Category Archives: Stara planina

Penzioneri iz Negotina pošli na izlet na Staru planinu

Prešli smo 300 kilometara i izgubili ceo dan da bismo slušali prezentaciju o nekim dušecima – kaže penzionerka Jovanka Stajković.
Grupa od stotinak penzionera iz Negotina, iako su uplatili po 600 dinara za celodnevni izlet na Staru planinu, umesto na vrhu Babin zub završila je u selu Inovo, na prezentaciji dušeka i posteljina!

Iz Negotina su krenula dva autobusa, sa 108 penzionera. Nakon četiri sata vožnje i pređenih 150 kilometara, oni su zastali u selu Inovo, u podnožju Stare planine, gde im je rečeno da će odslušati kratku prezentaciju jednog proizvođača dušeka i posteljina.

– Posle završene prezentacije, jedan autobus je nastavio put Babinog zuba, dok je šofer našeg autobusa kazao da ima potpisan nalog da nas vozi samo dovde i da ne može da ide dalje – kaže penzionerka Jovanka Bubulović.

Penzioneri su se gotovo tri sata ubeđivali sa vozačem, ali im je on kazao da jedino može da ih vrati u Negotin, što se, na kraju, i desilo.

– Prešli smo 300 kilometara i izgubili ceo dan da bismo slušali prezentaciju o nekim dušecima – dodaje penzionerka Jovanka Stajković, koja je za ovu priliku čak kupila i cipele za planinarenje.

U Penzionerskoj organizaciji u Negotinu, koja je organizovala ovaj izlet, ne znaju kako je došlo do ovakvog propusta, a slučaj je prijavljen turističkoj inspekciji.


Stara planina : Kanjon Rosomačke reke

Rosomački lonci, ili kanjon Rosomačke reke, jedan je od najlepših prirodnih fenomena u Srbiji, sakriven na Staroj planini, na samo tridesetak kilometara od Pirota, a malo ko za njega zna.

U malenom Rosomačkom kanjonu, koji nije širi od pet, nije viši od 70 i ne duži od 500 metara, skrivena je netaknuta prirodna lepota od koje zastaje dah. Bočne strane klisure su strme i izdubljene u slojevitim krečnjacima, a samu klisuru karakterišu mali lonci-virovi. U sedimentima krečnjačkih škriljaca mogu se naći mnogobrojni i raznovrsni amoniti, ostaci izumrlih morskih glavonožaca koji su najčešće imali spiralnu kućicu. Zbog strmine stena, vodi, koja je prozirno bistra i ledena, pošto nikad nije toplija od pet do šest stepeni, skoro je nemoguće prići.



Bela Palanka postala druga opština u Srbiji koja je izradila program razvoja turizma

U svim strateškim dokumentima opštine Bela Palanka razvoj turizma zauzima važno mesto. Da je osnovno opredeljenje ove opštine ulaganje u turizam je to što je Bela Palanka druga opština u Srbiji koja je izradila četvorogodišnji Program razvoja turizma, rečeno je na prezentaciji programa razvoja turizma ove opštine na jugoistoku Srbije.

Izrada programa započeta je aprila ove godine formiranjem radne grupe koju su činili predstavnici svih važnih institucija i ustanova.

Predsednik opštine Bela Palanka Goran Miljković, na prezentaciji Programa razvoja turizma izrazio je zadovoljstvo što je ova opština među prvima prepoznala značaj donošenja ovog dokumenta.

– U prethodnom periodu puno smo uložili u razvoj ove privredne grane jer smo prepoznali turizam kao važnog pokretača ekonomskog razvoja. Program razvoja turizma, koji je usklađen sa nacionalnim i evropskim strateškim dokumentima omogućiće Beloj Palanci otvorena vrata kod nadležnog ministarstva i fondova EU – istakao je Miljković.



Stara planina : Sve veći broj stranih produkcija snima u Srbiji

Niske cene, jednostavne procedure, lako dostupne lokacije za snimanje i kvalitetni lokalni filmski radnici – to je ono što u Srbiju privlači sve veći broj stranih produkcija. U proteklih nekoliko godina, poznati evropski i holivudski reditelji i glumci pohodili su Beograd, a prema gruboj računici, Srbiji su na godišnjem nivou ostavljali oko deset miliona evra.

