Category Archives: Vesti

Knjaževac : Sedma ATV AVANTURA in memoriam Bratislav Minić BATAK

ATV Klub Strara Planina 18-19.05.2019.organizuje Sedmu po redu ATV AVANTURU in memoriam Bratislav Minić BATAK.

Satnica 1. Dan 18.05 ( Subota )

08:00 – 09:30 Okupljanje u CAFFE club JNA i prijavljivanje učesnika
09:30 – 10:00 Defile gradom
10:00 – 14:00 Atraktivna vožnja
14:00 – 15:00 Pasulj sa dimljenim rebarcima
15:00 – 17:00 Trka u 4 klase QUAD,ATV,UTV,CROSS
17:00 – 19:00 Nastavak vožnje do etno sela Jelašnica
20:00 – Večera – Žurka, Zabavljace vas KESHUNTERS ( KEŠOLOVCI ) band, sa učesnicom ” Zvezde granda ” Katarinom.

 

Satnica 2. Dan 19.05 ( Nedelja )




08:00 – 10:00 Doručak
10:00 – 14:00 Atraktivna vožnja
14:00 Svečani ručak dodela pehara, medalja, diploma, zahvalnica.

Cena kotizacije 4.500.00 rsd doručak, ručak, večera piće, prenoćište, doručak, ručak.

Molimo da se prijavite na vreme radi lakše organizacije, najkasnije do 13.05.2019 god – brojevi telefona nalaze se na plakati.

U nastavku teksta možete videti kako su izgledale neke od prethodnih ATV Avantura.





The post Knjaževac : Sedma ATV AVANTURA in memoriam Bratislav Minić BATAK appeared first on Knjaževačke vesti.

Jubilarna dvadeseta Molitva pod Midžorom 6 i 11 maja 2019

    -Tradicionalna i ljubilarna dvadeseta Molitva pod Midžorom održaće se 6.maja u Vrtovcu (obredni deo)  i 11 maja 2019 godine u staroplaninskom selu Balta Beriilovcu (etno festival). - Prvi deo-Zavetna molitva, realizuje se na sam dan Đurđevdana, 06. maja , u selu Vrtovac na mestu zvanom Kalavat. Drugi deo-Etno festival, realizuje se prve subote posle Đurđevdana, 11. maja u selu Balta Berilovac, u dvorištu stare seoske škole. Specijalan gosti Etno festivala u Balta Berilovcu biće Biljana Sulimanović i Ratislav Blagojević.
  • Gosti će uživati u izvoru najlepše čobanice, staroplaninske trpeze i najboljeg staroplaninskog sira kao i izboru najbolje jagnjeće čorbe i tradicionalnog staroplaninskog belmuža.Takođe prisutne će zabavljati i Naissa, Snežana Spasić i Aleksandar Vasov, a organizator je obezbedio i brojne nagrade za prisutne.
  Manifestacija neguje tradicionalna obeležja staroplaninskog područja.Ona predstavlja spoj hrišćanskih i paganskih običaja. Upravo zahvaljujući ovom običajnom delu, opština Knjaževac je na prvom EDEN konkursu u Srbiji (2014. godine), dobila zvanje “Izuzetna destinacija Evrope”. Za sve koji žele da krenu put Balta Berilovca, Turistička organizacija Opštine Knjaževac obezbedila je autobuski prevoz. Autobus polazi u 10 časova ispred Spomen parka. The post Jubilarna dvadeseta Molitva pod Midžorom 6 i 11 maja 2019 appeared first on Knjaževačke vesti.

Studenti šumarstva čiste reke i pošumljavaju Staru planinu

Studenti beogradskog Šumarskog fakulteta boraviće narednih dana u selu Dojkinci.

PEDESETORO studenata beogradskog Šumarskog fakulteta narednih dana boraviće u selu Dojkinci, na Staroj planini. Oni će, u okrviru projekta “Tvoj život su tvoja dela”, očistiti priobalje Dojkinačke reke i druge planniske vodotokove, ali će takođe i pošumljavati ovaj deo planine.

Kako kažu u Šumskom gazdinstvu i Turističkoj organizaciji Pirot koje su suorganizatori ovog skupa, ideja je da ova planina postane nastavno-naučna baza za faklutete kojii se bave prirodom i uopšte florom i faunom. Akcija će trajati do 14. aprila, a studenti će boraviti u Planinrskom domu u Dojkincima.

