Šta Piroćancima treba za zaštitu geografskog porekla peglane kobasice. U ovom kraju trenutno ima svega 13.500 ovaca i oko 6.000 koza.

SVODEĆI račune posle nedavnog Sajma peglanih kobasica, svi se slažu da je preduslov za zaštitu ove đakonije povratak zanatu predaka, tačnije stočarstvu. Jer, ogromno interesovanje kupaca za ovu vrstu specijaliteta već postoji, ali nedostaje sirovina sa ovog područja, kako bi se proizvodile značajnije količine – što je jedan od uslova za željeno brendiranje.

– Po podacima Veterinarske klinike, u ovom kraju trenutno ima svega 13.500 ovaca i oko 6.000 koza! S obzirom na to da od jedne ovce može da se dobije tri do pet kilograma peglanih kobasica, u koje se još dodaju kozje i juneće meso, jasno je da sa ovako skromnim stočnim fondom ne možemo računati na iole ozbiljniju proizvodnju, a pogotovo ne na zaštitu porekla. Štaviše, mnogo smo bliže situaciji da se u peglane kobasice stavlja magareće meso, ili da se sirovina uvozi iz Bugarske, kao što je lane već bio slučaj – kaže stručnjak za stočarstvo, Goran Popović, napominjući da su interesovanje za ovu vrstu proizvodnje na Staroj planini pokazali Arapi, dok su za kupovinu jagnjećeg mesa zainteresovani Kinezi.

BERIĆET OD BUGARA

MARJAN Savić iz udruženja proizvođača peglane kobasice kaže da nema preciznih podataka o tome kolike su količnine prodate ove godine, ali je činjenica da su koštale 3.000 dinara za kilogram i brzo su “planule”. Bratislav Zlatkov, direktor Turističke organizacije iz Pirota, posebno naglašava činjenicu da je iz susedne Bugarske došlo gotovo 8.000 posetilaca, pa su blagodet osetili i mnogi trgovci u gradu.


izvor novosti.rs