Ali, isto tako je atraktivna i Tara. Nekoliko projekata se u poslednjih godinu dana snimalo na Staroj planini i u okolini. Jako su atraktivni i dvorci Vojvodine, i različite lokacije u Subotici, Somboru i Smederevu”, navodi Milica Božanić.

Uvek kažemo da su filmske ekipe pokretne fabrike. Jedan snimajući dan može koštati od pedesetak do nekoliko stotina hiljada eura. S obzirom da se radi o direktnim investicijama, došli smo do iznosa da se otprilike na svaki potrošeni dolar ili euro na produkciju u zemlji, kroz ekonomiju provuče još 5,6 dolara ili eura. Tu možete videti koji je efekat od stranih projekata koji se snimaju u zemlji“, kaže izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije (SFA) Milica Božanić.

Srpska filmska asocijacija, koja okuplja firme i samostalne radnike filmske i TV produkcije, osnovana je 2009. godine sa ciljem da promoviše Srbiju kao lokaciju za snimanje filmova. No, tek 2015. godine usvojena je Uredba kojom se putem refundacije u iznosu do 20 odsto kvalifikovanih troškova koje je produkcija ostvarila u Srbiji, podstiče proizvodnja audio-vizuelnih dela.

“Podsticaji se odnose i na domaće i na strane filmove i nisu vid subvencija, već pravih podsticaja s obzirom na to da se isplata tih 20 posto uloženog vrši tek kada se završi investicija i kada se dokaže da je taj novac ovde zaista potrošen”, navodi Ana Ilić, savetnica predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.

Direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić navodi da su, od kada je ova Uredba počela da se primenjuje, strane kompanije u Srbiju uložile 2,1 milijardu dinara (16,6 miliona evra).

Posle rediteljskog debija “Koriolan”, najčešći gost Srbije je glumac Rejf Fajns, koji trenutno u Beogradu snima film o čuvenom baletskom igraču Rudolfu Nurejevu. Bio je gost na inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a onda je, kao iskreni prijatelj i promoter Srbije, kako je objasnila premijerka Ana Brnabić, postao vlasnik srpskog pasoša. U Beogradu su bili i Rejčel Vajs, Gaj Pirs, Džon Kjuzak, Džesika Lang, Selma Hajek, Kevin Kostner, Pirs Brosnan… Nedavno je od paparaca beogradskim ulicama bežala i holivudska zvezda Džulija Roberts.




Zlatibor ove godine iza Kopaonika i Stare planine

Kako prenosi dnevni list Blic, Zlatibor za predstojeću ski sezonu zaostaje za popularnijom zimskom destinacijom Kopaonikom i Starom planinom. Ako je suditi prema podacima o ranom bukingu Zlatibor predstojeće skijaške sezone neće biti među najpopularnijim planinama za skijanje, a osim Kopaonika i Stare Planine ispred Zlatibora prema interesovanju turista su i skijališta u Bugarskoj i Bosni i Hercegovini.

Prosečna cena ski pass-a na Kopaoniku za predstojeću sezonu iznosiće oko 16.000 dinara za sedam dana, dok je za Staru Planinu sedmodnevni ski pass oko 8.000 dinara.

Rani buking termina za zimovanje ne sprečava ni miholjsko leto, kažu u turističkim agencijama. U Srbiji su ove godine najpopularniji Kopaonik i Stara planina, a za njima ne zaostaju ni skijališta u BiH i Bugarskoj.

Veliki broj ljubitelja snega, skijanja, snouborda i sličnih zimskih aktivnosti već je uplatio termin za zimovanje. Prema rečima zaposlenih u agencijama, iako su udarni termini u februaru, građani rezervišu odlazak na planinu zbog popusta koje je ranijom uplatom moguće ostvariti.

– Najveća potražnja je u prvoj polovini februara, za vreme školskog raspusta. U periodu od trećeg do desetog februara svi aranžmani su nam već popunjeni – rekli su za „Blic” u jednoj velikoj turističkoj agenciji.