S obzirom na najavljene niske temperature i snežne padavine, u nastavku prenosimo savete koji mogu da i te kako pomognu kada temperatura ode u “duboki” minus, a nađemo se daleko od civilizacije.

OBLAČENjE:
Slojevita tanja garderoba je toplija od jednostrukih debelih stvari.
Ni odeća ni obuća ne smeju da stežu, u protivnom će se zaustaviti cirkulacija krvi i doći će do brzog pothlađenja i promrzlina.
Spoljašnji sloj odeće treba da bude od materijala koji ne propušta vetar i vlagu. Idalno je da je to neki materijal koji omogućava da telo diše, dakle da se vlaga od tela filtrira ka spoljašnjoj sredini pri čemu sprečava spoljašnju vlagu da prodre unutra… Jedan od takvih materijala je Goreteks, od koga se prave sportske jakne i obuća.
Jakna treba da je zatvorena oko vrata, kukova i na rukavima kako topao vazduh ne bi izlazio napolje.
Kapu treba nositi i ona treba da pokriva makar gornji deo ušiju, a dobro je da jakna ima kapuljaču koju je moguće navući preko kape.

KRETANjE:

Potrebno je naći zavetrinu, nikako stajati na vetru. Ukoliko se to ne može izbeći, okrenite leđa vetru a ne grudi i lice, navucite kapuljaču, stavite ruke u džepove.
Tempo kretnje po snegu ne bi trebalo da bude brz kako se ne bi znojili, ali ni prespor da se ne bi ohladili, s obzirom na činjenicu da snežna podloga, vetar snižavaju telesnu temperaturu. Najbolje je hodati umerenom brzinom.
Ukoliko treba prtiti sneg za očekivati je da će osoba da se preznoji. Zato treba imati-poneti suvu majicu i presvući se odmah kada se prestane sa prćenjem snega.
Sneg otežava hod. Put koji se po snegu od 25 cm pređe za sat potrajaće mnogo duže sa snegom od 50 cm, a smetovi visine kukova i veći su izazov i za one najsnažnije – te hod može trajati satima za ono što smo navikli da prelazimo u 15-ak minuta.
Po visokom snegu telo dolazi u konstantan dodir sa hladnom površinom, te je brzina hlađenja mnogo veća, to treba imati na umu ako se planira prelazak terena koji je zavejan.
Poneti nešto slatko (čokoladu, suvo grožđe…), ako je moguće termos sa slatkim pićem (zaslađeni čaj, sok…), imati kod sebe sveću (i upaljač), jer ona u zaklonu može da podigne temperaturu za nekoliko stepeni koji su najčešće odlučujući u borbi za život.
Ukoliko nema prirodnog zaklona, najbolje je iskopati rupu ispod jelke (tu već ima praznog i zaklonjenog prostora), odseći grane na koje se sedne (da se ne bi selo direktno na sneg) i treba sačekati da stane mećava ili da se podigne magla.
Ne sedati na sneg zbog odmora, ne padati u san.
Postoje folije od plastičnog materijala koje su presvučene reflektujućom materijom, koje služe da se zadrži toplota. One se obmotaju oko tela kada smo u mirovanju, i lako se slože tako da se mogu nositi u džepu. Jedan od naziva je astrofolija, dobra je ideja imati je uz sebe tokom zime.
Osećaj za prostor se menja. Objekti, prema kojima se snalazimo u normalnim uslovima, u ovim postaju nevidljivi a konfiguracija terena se potpuno menja. U takvim uslovima orijentacija bez GPS, kompasa ili karte je gotovo nemoguća i za najbolje poznavaoce terena, a opet malo je onih koji umeju da rukuju tim uređajima.
Ne idite sami, potražitS obzirom na najavljene niske temperature i snežne padavine, u nastavku prenosimo savete koji mogu da i te kako pomognu kada temperatura ode u “duboki” minus, a nađemo se daleko od civilizacije.

OBLAČENjE:
Slojevita tanja garderoba je toplija od jednostrukih debelih stvari.
Ni odeća ni obuća ne smeju da stežu, u protivnom će se zaustaviti cirkulacija krvi i doći će do brzog pothlađenja i promrzlina.
Spoljašnji sloj odeće treba da bude od materijala koji ne propušta vetar i vlagu. Idalno je da je to neki materijal koji omogućava da telo diše, dakle da se vlaga od tela filtrira ka spoljašnjoj sredini pri čemu sprečava spoljašnju vlagu da prodre unutra… Jedan od takvih materijala je Goreteks, od koga se prave sportske jakne i obuća.
Jakna treba da je zatvorena oko vrata, kukova i na rukavima kako topao vazduh ne bi izlazio napolje.
Kapu treba nositi i ona treba da pokriva makar gornji deo ušiju, a dobro je da jakna ima kapuljaču koju je moguće navući preko kape.