U Beogradu je juče održan sedmi Sabor učesnika omladinskih akcija i volontera Srbije na kome je istaknut značaj uključivanja mladih na zaštiti i unapređenju životne sredine organizovanjem omladinskih radnih akcija i volonterskih kampova za šta je, kako je rečeno, neophodna podrška nadležnih organa i stručnih institucija.


Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Na skupu, u organizaciji Udruženja omladinskih radnih akcija i volontera Srbije i Udruženja učesnika ORA Beograd, uručene su plakete za negovanje tradicija dobrovoljnog rada i pružanje pomoći u ostvarivanju ciljeva udruženja učesnika omladinskih akcija.

Plakete su dobili ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić.
Ministar je istakao značaj radnih akcija i poručio da nije sramota voleti svoju zemlju, te da je danas rodoljublje pošumljavanje.

Pošumljavanje je najbolji, najjeftiniji i najjednostavniji način da se rešimo posledica klimatskih promena. To je jednostavno, jeftino i ne traži ništa osim naše organizovanosti i zato organizujte se, pozovite mlade ljude, razgovarajte sa školama jer ćete imati našu ne samo podršku već i finansijsku pomoć za pošumljavanje„, rekao je Trivan.

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić je rekao da su učesnici radnih akcija u bivšoj Jugoslaviji imali snažnu potrebu da rade nešto za svoju zemlju i dodao da taj osećaj kod mladih postoji i danas što se pokazalo tokom poplava 2014. godine kada su mnogi mladi samoinicijativno učestvovali u odbrani od poplava i donirali hranu, odeću.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

On je dodao da sutra 50 studenta Šumarskog fakulteta ide na Staru planinu gde će učestvovati u akciji pošumljavanja.

Predsednik Skupštine Udruženja omladinskih radnih akcija i volontera Srbije Sreten Jovanović je rekao da je važno podstaći mlade da učestvuju u radnim akcijama za koje je, dodao je, neophodna pomoć nadležnih organa i stručnih institucija.

Naveo je da je kroz zakonodavne regulative potrebno stvoriti uslove za to i izrazio nadu da će akcijaški duh ponovo naći svoje mesto.

Predsednik Saveza udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije Momčilo Talijan je pozvao učesnike Sabora da budu jedinstveni i uspostave akciono partnerstvo svih institucija akcijaša u našoj zemlji.

„Da se u tom partnerstvu lepo družimo, međusobno poštujemo i uvažavamo i pre svega pomognemo, srazmerno svojim mogućnostima, oživljavanju omladinskih radnih akcija u Srbiji“, dodao je on.

Na skupu, kome su prisustvovali i nekadašnji akcijaši, prikazan je kratak film o omladinskoj radnoj akciji „Pešter“ koja je počela 1978. godine i trajala 12 godina.



Milisav Pajević

izvor energetskiportal.rs/

The post Studenti šumarstva čiste reke i pošumljavaju Staru planinu appeared first on Knjaževačke vesti.

Nove naknade u Parku prirode “Stara planina

Javno preduzeće „Srbijašume”, u ulozi upravljača Parka prirode “Stara planina”, donelo je u drugoj polovini marta ove godine Odluku o naknadama za korišćenje zaštićenog područja Park prirode „Stara planina”. Odluka, kojom je utvrđena visina, način obračuna i plaćanja naknada za korišćenje zaštićenog područja Park prirode „Stara planina”, treba da omogući upravljaču parka novac za finansiranje aktivnosti zaštite, uređenja i promocije Parka prirode “Stara planina”. Značaj ovakvih naknada za upravljača parka prirode ogleda se u podatku da je tokom 2018. godišnji program upravljanja parkom finansiran sa svega 9 miliona dinara iz budžeta R.Srbije, a sa 32 miliona dinara prikupljenih od naknada u parku.

Odluka, donešena na osnovu Zakona o zaštiti prirode i uz saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine, predviđa obavezu plaćanja naknade za obavljanje delatnosti putničkih agencija, turoperatora, restorana, trgovine, zanatskih usluga, rudarstva, energetike, saobraćaja; za postavljanje vikendica; za održavanje turističkih, rekreativnih, sportskih i drugih manifestacija i aktivnosti; za korišćenje imena i znaka zaštićenog područja; za zauzeće prostora za objekte koji svojim izgledom narušavaju svojstvo zaštićenog područja; za sakupljanje lekovitog bilja; za elektroenergetsku i skijališnu infrastrukturu, ali i za snimanje i fotografisanje…

Predviđeno je da po osnovu ove Odluke vlasnik hotela plaća kao godišnju naknadu 1200 dinara, a vlasnik kuće sa seoski turizam 430 dinara po krevetu. Turista koji reši da prenoći u šatoru, u obavezi je da plati 30 dinara dnevno po m2. Za minihidroelektrane određena je naknada u iznosu od 150.000 dinara.


