Category Archives: Babin zub
Put do Stare planine potpuno rekonstruisan!!!
Stara planina poslednjih godina beleži vrtoglavi porast broja turista koji borave u netaknutoj prirodi kojom raspolaže turistička destinacija Babin zub, u neposrednoj blizini Knjaževca i Svrljiga.
Zanimljivo je da veoma mali broj medija izveštava o dešavanjima – turističkoj ponudi i potencijalima na Staroj planini.
Takođe, veoma malo bilo je reči o tome da je put preko Svrljiga do Stare planine POTPUNO REKONSTRUISAN I PREUREĐEN!
Saobraćajnica od Svrljiga (izlaz iz Svrljiga) do Stare planine je presvučen novim slojem asfalta i urađen je po najvišim standardima.
Jedino što nedostaje su odmarališta, koja će biti građena ove godine, kao i punktovi gde će putnici moći da koriste besplatan Wi-fi internet i druge pogodnosti, što je i u prethodnom periodu obećano.
Stara planina, od pre nekoliko godina postala je zaista prava turistička destinacija, parirajući Zlatiboru i Kopaoniku, polako pokazuje svoje ,,zube”.
Nemci, Slovenci, Holanđani, Mađari, pa i Bugari, česti su gosti ove brdovite lepotice koja se nalazi na prelepom položaju na geografskoj karti između Svrljiga, Niša, Knjaževca i Pirota.
Stara planina nalazi se na 60 kilometara od Svrljiga, a put je za tridesetak kilometara duži ukoliko se odlučite da putujete preko Knjaževca.
Babin zub je jedan od vrhova planinskog masiva, Stara planina.
Nalazi se na 1785 m/nv, odakle počinje uspon na Midžor. Zapadna strana je karakteristična po vertikalnim odsecima stena.
Jedan od njih je nalik starom zubu, odakle potiče i naziv samog masiva. Visina vrha je 200m i dostupna je samo alpinistima. Vrh je okružen selima: Ravno Bučije, Aldina Reka, Janja, Mezdreja, Crni Vrh, Ćuštica, Stanjinac, Šugrin, Mirkovci, Zaskovci, Topli Do.
Ukoliko se odlučite za letnji ili zimski odmor, toplo vam preporučujemo da posetite Staru planinu i da se uverite u lepote kojima obiluje….
The post Put do Stare planine potpuno rekonstruisan!!! appeared first on Knjaževačke vesti.
Javni uvid u Plan upravljanja Parka prirode „Stara planina“
U toku je javni uvid u Plan upravljanja Parka prirode „Stara planina“, najvećeg zaštićenog prirodnog područja Srbije. Javno preduzeće „Srbijašume“, u svojstvu upravljača parka, pripremilo je desetogodišnji plan upravljanja, koji ima za cilj da odredi osnovne smernice i prioritete u zaštiti, očuvanju i korićenju zaštićenog područja, kao i mere i aktivnosti za ostvarivanje plana.
Ovaj dokument, ujedno je i pokušaj da se odgovori na pretnje i rizike koji ugrožavaju park prirode, a među njima se posebno u planu navode izgradnja turističke infrastrukture, bespravna gradnja, izgradnja derivacionih minihidroelektrana, neadekvatno upravljanje otpadom i nestajanje autohtonih pašnjaka.
Zanimljivo je da, između ostalih aktivnosti, plan predviđa mere za očuvanje autohtone potočne pasrtmke, autohtonih rasa ovaca, kao i reintrodukciju određenih iščezlih biljnih i životinjskih vrsta. Pomak u odnosu na Plan upravljanja za period 2010-2019. godine, predstavlja činjenica da novi plan tačno navodi vrste koje će biti u planu reintrodukcije. Fokus je na beloglavom supu, vrsti ptica lešinara koje su do pedesetih godina XX veka gnezdile na Vidliču i Staroj planini, a onda nestale naletom trovanja vukova i drugim aktivnostima čoveka. Danas, ova ptica se može videti samo u preletu iznad Stare planine, a namera „Srbijašume“ je da ponovo pokrene hranilište za lešinare i druge nekrofage, koje je do pre desetak godina eksperimentalno funkcionisalo na jednom lokalitetu u blizini sela Rsovci.
