Danas vam neću pričati priču o čarobnjaku sa Rtnja, ni o šumskoj vili kod Čunguljskog vodopada, niti o zveri iz pećine, već o jednoj posve drugačijoj lepotici, iz jednog sasvim običnog ugla. Danas ću vam pričati o Staroj planini. Vreme je da zakoračite u divljinu.

Ovako to biva sa avanturistima: četvrtak posle podne krenuli smo da spavamo u četinarskoj šumi koja se nalazi blizu potkapine u Jelašničkoj klisuri. Naravno išli smo biciklima, pošto je bilo leto. Spavali smo u šatorima, zapalili logorsku vatru. Na meniju za večeru su bile kobasice sa vinom. Nisam se baš naspavala, i to ne bi bilo toliko bitno da se već nisam dogovorila za subotu.

Plan akcije za subotu je bio sledeći: idemo u selo Dojkinci, baš kad se održava Muška i ženska avanturistička trka, odakle i svi učesnici trke polaze, pa da krenemo ka vrhu Tri čuke (1937 mnv), jednom on najlepših vrhova u Srbiji. Vratićemo se kroz prašumu Arbinja, da bi u povratku videli i vodopad Tupavicu. Tupavica je jedan od najlepših vodopada Stare planine, iako je do nje relativno lako doći, za razliku od ostalih skrivenih vodopada. Sve to je podrazumevalo dužinu staze od oko 35 km.