Zanimljivo je da će onaj ko želi da u komercijalne svrhe napravi fotografiju u parku prirode morati da plati 2.000 dinara po danu, a onaj ko želi da lovi puškom platiće skoro 9 puta manje. Naknada za seču šume ovom odlukom nije predviđena, iako je Odluka o naknadama iz 2014. godine između ostalog sadržala i naknadu za korišćenje – seču šume, u iznosu od 50 dinara po m3 drvne mase. Upravo obim eksploatacije šume na Staroj planini izaziva zabrinutost dela lokalne javnosti, s obzirom na nanošenje štete na putnoj infrastrukturi od strane teških kamiona, kao i seču stoletnih bukovih šuma.

Na molbu portala FAR da prokomentariše izostanak naknada za seču šume, Gordana Jančić ispred Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine, JP “Srbijašume”, obrazložila je odustvo takve naknade činjenicom da je Srbijašume ujedno i korisnik šuma, da ne može samo sebi da naplaćuje naknade, ali i da ovo javno preduzeće ne želi da nameće ovu naknadu lokalnom stanovništvu.

This image has an empty alt attribute; its file name is 194-1024x683.jpg Gordana Jančić, JP „Srbijašume“
“Nema naknada za posečeno drvo zato što su JP Srbijašume u dvostrukoj ulozi, mi smo i korisnici i upravljači i ne možemo naplaćivati sami sebi. Naša orijentacija je da se za seču privatnih šuma lokalno stanovništvo ne opterećuje naknadama. I to nije samo na Staroj planini, takvih naknada nema svuda gde smo mi upravljači“, izjavila je Gordana Jančić.

Što se tiče komentara da JP “Srbijašume” ne nadoknađuje štetu na putevima nastalu prolaskom teško natovarenih kamiona, Gordana Jančić je objasnila da Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i Zakon o šumama nalaže da korisnik šuma plaća naknadu za svaki kubik posečenog drveta i uplaćuje u Budžet R.Srbije i to JP “Srbijašume” i čini. “Budžet R.Srbije zadržava od te naknade 70%, a 30% ide lokalnoj samoupravi gde je drvo posečeno. Budžetski sistem to usmerava dalje prema lokalnim samoupravama”, dodala je Gordana Jančić.

Ovom odlukom ostavljena je mogućnost da JP “Srbijašume” postavi odgovarajuće objekte, opremu i osoblje na ulazima u park prirode, kako bi vršila naknadu za korišćenje vozila na motorni pogon u zaštićenom području, ali po rečima naše sagovornice takva naknada se u dogledno vreme neće uvoditi, a neće se naplaćivati ni fotografisanje od strane turista i posetioca ukoliko je to za njihove lične potrebe.

Sredstva ostvarena od naknada po ovoj odluci, koristila bi se za zaštitu, razvoj i unapređenje PP “Stara planina”, stoji u tekstu odluke objavljenom u Službenom glasniku.

This image has an empty alt attribute; its file name is 195-1024x614.jpg
Dotrajala tabla na ulazu u Park prirode na Vidliču, postavljena 2007.godine.


Sergej Ivanov

Foto: Sergej Ivanov

Izvor http://far.rs/

The post Nove naknade u Parku prirode “Stara planina appeared first on Knjaževačke vesti.

Ove zime 58 hiljada skijaša Na Staroj planini

Poslednji dan skijanja ove sezone na Staroj planini bio je 31. mart. Ski centar na ”krovu Srbije”, izbrojao je tačno 102 dana, saopštilo je Javno preduzeće Skijališta Srbije.

Na stazama ovog skijališta skijalo je oko 58 hiljada skijaša, što je za 16 posto više u odnosu na prethodnu sezonu. Najviše skijaša zabeleženo je 16.februara, kada je u jednom danu skijalo 1755 skijaša i bordera. Najviše snega je zabeleženo 23.februara, kada je visina snežnog pokrivača dostigla visinu od 109 centimetara.