Plan upravljanja, takođe, otvara vrata za uvođenje nekih inovativnih i alternativnih mera u održavanju pašanjaka Stare planine, koji su u procesu nestajanja usled prestanka tradicionalne ispaše i posledične invazije kleke, breze i drugih žbunastih vrsta. Kao jedna od mera, navodi se ponovno vraćanje nekih davno nestalih vrsta, poput evropskog bizona – zubra, ali i puštanje u prirodu divljih i feralnih konja, prateći primere drugih zaštićenih prirodnih područja u regionu i svetu.
JP „Srbijašume“ planira da se aktivnije pozabavi i očuvanjem narodnog graditeljstva, na način što će inicirati izradu programa rekonstrukcije i konzervacije objekata graditeljskog nasleđa i pronalaženja načina i izvora za finansiranje takvog programa. „Predložiće se uspostavljanje tipologije kuća u staroplaninskim selima kao i procedura na rekonstrukciji radi zaštite i unapređenja postojećih seoskih kuća i modela kuća koje karakterišu staroplaninsku arhitekturu“, navodi se u planu.
Predviđeno je i postavljanje ulaznih stanica u park prirode iz pravca Dimitrovgrada, Pirota i Knjaževca, a u cilju kontrolisanja ulaska, sprečavanja bespravne gradnje i bespravnog korišćenja prirodnih resursa. Uz formiranje novih centara za posetioce kod Radičevca, Toplog Dola, Široklih Luka i Arbinja, planira se i uspostavljanje stanice za prstenovanje ptica i osmatračnice kod Donjeg Krivodola u službi popularizacije ornitologije i praćenja migracije ptica.
Na zahteve lokalnih zainteresovanih strana da se predstavnicima seoskih zajednica Stare planine omogući da se aktivnije uključe u proces donošenja odluka, na način što bi se formirala neka vrsta foruma ili saveta, upravljač JP „Srbijašume“ odgovorio je tako što je ostavio mogućnost da se godišnjim programima upravljanja odrede „konkretni oblici saradnje sa lokalnim stanovništvom, korisnicima i vlanicima nepokretnosti na Staroj planini“. Razlog za izostajanje Saveta korisnika iz Plana upravljanja tumači se činjenicoma da je država ovakvo učešće javnosti kroz Savet korisnika predvidela jedino u Nacionalnim parkovima, ali ne i u drugim zaštićenim prirodnim područjima, a Stara planina ima status „parka prirode“, ne nacionalnog parka.
Zainteresovani građani, organizacije i institucije imaće mogućnost do 23.05.2019. godine da upravljaču dostave primedbe i predloge na predloženi nacrt plana, koji će nakon toga biti razmatrani od strane Komisije za javni uvid, na sednici zakazanoj za 28.05.2019. u Pirotu. Konačan uslov za usvajanje plana biće dobijanje saglasnosti Ministarstva zaštite životne sredine i prethodno usaglašavanje sa ostalim nadležnim ministarstvima.
foto Sergej Ivanov http://far.rs
The post Javni uvid u Plan upravljanja Parka prirode „Stara planina“ appeared first on Knjaževačke vesti.
Sutra u Balta Berilovcu jubilarni 20.Đurđevdanski susreti-Molitva pod Midžorom
Turistička organizacija, uz podršku Opštine Knjaževac, i ove godine organizuje manifestciju “Đurđevdanski susreti-Molitva pod Midžorom” i to po jubilarni 20. put.
Manifestacija se sastoji iz dva dela. Prvi deo je Zavetna molitva koja je realizovana na sam dan Đurđevdana, 06. maja u selu Vrtovac, na mestu zvanom Kalavat, a zasniva se na prastarom obredu koji je spoj hrišćanskih i paganskih običaja. Zahvaljujući Zavetnoj molitvi opština Knjaževac je na prvom EDEN konkursu, koji je organizovan 2014. godine sa temom Lokalno nematerijalno kulturno nasleđe osvojila zvanje “Izuzetna destinacija Evrope”.
Nadgradnjom običaja u Vrtovcu nastao je Etno festival, koji se tradicionalno realizuje prve subote posle Đurđevdana, ove godine to je 11. maj. Mesto održavanja je dvorište i zgrada stare seoske škole u Balta Berilovcu (na ko 37km od Knjaževca), koja je 2011. godine proglašena Muzejem školstva Stare planine. Festival promoviše nematerijalno kulturno nasleđe Stare planine i najavljuje završetak zimske i početak
letnje turističke sezone.
