Manifestacija “Đurđevdanski susreti -Molitva pod Midžorom” ove godine obeležava svoj jubilej, 20 godina postojanja. Po tradiciji, prvi deo programa predstavlja zavetnu molitvu – obredni deo  odigrao se danas  6. maja, na Đurđevdan, u selu Vrtovac – na mestu zvanom Kalavat.

Uprkos jakoj kiši i lošim vremenskim uslovima prisutni su učestvovali u tradicionalnim litijama oko kapelice, posvećene Svetom Đorđu u Kalavatu.Lokalni sveštenik meštanina ovog staroplaninskog sela prerezao je slavski kolače specijalno pripremljene za ovu svetkovinu i osveštao donetu hranu,Takođe je  izabran i novi kolačar za narednu godinu.Prisutne je zabavljao orkestar Barka BrassBand uz nastup Folklornog ansambla “KOLO” iz  Knjaževca. Zapažen nastup bio je i  dece iz Osnovne škole “Dubrava” kao i Gajdaša Jordan Vasiljevića iz Knjaževca i Zvonimira Pavkovića, poznatog knjaževačkog narodnog umetnika, pripovedača, glumca-amatera i čuvara narodne tradicije.

Običaj ”Molitva, đurđevdanski obred”, upisan je na Listu namaterijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a tradicionalni običaji, koji se neguju kroz ”Molitvu pod Midžorom”, doneli su opštini Knjaževac titulu izuzetne destincije Evrope.

i ovog 6. maja, na Đurđevdan u selu Vrtovcu podno Stare planine nastavljena je tradicija koja korene vuče još iz paganskih vremena, a u sadašnjem obliku obnovljena je pre 20 godina. Na ovaj dan okupe se meštani, kao i veliki broj ljudi poreklom iz Vrtovca da se u kapeli posvećenoj Svetom Đorđu pomole za zdravlje ljudi i berićet u polju i prerežu slavski kolač. Ono što je pre gotovo dve decenije započeo Zavičajni muzej, već duži niz godina nastavlja Turistička organizacija opštine Knjaževac.

Iz davnih vremena, kada se verovalo u više bogova, pa sve do današnjih dana u Vrtovcu, pod Starom planinom, sačuvao se običaj zavetne molitve. Na Đurđevda, sinovi i ćerke, unuci i prijatelji, pridruže se očevima, majkama, babama i dedama na mestu Kalavat, kod kapelice posvećene Svetom Đorđu, da se zajedno pomole za zdravlje, plodne njive i voćnjake.

Molitva pod Midžorom ima i svoje drugo poluvreme – etno festival, koji će se dogoditi u subotu, 11. maja u dvorištu stare škole u Balta Berilovcu.

Na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

“U Vrtovcu se inače realizuje obredni deo čitave manifestacije, u smislu prinošenja žrtve kod obrednog krsta i to je paganski deo običaja, dok je sve to praćeno prisustvom sveštenika i to pokazuje spoj paganskih i hrišćanskih običaja, što ujedno i karakteriše ovu manifestaciju”

Đurđevdanska molitva je običajna praksa koja se izvodi jednom godišnje u selu Vrtovac, na Staroj planini, na Đurđevdan. Tada se članovi zajednice okupljaju na kolektivnoj seoskoj slavi – zavetnoj molitvi.

Đurđevdan je seoska slava sela Vrtovac i praznik koji najavljuje buđenje prirode i blagostanje sela i okoline. Sveti Đorđe se, između ostalog, smatra i zaštitnikom stočara.Ovo je jedan od najveselijih praznika u opštini Knjaževac i za njega je vezan veliki broj običaja.

Ovaj obred se nalazi na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

Obred

Centralno mesto u obavaljanju radnji koje su sastavni deo ovog prolećnog običaja ima domaćin, kolačar, koga svake godine bira zajednica. Kolačar u ime zajednice prinosi žrtvu ispred kamenog krsta u kapeli (ćeliji), obavlja molitvu i sa planinkom, koju takođe bira zajednica, lomi obredni hleb. Posebnost ovog nesvakidašnjeg običaja ogleda se u raznolikosti i broju svetkovina koje se obeležavaju neposredno i za vreme jedne od najvećih srpskih krsnih slava – Svetog Đorđa.

Obredni rituali

Savlje u Vrtovcu počinje u petak pre Đurđevdana, kada ljudi iz sela beru lekovito bilje sa obronaka Stare planine, verujući da će se snaga bilja preneti i na ljude i stoku. Od ovih biljaka pletu se i čuveni Đurđevdanski venčići.

