У периоду од 13. до 17. фебруара 2015. године је у организацији Горске службе спасавања Србије био реализован Семинар спасавања у зимским условима, на Старој планини. Учесници семинара су имали прилике да прођу кроз следеће теме, практично и теоријски: опасности у планини зими, снег и лавине, организација лавинске претраге, указивање помоћи унесрећеном у лавини, природна и вештачка сидришта, евакуација повређеног у технички захтевним условима, хипотермија, руковање са уређајима за претрагу у лавинама, и др. Такође, у склопу семинара је био одржан и курс турно скијања, па су сви заинтересовани могли да слушају предавања о турно опреми, а они који су желели, могли су и да се опробају у турно скијању по неуређеним, али и уређеним теренима у околини Бабиног зуба.

У петак се из Београда упутила колона аутомобила ка Кални, где је требало да се сусретнемо са још једним тимом из Бора, а потом до села Црни врх, где је био обезбеђен смештај у приватној кући. Ујутро је дошло још петоро учесника семинара, тако да је било преко 25 људи, заједно са инструкторима.

Подељени смо били у три тима, тако да је на свакој тачки било по пет полазника семинара, и два или више инструктора. Прва два дана се радило на практичном показивању у периоду од 8 ујутро до 4 поподне. Радне тачке су биле у масиву Бабиног зуба, тако да смо скоро цео дан провели у хладу, што је свима помало напорно пало, обзиром да смо се релативно мало кретали, тако да нисмо били загрејани. Након практичног дела, организован је био ручак, а потом и предавања у вечерњим часовима. Након предавања, сви који су желели, могли су да се прикључе планинарима Победе који су били смештени у Кални, на вечерњем дружењу.

У недељу је такође рађено као и претходног дана, само на осунчаном делу планине, тако да је било много пријатније за рад. Усавршавале су се технике, радило се на различитим типовима сидришта у снегу, системима за извлачење, евакуација помоћу носила УТ 2000, потом сондирању и препознавању пронађеног објекта, начину приласка повређеном, бежању из лавинозног подручја у случају потребе, употреби лавинског бипера и RECCO система за претраге, и др. Увече је такође организовано предавање, а потом наравно и дружење, и пуштање филмова из области које су се радиле на семинару.

Понедељак је био дан за вежбу, која је подразумевала да се практично примени све што смо претходних дана радили. Инструктори су отишли на терен припремајући лавинозни терен, а полазници семинара су били на паркингу Бабиног зуба, чекајући позив преко станице. Одабравши вођу спасилачке екипе, и поделивши се у тимове, припремили смо опрему и чекали. Након сат времена је уследио позив преко станице, који је гласио: „ГСС Стара планина, имамо лавину. Након изласка Коњарника, лево ка Миџору. Непознат број скијаша је захваћен“. Пријало нам је то, јер смо се укочили чекајући, иако је помало збунио присутне скијаше, па смо им објаснили да је вежба у питању.

Уиграни, у две колоне, стигли смо за мање од 4 минута до лавинозног терена, што је пријатно изненадило све присутне. Технички тим је радио на систему за извлачење повређеног, док је медицински тим, заједно са претражним тимом почео да трага за унесрећенима. У вежби је био затрпан један инструктор, и два ранца са уређајима који су симулирали затрпане скијаше. Такође, био је присутан један инструктор који је симулирао успаниченог скијаша, који је наводно видео лавину која му је затрпала девојку. То је урађено наменски да ствара панику, и научи спасиоце како да се изборе са онима који стварају панику и ометају рад спасилачке акције.

Након брзе претраге, нађен је затрпани спасилац, и потом је уследило пружање прве помоћи, и евакуација повређеног. За то време, остатак претражне екипе је наставио да претражује лавину за осталим затрпаним скијашима.

Вежба се завршила око 14 часова, и потом је уследио дебрифинг о позитивним детаљима, и оним који морају да се поправе. Установљено је да је било доста ситнијих пропуста, али обзиром да је први пут свима да се сусретну са таквом вежбом, доста добро је изведена.

Када се вежба завршила, уследило је слободно време, које је било предвиђено за скијање, турно скијање, индивидуални тренинг, одмор, дружење, шта год, до вечерњих часова, када је било предвиђено последње предавање, а потом и писмени део испита.

Ја сам се лично одлучио за турно скијање. Било нас је нешто више од 10 заинтересованих, тројица нас, инструктор на курсу, Никола Рабреновић, Михајло Јовановић, и ја, кренули самостално, јер су други остали да се одморе после вежбе. Оптимистично смо кренули директно уз црну стазу Сунчане долине, и иако нисмо очекивали да ће нам крзна издржати, успели смо да се попнемо, са мањим проблемима које су Михајлу задавала крзна. Потом смо гребеном Бабиног зуба дошли до истоимене стазе, коју смо спустили до везне, и даље ка Јабучком равништу. Ту смо скинули крзна, и у сам залазак сунца спустили црвену стазу до дома Фалкенштајнер. Укупна дужина туре је око 5 километара, и требало нам је непуних сат времена да је пређемо. На крају стазе смо сели у кафић-брвнару којој име не знам, али је зовемо „Код Владана“, и чекали остатак екипе, уз домаће специјалитете. Увече је одржано предавање, а потом и испит који су сви полазници успешно положили.

Уторак је такође био предвиђен за слободне активности
до 14 часова, а потом паковање опреме, и полазак ка Београду где смо стигли у вечерњим часовима.

Напоменуо бих да је цео курс био организован и финансиран од стране Горске службе спасавања Србије.

Извештај:

Р. Микић