Category Archives: Kalna
KNJAŽEVAC : REKONSTRUKCIJA DOVODNOG VODA F500 OD BANjICE DO SINjEG VIRA
JKP „Standard” Knjaževac u okviru vodosnabdevanja održava sistem „Sinji Vir”, koji obuhvata vodosnabdevanje Knjaževca i 18 seoskih naselja vezanih na ovaj sistem i nezavisni vodovod „Kalna” koji obuhvata vodosnabdevanje Kalne i naselja Inovo koje se nalati na putu za Staru planinu.
U okviru sistema “Sinji vir”postoji 15 crpnih stanica i 16 rezervoara sa dva izvorišta, karstno izvorište „Sinji Vir” čija je minimalna izdašnost 120 l/s i „Jezava” u podzemlju Grezanske reke sa minimalnom izdašnošću od 5 l/s.
Razvodna mreža u Knjaževcu je podeljena u dve visinske zone. Ukupan broj priključaka na vodovod (Sinji Vir i Kalna) je 8.400.
Gde je sada JKP „Standard” započeo rekonstrukciju dovodnog voda F500 od Banjice do Sinjeg vira. Finansiranje rekonstrukcije je iz projekta „Pet vodosnabdevanje“ razvojne banke Nemačke KFW i Vlade Republike Srbije. Dužina rekonstrukcije je oko 4 kilometara.
The post KNJAŽEVAC : REKONSTRUKCIJA DOVODNOG VODA F500 OD BANjICE DO SINjEG VIRA appeared first on Knjaževačke vesti.
Javni uvid u Plan upravljanja Parka prirode „Stara planina“
U toku je javni uvid u Plan upravljanja Parka prirode „Stara planina“, najvećeg zaštićenog prirodnog područja Srbije. Javno preduzeće „Srbijašume“, u svojstvu upravljača parka, pripremilo je desetogodišnji plan upravljanja, koji ima za cilj da odredi osnovne smernice i prioritete u zaštiti, očuvanju i korićenju zaštićenog područja, kao i mere i aktivnosti za ostvarivanje plana.
Ovaj dokument, ujedno je i pokušaj da se odgovori na pretnje i rizike koji ugrožavaju park prirode, a među njima se posebno u planu navode izgradnja turističke infrastrukture, bespravna gradnja, izgradnja derivacionih minihidroelektrana, neadekvatno upravljanje otpadom i nestajanje autohtonih pašnjaka.
Zanimljivo je da, između ostalih aktivnosti, plan predviđa mere za očuvanje autohtone potočne pasrtmke, autohtonih rasa ovaca, kao i reintrodukciju određenih iščezlih biljnih i životinjskih vrsta. Pomak u odnosu na Plan upravljanja za period 2010-2019. godine, predstavlja činjenica da novi plan tačno navodi vrste koje će biti u planu reintrodukcije. Fokus je na beloglavom supu, vrsti ptica lešinara koje su do pedesetih godina XX veka gnezdile na Vidliču i Staroj planini, a onda nestale naletom trovanja vukova i drugim aktivnostima čoveka. Danas, ova ptica se može videti samo u preletu iznad Stare planine, a namera „Srbijašume“ je da ponovo pokrene hranilište za lešinare i druge nekrofage, koje je do pre desetak godina eksperimentalno funkcionisalo na jednom lokalitetu u blizini sela Rsovci.
Plan upravljanja, takođe, otvara vrata za uvođenje nekih inovativnih i alternativnih mera u održavanju pašanjaka Stare planine, koji su u procesu nestajanja usled prestanka tradicionalne ispaše i posledične invazije kleke, breze i drugih žbunastih vrsta. Kao jedna od mera, navodi se ponovno vraćanje nekih davno nestalih vrsta, poput evropskog bizona – zubra, ali i puštanje u prirodu divljih i feralnih konja, prateći primere drugih zaštićenih prirodnih područja u regionu i svetu.
JP „Srbijašume“ planira da se aktivnije pozabavi i očuvanjem narodnog graditeljstva, na način što će inicirati izradu programa rekonstrukcije i konzervacije objekata graditeljskog nasleđa i pronalaženja načina i izvora za finansiranje takvog programa. „Predložiće se uspostavljanje tipologije kuća u staroplaninskim selima kao i procedura na rekonstrukciji radi zaštite i unapređenja postojećih seoskih kuća i modela kuća koje karakterišu staroplaninsku arhitekturu“, navodi se u planu.
Predviđeno je i postavljanje ulaznih stanica u park prirode iz pravca Dimitrovgrada, Pirota i Knjaževca, a u cilju kontrolisanja ulaska, sprečavanja bespravne gradnje i bespravnog korišćenja prirodnih resursa. Uz formiranje novih centara za posetioce kod Radičevca, Toplog Dola, Široklih Luka i Arbinja, planira se i uspostavljanje stanice za prstenovanje ptica i osmatračnice kod Donjeg Krivodola u službi popularizacije ornitologije i praćenja migracije ptica.
Na zahteve lokalnih zainteresovanih strana da se predstavnicima seoskih zajednica Stare planine omogući da se aktivnije uključe u proces donošenja odluka, na način što bi se formirala neka vrsta foruma ili saveta, upravljač JP „Srbijašume“ odgovorio je tako što je ostavio mogućnost da se godišnjim programima upravljanja odrede „konkretni oblici saradnje sa lokalnim stanovništvom, korisnicima i vlanicima nepokretnosti na Staroj planini“. Razlog za izostajanje Saveta korisnika iz Plana upravljanja tumači se činjenicoma da je država ovakvo učešće javnosti kroz Savet korisnika predvidela jedino u Nacionalnim parkovima, ali ne i u drugim zaštićenim prirodnim područjima, a Stara planina ima status „parka prirode“, ne nacionalnog parka.
Zainteresovani građani, organizacije i institucije imaće mogućnost do 23.05.2019. godine da upravljaču dostave primedbe i predloge na predloženi nacrt plana, koji će nakon toga biti razmatrani od strane Komisije za javni uvid, na sednici zakazanoj za 28.05.2019. u Pirotu. Konačan uslov za usvajanje plana biće dobijanje saglasnosti Ministarstva zaštite životne sredine i prethodno usaglašavanje sa ostalim nadležnim ministarstvima.
foto Sergej Ivanov http://far.rs
The post Javni uvid u Plan upravljanja Parka prirode „Stara planina“ appeared first on Knjaževačke vesti.
Stara planina : Projekat puta ka Babinom zubu prošao reviziju
–
Zamenik gradonačelnika Pirota Vidojko Panajotović izjavio je da je projekat puta od Pirota ka turističkim centrima na Staroj planini: Babin zub i Jabučko ravnište, prošao reviziju nadležnih institucija.
Kako kaže zamenik gradonačalnika Vladana Vasića, to praktično znači da izgradnja ove saobraćajnice koja će pomenute centre učiniti pristupačnijim i bližim može da počne onog trenutka kada se iz republičke kase obezbedi novac i raspiše tender.
Takozvana pirotska trasa puta ka Babinom zubu, ide preko Temske, Cerove , Mirkovaca i atara sela Rudinje.
Vrednost radova je oko 20 miliona evra, a pomenuta saobraćajnica približava ovaj centar za 23 kilometra, u odnosu na put preko Kalne. Uz to, ona će biti najkraća veza sa istočnim krakom Koridora 10, što znači da se u ovim centrima očekuje i mnogo veći broj turista iz čitave Srbije i inostranstva.
