Iako se nalazi na svega desetak kilometara od Pirota, u selu Dobri Do na obroncima Stare planine, ostalo je samo tridesetak meštana. Loš put i teški uslovi za život ubrzali su migraciju stanovništva, a retki su oni koji se vraćaju selu.

Ova zgrada stare mlekare, jedan je od retkih dokaza da se u selu Dobri Do čuvalo 15 hiljada ovaca i godišnje proizvodilo šest vagona kačkavalja. Od nekadašnjeg opštinskog mesta sa više od 1.000 stanovnika ostale su napuštene kuće i tek po neki vremešni meštanin.

“Mnogo bolje se živelo. Jeste da nije bilo struje, da nije bilo vode, ali je bar bilo ljudi. Sad nema ni 30 čoveka i to smo svi bolesni.Teško je kad je sam čovek”, kaže Ljubinka Pešić, selo Dobri Do.

“Omladina živi u gradu. Šta da radim kad su svi u gradu. A nije im dole bolje i mom sinu je bolje ovde. Imamo i pojatu i kuću i plevnju, sve imamo. I blizu nam je voda, sada vodu i u kući imamo. Mogu da čuvam deset krava, ali nemam s kim”, kaže Dobrinka Pešić, selo Dobri Do.

Većina Dobrodolaca je trbuhom za kruhom davno naspustila svoje selo. Ipak, mnogi se i dalje povremeno vraćaju zavičaju. Zato su pokrenuli akciju obnove manastira Vaskrsenja Hristovog. Pre dve godine izgradili su konak, a sada rekonstruišu i crkvu. Osnovni građevinski materijal je kamen.

“Kad uđeš u tu igru sa kamenom, teško se od njega odvajaš. Posao je težak, ali ga zavoliš. Kada napravim negde ogradu ili kuću onda uživam u svom radu”, kaže Momir Madić, selo Dobri Do.

“Cilj nam je da održimo tu tradiciju, koja je godinama tu trajala. Sledeće godine je stogodišnjica manastira. Godine 1918. je podignut. Očekujemo neku promenu, jer je selo ostalo pusto”, kaže Pavle Đorđević, selo Dobri Do.

Dobrodolci kažu da bi se mnogo više ljudi, makar povremeno, vraćalo ovom selu, kada bi put bio bolji. Šansu za oživljavanje sela vide u netaknutoj prirodi Stare planine i razvoju turizma.

Link do video priloga