Category Archives: Stara planina

Graditeljski detalji : Projekat Falkensteiner hotela Stara planina

Print Friendly, PDF & Email


(Hotel Falkensteiner)

Nacionalni park Stara Planina

Jedan od naših najlepših nacionalnih parkova,
Nacionalni park Stara planina nalazi se u Istočnoj Srbiji i zahvata
površinu od 142 219,64 hektara. Lepote netaknute prirode su očaravajuće,
a bogatstvo flore i faune i ostalih prirodnih bogatstava neprocenjivi,
pa je 1997. godine odlučeno da Stara planina postane Park prirode. Pod
zaštitom je države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, svrstano u
1. kategoriju. U centralnom delu Parka prirode na 1 350 m nadmorske
visine i jednom od najlepših mesta, Jabučkom ravništu, smešten je
moderan hotelski kompleks Falkenštajner hotel Stara planina
(Falkensteiner Hotel Stara Planina) koji ima 4 zvezdice prema
internacionalnim hotelskim standardima.


Knjaževac : Adaptacija hotela na Staroj planini

Print Friendly, PDF & Email

U decembru počinje rekonstruisanje i adaptacija hotela na Staroj planini koji je preuzela austrijska kompanija Falkensteiner Michaeler Tourism Group. Radovi će se odnositi na prilagođavanje već postojećih sadržaja hotela standardima FMTG, dok je cilj pružanje najkvalitetnije usluge gostima.

Restoran će biti pruređen tako što će u sadašnjem postoru biti otvoren pizza corner i deo za show cooking, gde će se hrana spremati direkto ispred gostiju. Biće napravljen i pult gde će se točiti piće, a hrana će se služiti na više mesta u restoranu a ne samo na jednom kao do sada.

Predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić na Blogomaniji – na Staroj planini

Print Friendly, PDF & Email

STARA PLANINA – U Srbiji ali i u regionu primetno je sve češće korišćenje društvenih mreža i pokretanje blogova što znatno utiče na društveni život celokupne zajednice, rečeno je danas na otvaranju najveće konFerencije blogera u regionu – Blogomaniji.

Učesnike konFerencije  je pozdravio je i predsednik opštine Knjaževac Milan Đokić koji je rekao da Stara planina predstavlja motor razvoja jugoistočne Srbije, i pozvao je organizatore Blogomanije da i narednih godina tu organizuju slične skupove.Pored predsednika opštine Knjaževac na #Blogomaniji je prisustvovao i njegov zamenik Miljan Ranđelović poznati twiteraš @miljanra.

Programski direktor konFerencije koja se održava na Staroj planini, Ivan Minić, inače vlasnik jednog od najčitanijih blogova na portalu www.burek.rs, podsetio je da je “blog scena” ranije bila vrlo siromašna a da je sad sve više raznovrsnih tematskih blogova.

Knjaževac: Decentralizacija za spas sela

Print Friendly, PDF & Email
Portparol URS Marko Selaković izjavio je da će se nastaviti proces odumiranja i demografskog pražnjenja sela ako se ne budu razvijali svi regioni Srbije

“Decentralizacija je neminovnost, jer svi treba da preuzmu odgovornost za svoj razvoj. Na državi je da svima obezbedi jednake šanse” rekao je Selakovići nakon sastanka sa članovima opštinskog odbora URS u Knjaževcu.

Knjaževac se okreće turizmu

Print Friendly, PDF & Email
Suočeni sa desetkovanom privredom zbog loših privatizacija ili gubitka konkurenske trke, lokalna samouprava u Knjaževcu i mnoge organizacije već dve godine rade na jačanju turizma u kome vide nadu za opstanak tog grada u kome zivi oko 32.000 ljudi.

Blizina Stare planine, nedirnuta priroda i čnjenica da se grad “na dva Timoka” koga zbog sedam mostova nazivaju i srpska Venecija, nalazi na alternativnom putnom pravcu, Bugarska – Srbija, pružaju dobar preduslov da se napornim radom i marketingom dođe do dobrih rezultata.

To smatra direktor Turističke organizacije Knjaževac “Saša Ignjatović.

“Imajući u vidu turističke potencijale na Staroj planini, turizam u Knjaževcu je bitna pretpostavka za budući razvoj cele opštine, jer je privreda, na koju se oslanjao ovaj grad, zamrla poslednje dve decenije”, podseća on.

U odnosu na broj stanovnika, utisak je da je u Knjaževcu osamdesetih godina bilo više brend fabrika nego u mnogo većim jugoslovenskim gradovima.

Mašinska industrija “IMT” zapošljavala je 1.400 radnika, tekstilna “Branka Dinić” 1.200, u obućarstvuu “Ledi” radilo je 3.400 radnika a u Džervinu 1.200.