Svečano otvaranje Manifestacije je dakle 11. maja u 11 časova. Sve posetioce očekuje bogat kulturnoumetnički program. Specijalni gosti manifestacije su Biljana Sulimanović, vokalni izvođač narodne muzike i Snežana Spasić, Aleksandar Vasov i Naissa, Ratislav Blagojević i Gledanice, brojni folklorni ansambli, izvođači na izvornim muzičkim instrumentima, zdravičari, pesnici itd.
Manifestacija obuhvata nekoliko takmičarskih kategorija kao što su: đurđevdanska-starinska trpeza, najbolji sir, belmuž, jagnjeća čorba, proizvodi od lekovitog bilja i šumskih plodova, stari zanati i suveniri, najlepša čobanica, čobanske igre itd. Za pobednike su obezbeđene vredne, prigodne nagrade.
Za sve zainteresovane posetioce obezbeđen je prevoz iz Knjaževca do Balta Berilovca koji kreće 11. maja u 10
časova.
Manifestacija pruža mogućnost doživljaja buđenja prirode na Staroj planini, uživanje u koloritnim
pejzažima jedinstvene i neponovljive Stare planine.
Program (satnica) Manifestacije:
11. maj 2019.
Mesto održavanja: selo Balta Berilovac, školsko dvorište
09:00-10:00 dolazak i registracija izlagača i takmičara
10:00-10:30 Okupljanje i priprema žirija za rad
11:00-11:15 Svečano otvaranje Manifestacije i početak takmičenja po kategorijama
11:15-14:00 Kulturno – umetnički program
11:15-13:00 Ocenjivanje takmičara po kategorijama prema Poslovniku o radu žirija
14:00-14:30 Proglašenje pobednika i uručenje nagrada
The post Sutra u Balta Berilovcu jubilarni 20.Đurđevdanski susreti-Molitva pod Midžorom appeared first on Knjaževačke vesti.
Srbijašume : Ne naplaćuje se fotografisanje na Staroj planini
Apsolutno su netačni navodi medija da smo počeli da naplaćujemo fotografisanje posetilaca Parka prirode „Stara planina“, saopšteno je danas iz “Srbijašuma”.
” To je samo po sebi apsurdno i nelogično u današnje vreme kad svako od nas ima barem jedan mobilni telefon sa kamerom. Svaki posetilac Parka prirode „Stara planina“ može da zabeleži koliko god fotografija ili selfija hoće i da ih deli sa svojim prijateljima i objavljuje na društvenim mrežama i za to nije dužan nikome ništa da plati. Naprotiv, nama je drago da ljudi posećuju ovaj Park prirode i da promovišu njegove lepote.
Zakon predviđa da naknadu za fotografisanje i snimanje plaćaju isključivo lica registrivana za obavljanje delatnosti,
odnosno lica koja će na osnovu tog snimka ostvariti neku zaradu. Dakle ukoliko želite na lokaciji Parka prirode „Stara planina“ da snimate film, seriju, reklamu ili fotografije koje ćete zatim koristiti u reklamne svrhe, zakon kaže da ste u tom slučaju dužni da platite nadoknadu za korišćenje te lokacije. Zakonodavac je doneo odluku o tome, a od upravljača se očekuje da tu odluku sprovede u delo. Mi kao upravljači Parkom prirode „Stara planina“ dužni smo da sprovedemo u delo ovaj zakon i da ga se pridržavamo, a sav novac od naknada za korišćenje Parka prirode „Stara planina“ koristiće se za zaštitu, održavanje, razvoj, prezentaciju i unapređenje ovog područja”, navodi se u saopštenju.
The post Srbijašume : Ne naplaćuje se fotografisanje na Staroj planini appeared first on Knjaževačke vesti.
Snimak : Molitva pod Midžorom – Đurđevdan 6.maj 2019 Vrtovac (Video)
Manifestacija “Đurđevdanski susreti -Molitva pod Midžorom” ove godine obeležava svoj jubilej, 20 godina postojanja. Po tradiciji, prvi deo programa predstavlja zavetnu molitvu – obredni deo odigrao se danas 6. maja, na Đurđevdan, u selu Vrtovac – na mestu zvanom Kalavat.
