Category Archives: Zanimljivosti

Autobuski prevoz za sutrašnju Molitvu pod Midžorom 2018

Prve subote posle Đurđevdana, tačnije 12. maja, održaće se Etno festival, kao drugi deo manifestacije Molitva pod Midžorom.

Tom prilikom biće prikazan bogat kulturno-umetnički program. Specijalna gošća manifestacije je Jelena Tomašević. Pored nje nastupiće nekoliko kulturno umetničkih društava, izvođača na starim instrumentima (gajde, frula), bleh orkestar “Zlatne trube”, i mnogi drugi .

Takmičiće se učesnici u brojnim kategorijama (najbolji sir, najbolji belmuž, jagnjeća čorba, lekovito bilje i proizvodi od šumskih plodova, stari zanati, suveniri, najlepša čobanica, čobanske igre).

Autobuski prevoz za građanstvo polazi 12. maja (subota) u 10:00, kod Spomen parka.

U nastavku teksta čitajte : program Manifestacije:


12. maj 2018. godine
Mesto održavanja: selo Balta Berilovac, školsko dvorište
09:00-10:00 dolazak i registracija izlagača i takmičara
10:00-10:30 Okupljanje i priprema žirija za rad
11:00-11:15 Svečano otvaranje Manifestacije i početak takmičenja po kategorijama
11:15-14:00 Kulturno – umetnički program
11:15-13:00 Ocenjivanje takmičara po kategorijama prema Poslovniku o radu žirija
14:00-14:30 Proglašenje pobednika i uručenje nagrada

ĐURĐEVDANSKI SUSRETI – MOLITVA POD MIDŽOROM

 

Turističko – privredna manifestacija „Đurđevdanski susreti – Molitva pod Midžorom” održava se u selima Vrtovac i Balta Berilovac (35 km od Knjaževca).

Prvi deo Manifestacije održava se na Đurđevdan 6. maja, u selu Vrtovac. Đurđevdan je slava i seoska zavetina poznata kao jedna od najveselijih obrednih svetkovina kojom se slavi snaga proleća i prirode.

Obrednim ritualom, snaga prirode ,,prenosi” se na ljude, stoku i useve. Đurđevdan započinje berbom cveća i bilja na Biljarni petak i ritualnim pletenjem venaca na reci. Praznovanje se nastavlja prvom mužom ovaca, a na sam dan Slave oko ćelije u Vrtovcu ide obredna povorka – litija, vrši se osvećenje sira, kiti se prostor oko ćelije cvećem i biljem planinke, žene koja predstavlja duh prirode.

Najznačajniji čin obreda je klanje crnog muškog jagnjeta ukrašenog vencem i upaljenom svećom na rogu, koga narod Budžaka zove „Molitva”.

Drugi deo Manifestacije održava se u selu Balta Berilovac i počinje blagoslovom i pozivom ćaje – zapovednika đurđevdanskih svečanosti, čobanima i narodu. Zatim sledi kulturno – umetnički program, sportske i zabavne čobanske igrarije, izbor najlepše čobanice iz Budžaka, takmičenje u pripremi starih jela.

Na Manifestaciji se takođe mogu videti i stari zanati, prikazati lekovito bilje kao i njegova primena.

Đurđevdanski susreti – Molitva pod Midžorom predstavlja spoj hrišćanskih i paganskih običaja.

U Đurđevdanskom praznovanju očuvalo se obilje običaja, verovanja i magijskih radnji, koje imaju ulogu da osiguraju napredak i zdravlje porodice, stoke i useva. Đurđevdan je nominovan za listu Unesco-a, nosilac predloga je Zavičajni Muzej Knjaževac a predlagač je Etnografski Muzej Beograd.

Organizatori:

Turistička organizacija opštine Knjaževac, Miloša Obilića 1, Tel/Fax: 019 735 230, E/mail: toknjazevac@open.telekom.rs

 

 


Knjaževac : Milomir se seli u pećinu (Foto & Video)

Milomir Mitrović (82) iz Kalne kod Knjaževca rešio da sa suprugom Gvozdenkom napusti oronulu kuću zbog prevelikih dažbina. Kad plate sve račune, od 15.000 dinara penzije ne ostane im gotovo ništa.

 

STARINA Milomir Mitrović iz Kalne kod Knjaževca “troši” devetu deceniju u trošnom kućerku, sa svojom životnom saputnicom Gvozdenkom (76). U muci i nemaštini. Supruga mu je jedva pokretna, a od spiska lekova, koje oboje piju, mogla bi da se, kako kaže, napiše omanja knjiga. Nikome ništa ne duguju, ali sa 15.000 dinara njegove penzije, jedva sastavljaju kraj sa krajem u zaseoku Gornje Polje. Kada plate struju, telefon, vodu, porez i lekove, ne ostane mnogo. Gotovo ništa. Zato je starina odlučio – seli se u pećinu na ulazu u Kalnu!




