Category Archives: Opština Pirot
Stara planina: Raj za ekstremne sportove
Stara planina mogla bi da postane jedinstveni centar za ekstremne sportove s obzirom da je netaknuta priroda te planine idealna za kajaking, paraglajding, ali i speleo-ronjenje i mnoge druge ekstremne sportove koji su sve popularniji u svetu.
U divlju i netaknutu prirodu Stare planine proteklih dana uverili su se i kajakaši iz Rafting saveza Srbije koji su vozili kajake nabujalom staroplaninskom rekom Visočicom koja je sve ostavila bez daha.
Kako je Tanjugu kazao direktor Turističke organizacije Pirot Bratislav Zlatkov, cilj je da se nakon ekspedicije najboljih srpskih kajakaša predvođenih predsednikom Rafting saveza Srbije Borisom Purjakovim, u doglednom periodu organizuje i trka.
“Dugoročni cilj nam je da Stara planina postane centar za ekstremne sportove, jer je idealna za rafing, s obzirom da je Visočica tokom aprila i maja meseca zaista neverovatna, ali i veoma opasna, što je čini veoma privlačnom zaljubljenicima u ekstremne sportove”, rekao je on. Zlatkov je dodao da je Stara planina idealna za paraglajding i da već ima interesovanja za tandem-spustovima paraglajderom od Basarskog kamena do pirotske kotline, ali i za speleo ronjenjem, za šta je Vrelo, po priči vodećih speleo ronilaca, jedan od najvećih bisera u Evropi zbog čega se za taj sport interesuju speleo-ronioci iz Nemačke i drugih zemalja.
PRVOMAJSKI POHOD NA STARU PLANINU
Na istoku naše zemlje nalazi se biser prirode, jedinstvene lepote i neizmernog bogatstva – Stara Planina. Na njenim obroncima kriju se brojna sela, izletišta, izvori i vrela, jezera, pećine, manastiri, crkve i stari gradovi – poput Pirota, Bele Palanke, Dimitrovgrada, Knjaževca i Zaječara.
Nedovoljno istražena i valorizovana, Stara planina nudi savršen odmor uz adrenalin, zabavu i različite ture pešačenja, skijanja, biciklizma, dok sa druge strane pruža mir i tišinu, svojstvenu minulim vremenima, u okolnim selima autentične arhitekture i pejzaža.
Stara planina je najveće zaštićeno područje u Srbiji, površine oko 142.000 hektara,. Preko 1.200 vrsta biljaka, 150 vrsta ptica gnezdarki, 30 vrsta sisara i 6 vrsta vodozemaca ovde nalazi utočište. U okolnim potocima i rekama, poput Toplodolske, Temštice, Topilnice, Jelovičke i drugim žive 26 vrsta riba, među kojima se ističe i potočna pastrmka.
————————–
Cena aranžmana : 7500 dinara
Aranžman obuhvata 3 prenoćišta +organizovane šetnje+ 3×3 obroka:doručak, užinu i večeru)
Stara planina postaje baza ekstremnih sportova
Danas se u periodu od 11 do 12 sati između 15 i 18 kajakaša iz Srbije i Bugarske po prvi put vozilo stazom na nabujaloj Visočici od Vrela do Pakleštice.
Kako je Pirotskim vestima kazao direktor Turističke organizacije Pirot Bratislav Zlatkov, cilj je da se nakon ove ekspedicije najboljih srpskih kajakaša predvođenih predsednikom Rafting saveza Srbije Borisom Purjakovim koja traje ovog vikenda, u doglednom periodu organizuje i trka.
-Dugoročni cilj nam je da Stara planina postane centar za ekstremne sportove jer je idealno za rafing, s obzirom da je Visočica tokom aprila i maja meseca zaista neverovatna, ali i veoma opasna, što je čini veoma privlačnom zaljubljenicima u ekstremne sportove. Takođe, Stara planina je idealna za paraglajding i već ima interesovanja za spustovima paraglajderom od Basarskog kamena do pirotske kotline, ali i za speleo ronjenje, za šta je Vrelo, po priči vodećih naših speleo ronilaca jedan od najvećih bisera u Evropi-kaže Zlatkov.
Stara planina : Nema ko da čuva ovce
U pirotskom kraju, poznatom po uzgoju ovaca, broj grla se već godinama stalno smanjuje. Osnovni uzroci su pusta staroplaninska sela i nezainteresovanost mladih da se bave ovim teškim, ali unosnim poslom.
U opustelim staroplaninskim selima više je kuća nego meštana. Staračka domaćinstva sa jednim ili dva člana, žive uglavnom od penzije, a nekada brojna stada ovaca postala su retka slika. Na Staroj planini, kažu meštani, stoku više nema ko da čuva.
Bilo je tu nekada oko 12 hiljada bravi, a sad nema ni 100 bravi u selo. Mladih malo ima sasvim, sve su stari oko 80 godina”, kaže Petar Stamenović, selo Dojkinci.
Stara planina : Čuvari stare recepture pirotskog kačkavalja
“Dnevno prerađujemo oko pet tona mleka i oko 90 procenata naše proizvodnje ide na tradicionalni pirotski kačkavalj. Dnevno se proizvede od 400 do 500 kilograma, a trenutno na lageru imamo pedesetak tona zrelog kačkavalja koji je spreman za prodaju”, kaže za Tanjug profesor Saša Petrović.
