sam tražio da pošalje nekog iz Skupštine Srbije zaduženog za penzionere. Možda nije mogao da pročita moj rukopis, pa mi još nije odgovorio.

Link do video priloga

Flickr Album Gallery Powered By: WP Frank



Izvor novosti.rs