Za više od šest miliona lovaca u Evropskoj uniji atraktivne su sve destinacije, pa i Srbija.

Ali, za razliku od naših suseda Mađara, koji od lovnog turizma zarade više od milijardu evra godišnje (Hrvatska ostvari prihod od oko 180 miliona evra), Srbija prihoduje tek oko pet miliona evra. Ovaj podatak je utoliko više obeshrabrujući ako se zna da ta svojevrsna fabrika na otvorenom raspolaže velikim potencijalom. Naime, Srbija ima 321 ustanovljeno lovište, čija ukupna površina premašuje sedam miliona hektara, a na listi najpoznatijih lovnih destinacija svakako su Karađorđevo, Golija, Stara planina, Apatinski rit, Deliblatska peščara, Morović, Cer, Deli Jovan, Rtanj… U Javnom preduzeću Vojvodinašume, čija se lovišta prostiru na više od 109.000 hektara, ističu da su najvažnija karika u ovom lancu, pa samim tim i preduslov za razvoj lovnog turizma, uzgajališta životinja.

– Razvoj lovnog turizma baziran je ne samo na brojnom stanju, već i na vrsti lovne divljači, kao i na trofejnoj strukturi. Naše preduzeće gazduje sa 17 lovišta posebne namene i ukupne površine od 109.824 hektara, od čega lovišta u slobodnoj prirodi, takozvana otvorena, zauzimaju 82.377 hektara, ili 75 odsto površina. Na ograđena lovišta otpada 27.446 (ili 25 odsto) hektara. Od ukupnog broja lovišta, 16 su ravničarska, a jedno brdsko-planinsko. Kad je reč o brojnom stanju matičnih fondova krupne divljači kojim gazdujemo to je 10.400 grla, odnosno više od devet jedinki na 100 hektara – objašnjava za Danas Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lovstvo i ribarstvo u JP Vojvodinašume.