 

 Milomir pred ulazom u svoj "novi dom" Foto L. Kozarčić

Milomir pred ulazom u svoj “novi dom” Foto L. Kozarčić

Ne mogu, ljudi, više sve ovo da izdržim – tiho nam govori deka Milomir (82).

– U pećini nema ni struje, ni vode, ni telefona, ali ni poreza, ni računa… Biće nam sigurno jeftinije da tamo preživimo. Nadam se da ću do zime uspeti da sredim naše novo porodično gnezdo.

Upregao deda Milomir – sebe u prikolicu, pa vuče građu do pećine. Sređuje novi dom, za sebe i baku Gvozdenku, svakog dana od jutra do mraka. Planira i staru peć da postavi u pećini, da se greju. A bez dažbina, ostaće im para, veli, da kupuju hranu. Uzani tunel, na 200 metara od ulaza u Kalnu, vidi se s puta. Unutra u pećini, skriveno je još nekoliko uskih prolaza. Komfor, međutim, Milomiru i ne treba.

POMOĆ SVI koji žele da pomognu Milomiru i Gvozdenki, kojima sigurno nije mesto u pećini, mogu da se jave Fondu humanosti “Novosti” na broj telefona 011-3028-162, a na raspolaganju je i imejl adresa fond@novosti.rs.

– Svakog meseca penzija mi ode na račune za kuću koja samo što se ne raspadne – kaže Milomir. – Srušiće je i najmanji zemljotres. Od tri odeljenja, žena i ja koristimo samo sobičak. Kupatilo nije u upotrebi. Bojler, koji sam kupio za vreme Tita, ne radi već decenijama. Vodu sam zato zavrnuo, ali računi jednako dolaze. I možda za nekoga to nije mnogo, ali za mene je i previše. Zato sam rešio da se selim.

A kućerak u Gornjem Polju, sećaju se Mitrovići, sami su sagradili. Opština im dala plac kada su se uzeli. Zemlju nikakvu nemaju, pa ni stoku, ni živinu. Milomirova familija ostala je na Babinom zubu. Imao je roditelje, tri brata i dve sestre. Niko više od njih nije živ, a to malo imanja, razdelili drugi naslednici. Nije, kaže, bogzna šta ni bilo.

Već danima vredni čovek uređuje prilaz pećini, istoj onoj gde su se srpski seljaci iz ovog kraja krili od Bugara u vreme rata.

– Kako su se oni onda sakrivali od neprijatelja i mučitelja, tako i ja bežim od svojih, nemaštine i računa – veli Milomir.

– Supruga se nećka, ne ide joj se… Ona kako hoće, ali ja moram.
Vek je Milomir proveo radeći kao tapetar, građevinac, i u preduzećima za auto-transport. Njegova Gvozdenka decenijama je čistila prostorije banke u Kalni, Knjaževcu, Negotinu.

– Na papiru, radila je četiri sata, a ostajala mnogo duže, koga god treba menjala, a eto ni do danas nije zaslužila penziju – priča dobroćudni starac.

Sin jedinac Brižit (51), i unuka Gabrijela (23) žive u Negotinu. – Muče se i oni – kaže deka.

– Sin je obućar, zanatlija i on se jedva pokrpi sa svojim dažbinama. Unuka nema posao. Skoro nam je sin dolazio, vodio majku kod lekara, jer nedeljama nije mogla na noge. A Gabrijelu sam video pre dva meseca. Rekao sam im za pećinu. Ćute. Ništa mi ne kažu.

A u selu, pričaju. Gurkaju se kad prođe Milomir, podsmevaju se njegovoj odluci. A Milomir ne mari. Do kraja je, kaže, došlo, više nema kud. Do pećine.

NUDILI MI “SIGURAN SMEŠTAJ”

BOLI me i nepravda – kaže Milomir. – Znam da pomoć dobijaju i oni koji imaju mnogo više od mene i Gvozdenke, a iz Centra za socijalni rad mene i suprugu su odbili. Kažu, imamo kuću. Kada sam se žalio da ne mogu da plaćam struju, ponudili su mi siguran smeštaj zatvorsku tamnicu i sveće na poklon. Pisao sam predsedniku Opštine Knjaževac, koji me slao Centru za socijalni rad, a nedavno i Aleksandru Martinoviću, od koga sam tražio da pošalje nekog iz Skupštine Srbije zaduženog za penzionere. Možda nije mogao da pročita moj rukopis, pa mi još nije odgovorio.

Link do video priloga

Flickr Album Gallery Powered By: WP Frank



Izvor novosti.rs