Kolačar i Planinka

Svake godine bira se domaćin, koji se naziva kolačar i koji prinosi žrtvu, molitvu i nadalje se stara o religijskom sadržaju rituala. Takođe se se bira i planinka, žena koja kolačaru pomaže pri obredu. Planinka je bogato okićena raznim biljem i prema verovanju, treba da predstavlja duh prirode i smatra se čuvarem prerade mleka.

Ispaša

U ranu zoru 6. maja, na dan krsne slave, domaćini poteraju svoja stada na mesto gde je trava dobra i bujna. Kada se vrate sa ispaše, pastire sačekaju žene koje im daju venac da kroz njega simbolično pomuzu ovcu. Toga dana se i ritualno prvi put u godini kolje jagnje koje se naziva đurđilče.

Đurđilče

Pre obreda domaćin stavi jagnjetu venčić oko vrata, upali sveću na desnom rogu i da mu malo soli da poliže. Zatim se prekrsti, tri puta okadi i pomoli Bogu, uz reči: „Ne koljem te ja, nego Đurđevdan!“ Đurđilče zapravo predstavlja žrtvu koje se u ime sela ritualno prinosi kod zavetnog kamenog krsta u ćeliji (kapeli posvećenoj Svetom Đorđu), na mestu zvanom Kalavat.

Zavetni krst

Specifičnost ovog rituala je i to što je na kamenom krstu reljefno prikazan lik drevnog prehrišćanskog božanstva „Tračkog herosa“ na konju, koji je od vremena primanja hrišćanstva transformisan u lik Svetog Đorđa.

Obredni hleb

Za ovaj prolećni praznik priprema se slavski kolač, koji u svakoj kući obredno lome domaćin slave i sveštenik ili najstariji gost. U ćeliji kolač lome domaćin kolačar zavetne slave i planinka, izabrana žena.

Sociološki značaj

Đurđevdanska molitva, kao domen društvenih običaja, rituala i svečanih događaja sadrži segment iz prakse prinošenja kolektivne žrtve, aspekt gošćenja i organizovanja kolektivne proslave i praktikuje ga stanovništvo sela Vrtovac u okolini Knjaževca, u istočnoj Srbiji. Ovaj prastari običaj svake godine okupi ne samo veliki broj meštana, već i znatiželjnih turista koji sa velikom pažnjom isprate svaki segment ovog nesvakidašnjeg događaja.

U Vrtovcu se tradicionalno na Đurđevdan organizuje i etno festival Đurđevdanski susreti – Molitva pod Midžorom, a u obliženjem selu Balta Berilovac čobanske igre i priprema tradicionalnog jela iz Istočne Srbije – belmuža. Ove manifestacije ogledaju se u različitim atraktivnim folklornim predstavama, kao i izvornim kulinarskim specijalitetima.

Manifestacija „Đurđevdanski susreti-Molitva pod Midžorom“ od 2000’te godine neguje tradicionalna obeležja staroplaninskog područja. Prvi deo Manifestacije organizuje se 6. maja u selu Vrtovac, na mestu zvanom Kalavat, uz poštovanje svih starih običaja u prisustvu sveštenika. Narednog dana, 7. maja, održava se Etno festival u selu Balta Berilovac.

Manifestacija obuhvata nadmetanje takmičara u 10 kategorija. Na manifestaciji nastupaju i Folklorni ansambli iz okoline

Drugi deo-Etno festival, realizuje se prve subote posle Đurđevdana, odnosno ove godine 11. maja u selu Balta Berilovac, u dvorištu stare seoske škole.

Specijalan gosti Etno festivala u Balta Berilovcu biće Biljana Sulimanović i Ratislav Blagojević.

• Gosti će uživati u izvoru najlepše čobanice, staroplaninske trpeze i najboljeg staroplaninskog sira kao i izboru najbolje jagnjeće čorbe i tradicionalnog staroplaninskog belmuža.Takođe prisutne će zabavljati i Naissa, Snežana Spasić i Aleksandar Vasov, a organizator je obezbedio i brojne nagrade za prisutne.

Manifestacija neguje tradicionalna obeležja staroplaninskog područja.Ona predstavlja spoj hrišćanskih i
paganskih običaja. Upravo zahvaljujući ovom običajnom delu, opština Knjaževac je na prvom EDEN konkursu u Srbiji (2014. godine), dobila zvanje “Izuzetna destinacija Evrope”.

Za sve koji žele da krenu put Balta Berilovca, Turistička organizacija Opštine Knjaževac obezbedila je autobuski prevoz. Autobus polazi u 10 časova ispred Spomen parka.

U nastavku teksta možete videti kompletan snimak ovogodišnje Molitve pod Midžorom.

The post Snimak : Molitva pod Midžorom – Đurđevdan 6.maj 2019 Vrtovac (Video) appeared first on Knjaževačke vesti.