Uprkos jakoj kiši i lošim vremenskim uslovima prisutni su učestvovali u tradicionalnim litijama oko kapelice, posvećene Svetom Đorđu u Kalavatu.Lokalni sveštenik meštanina ovog staroplaninskog sela prerezao je slavski kolače specijalno pripremljene za ovu svetkovinu i osveštao donetu hranu,Takođe je izabran i novi kolačar za narednu godinu.Prisutne je zabavljao orkestar Barka BrassBand uz nastup Folklornog ansambla “KOLO” iz Knjaževca. Zapažen nastup bio je i dece iz Osnovne škole “Dubrava” kao i Gajdaša Jordan Vasiljevića iz Knjaževca i Zvonimira Pavkovića, poznatog knjaževačkog narodnog umetnika, pripovedača, glumca-amatera i čuvara narodne tradicije.
Običaj ”Molitva, đurđevdanski obred”, upisan je na Listu namaterijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a tradicionalni običaji, koji se neguju kroz ”Molitvu pod Midžorom”, doneli su opštini Knjaževac titulu izuzetne destincije Evrope.
i ovog 6. maja, na Đurđevdan u selu Vrtovcu podno Stare planine nastavljena je tradicija koja korene vuče još iz paganskih vremena, a u sadašnjem obliku obnovljena je pre 20 godina. Na ovaj dan okupe se meštani, kao i veliki broj ljudi poreklom iz Vrtovca da se u kapeli posvećenoj Svetom Đorđu pomole za zdravlje ljudi i berićet u polju i prerežu slavski kolač. Ono što je pre gotovo dve decenije započeo Zavičajni muzej, već duži niz godina nastavlja Turistička organizacija opštine Knjaževac.
Iz davnih vremena, kada se verovalo u više bogova, pa sve do današnjih dana u Vrtovcu, pod Starom planinom, sačuvao se običaj zavetne molitve. Na Đurđevda, sinovi i ćerke, unuci i prijatelji, pridruže se očevima, majkama, babama i dedama na mestu Kalavat, kod kapelice posvećene Svetom Đorđu, da se zajedno pomole za zdravlje, plodne njive i voćnjake.
Molitva pod Midžorom ima i svoje drugo poluvreme – etno festival, koji će se dogoditi u subotu, 11. maja u dvorištu stare škole u Balta Berilovcu.
Na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije
“U Vrtovcu se inače realizuje obredni deo čitave manifestacije, u smislu prinošenja žrtve kod obrednog krsta i to je paganski deo običaja, dok je sve to praćeno prisustvom sveštenika i to pokazuje spoj paganskih i hrišćanskih običaja, što ujedno i karakteriše ovu manifestaciju”
Đurđevdanska molitva je običajna praksa koja se izvodi jednom godišnje u selu Vrtovac, na Staroj planini, na Đurđevdan. Tada se članovi zajednice okupljaju na kolektivnoj seoskoj slavi – zavetnoj molitvi.
Đurđevdan je seoska slava sela Vrtovac i praznik koji najavljuje buđenje prirode i blagostanje sela i okoline. Sveti Đorđe se, između ostalog, smatra i zaštitnikom stočara.Ovo je jedan od najveselijih praznika u opštini Knjaževac i za njega je vezan veliki broj običaja.
Ovaj obred se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije
Obred
Centralno mesto u obavaljanju radnji koje su sastavni deo ovog prolećnog običaja ima domaćin, kolačar, koga svake godine bira zajednica. Kolačar u ime zajednice prinosi žrtvu ispred kamenog krsta u kapeli (ćeliji), obavlja molitvu i sa planinkom, koju takođe bira zajednica, lomi obredni hleb. Posebnost ovog nesvakidašnjeg običaja ogleda se u raznolikosti i broju svetkovina koje se obeležavaju neposredno i za vreme jedne od najvećih srpskih krsnih slava – Svetog Đorđa.
Obredni rituali
Savlje u Vrtovcu počinje u petak pre Đurđevdana, kada ljudi iz sela beru lekovito bilje sa obronaka Stare planine, verujući da će se snaga bilja preneti i na ljude i stoku. Od ovih biljaka pletu se i čuveni Đurđevdanski venčići.
Kolačar i Planinka
Svake godine bira se domaćin, koji se naziva kolačar i koji prinosi žrtvu, molitvu i nadalje se stara o religijskom sadržaju rituala. Takođe se se bira i planinka, žena koja kolačaru pomaže pri obredu. Planinka je bogato okićena raznim biljem i prema verovanju, treba da predstavlja duh prirode i smatra se čuvarem prerade mleka.