KRETANjE:
Potrebno je naći zavetrinu, nikako stajati na vetru. Ukoliko se to ne može izbeći, okrenite leđa vetru a ne grudi i lice, navucite kapuljaču, stavite ruke u džepove.
Tempo kretnje po snegu ne bi trebalo da bude brz kako se ne bi znojili, ali ni prespor da se ne bi ohladili, s obzirom na činjenicu da snežna podloga, vetar snižavaju telesnu temperaturu. Najbolje je hodati umerenom brzinom.
Ukoliko treba prtiti sneg za očekivati je da će osoba da se preznoji. Zato treba imati-poneti suvu majicu i presvući se odmah kada se prestane sa prćenjem snega.
Sneg otežava hod. Put koji se po snegu od 25 cm pređe za sat potrajaće mnogo duže sa snegom od 50 cm, a smetovi visine kukova i veći su izazov i za one najsnažnije – te hod može trajati satima za ono što smo navikli da prelazimo u 15-ak minuta.
Po visokom snegu telo dolazi u konstantan dodir sa hladnom površinom, te je brzina hlađenja mnogo veća, to treba imati na umu ako se planira prelazak terena koji je zavejan.
Poneti nešto slatko (čokoladu, suvo grožđe…), ako je moguće termos sa slatkim pićem (zaslađeni čaj, sok…), imati kod sebe sveću (i upaljač), jer ona u zaklonu može da podigne temperaturu za nekoliko stepeni koji su najčešće odlučujući u borbi za život.
Ukoliko nema prirodnog zaklona, najbolje je iskopati rupu ispod jelke (tu već ima praznog i zaklonjenog prostora), odseći grane na koje se sedne (da se ne bi selo direktno na sneg) i treba sačekati da stane mećava ili da se podigne magla.
Ne sedati na sneg zbog odmora, ne padati u san.
Postoje folije od plastičnog materijala koje su presvučene reflektujućom materijom, koje služe da se zadrži toplota. One se obmotaju oko tela kada smo u mirovanju, i lako se slože tako da se mogu nositi u džepu. Jedan od naziva je astrofolija, dobra je ideja imati je uz sebe tokom zime.

Osećaj za prostor se menja. Objekti, prema kojima se snalazimo u normalnim uslovima, u ovim postaju nevidljivi a konfiguracija terena se potpuno menja. U takvim uslovima orijentacija e ili sačekajte nekoga pa idite u paru ili grupi.
Jedno od vrlo korisnih sredstava za poziv u pomoć je mobilni telefon. Međutim, često nije moguće ostvariti pozive jer hladnoća „isprazni” bateriju. Zbog toga telefon nikako ne treba držati u spoljašnjem džepu, već što bliže telu.

Spisak korisnih stvari koje mogu da stanu u džep:
Sveća i upaljač
Pištaljka
Baterijska lampa
Napunjen mobilni telefon
Čokolada ili drugi slatkiš
Perorez
Astrofolija

Ako ste u vozilu ne treba da ga napuštate, jer ste unutra zaštićeni od vetra… uvek je lakše pronaći zavejano vozilo nego čoveka koji je pao u smet.
Podrazumeva se da na put kolima nikako ne treba kretati bez zimske opreme, lopate, sveće-upaljača, vode, hrane i ćebeta. I, naravno, punog rezervoara jer u slučaju da morate da čekate potrošićete dosta goriva na rad motora i grejanje. Morate da vodite računa da je auspuh slobodan dok vam radi motor a kola miruju, da ne bi došlo do gušenja ugljen monoksidom iz izduvnih gasova.

VAŽNO:
Ne konzumirati alkohol. Alkohol širi krvne sudove i samo daje utisak da vam je toplije. Zbog pojačane periferne cirkulacije hladna krv iz ruku i nogu će pre ohladiti celo telo, pa će pothlađenje – i smrzavanje – nastupiti mnogo ranije nego da se nije pio alkohol.
Ne trljati smrzute ruke/noge snegom, ili bilo čime drugim. Ne stavljati u vruću vodu, na vruće mesto. U protivnom će doći do oštećenja kože. Skinuti mokru i hladnu obuću/odeću/rukavice i utopliti nečim suvim (ćebetom) a davati tople i zašećerene napitke.

Gorska služba spasavanja (GSS) Srbije je dobrovoljna organizacija čiji je osnovni cilj pomoć i spasavanje u nepristupačnim planinskim i urbanim uslovima.
Spasiti ljudski život, pomoći čoveku u nevolji, osnovni je zadatak GSS Srbije.
GSS Srbije su 1952. godine osnovali iskusni alpinisti, dok danas Gorsku službu spasavanja sačinjava oko 250 aktivnih spasilaca, od kojih su mnogi iskusni planinari, visokogorci, alpinisti, sportski penjači, speleolozi, ronioci, skijaši i paraglajderisti.
Zakonom o vanrednim situacijama, Gorska služba spasavanja Srbije je uvrštena u činioce zaštite i spasavanja u Srbiji i definisana kao strateški partner Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije za izvođenje spasavanja na nepristupačnim terenima. Načelnik Gorske službe spasavanja Srbije je član Republičkog štaba za vanredne situacije.
GSS Srbije je član međunarodne spasilačke organizacije za površinsko spasavanje – IKAR-CISA (Internationale Kommission Für Alpines Rettungswesen – Commission Internationale de Sauvetage Alpin), kao i međunarodne spasilačke organizacije za spasavanje u podzemlju – ECRA (European Cave Rescue Association), i svoj rad usaglašava sa preporukama ovih organizacija.
Dodatne informacije o radu GSS Srbije: www.gss.rs
Međunarodni standardi kojima se rukovodi GSS Srbije: www.IKAR-CISA.org

Izvor www.staraplanina-babinzub.info