Ispaša
U ranu zoru 6. maja, na dan krsne slave, domaćini poteraju svoja stada na mesto gde je trava dobra i bujna. Kada se vrate sa ispaše, pastire sačekaju žene koje im daju venac da kroz njega simbolično pomuzu ovcu. Toga dana se i ritualno prvi put u godini kolje jagnje koje se naziva đurđilče.
Đurđilče
Pre obreda domaćin stavi jagnjetu venčić oko vrata, upali sveću na desnom rogu i da mu malo soli da poliže. Zatim se prekrsti, tri puta okadi i pomoli Bogu, uz reči: „Ne koljem te ja, nego Đurđevdan!“ Đurđilče zapravo predstavlja žrtvu koje se u ime sela ritualno prinosi kod zavetnog kamenog krsta u ćeliji (kapeli posvećenoj Svetom Đorđu), na mestu zvanom Kalavat.
Zavetni krst
Specifičnost ovog rituala je i to što je na kamenom krstu reljefno prikazan lik drevnog prehrišćanskog božanstva „Tračkog herosa“ na konju, koji je od vremena primanja hrišćanstva transformisan u lik Svetog Đorđa.
Obredni hleb
Za ovaj prolećni praznik priprema se slavski kolač, koji u svakoj kući obredno lome domaćin slave i sveštenik ili najstariji gost. U ćeliji kolač lome domaćin kolačar zavetne slave i planinka, izabrana žena.
Sociološki značaj
Đurđevdanska molitva, kao domen društvenih običaja, rituala i svečanih događaja sadrži segment iz prakse prinošenja kolektivne žrtve, aspekt gošćenja i organizovanja kolektivne proslave i praktikuje ga stanovništvo sela Vrtovac u okolini Knjaževca, u istočnoj Srbiji. Ovaj prastari običaj svake godine okupi ne samo veliki broj meštana, već i znatiželjnih turista koji sa velikom pažnjom isprate svaki segment ovog nesvakidašnjeg događaja.
U Vrtovcu se tradicionalno na Đurđevdan organizuje i etno festival Đurđevdanski susreti – Molitva pod Midžorom, a u obliženjem selu Balta Berilovac čobanske igre i priprema tradicionalnog jela iz Istočne Srbije – belmuža. Ove manifestacije ogledaju se u različitim atraktivnim folklornim predstavama, kao i izvornim kulinarskim specijalitetima.
Manifestacija „Đurđevdanski susreti-Molitva pod Midžorom“ od 2000’te godine neguje tradicionalna obeležja staroplaninskog područja. Prvi deo Manifestacije organizuje se 6. maja u selu Vrtovac, na mestu zvanom Kalavat, uz poštovanje svih starih običaja u prisustvu sveštenika. Narednog dana, 7. maja, održava se Etno festival u selu Balta Berilovac.
Manifestacija obuhvata nadmetanje takmičara u 10 kategorija. Na manifestaciji nastupaju i Folklorni ansambli iz okoline
Drugi deo-Etno festival, realizuje se prve subote posle Đurđevdana, odnosno ove godine 11. maja u selu Balta Berilovac, u dvorištu stare seoske škole.
Specijalan gosti Etno festivala u Balta Berilovcu biće Biljana Sulimanović i Ratislav Blagojević.
- Gosti će uživati u izvoru najlepše čobanice, staroplaninske trpeze i najboljeg staroplaninskog sira kao i izboru najbolje jagnjeće čorbe i tradicionalnog staroplaninskog belmuža.Takođe prisutne će zabavljati i Naissa, Snežana Spasić i Aleksandar Vasov, a organizator je obezbedio i brojne nagrade za prisutne.
Manifestacija neguje tradicionalna obeležja staroplaninskog područja.Ona predstavlja spoj hrišćanskih i
paganskih običaja. Upravo zahvaljujući ovom običajnom delu, opština Knjaževac je na prvom EDEN konkursu u Srbiji (2014. godine), dobila zvanje “Izuzetna destinacija Evrope”.
Za sve koji žele da krenu put Balta Berilovca, Turistička organizacija Opštine Knjaževac obezbedila je autobuski prevoz. Autobus polazi u 10 časova ispred Spomen parka.
U nastavku teksta možete videti kompletan snimak ovogodišnje Molitve pod Midžorom.
The post Snimak : Molitva pod Midžorom – Đurđevdan 6.maj 2019 Vrtovac (Video) appeared first on Knjaževačke vesti.
