Na skijalištima na Kopaoniku, Staroj planini i Zlatiboru ekipe Gorske službe spasavanja (GŠ) godišnje zbrinu oko 1.000 skijaša koji se povrede tokom skijanja. Kako bi se taj broj smanjio, Gorska služba spasavanja Srbije objavila je uputstva kako se treba ponašati na skijalištima kako bi se sprečile neželjene situacije.

Najveći broj povreda izaziva polazak na skijanje bez zagrevanja, a do povreda, koje često mogu da budu i vrlo ozbiljne, dolazi i zbog zastarele i neispravne opreme.

“Skijaški centri u Srbiji rade punim kapacitetima. U svakom trenutku, na Kopaoniku, Staroj planini i Zlatiboru, o bezbednosti zaljubljenika u zimske sportove brinu spasilačke ekipe Gorske službe spasavanja Srbije. Spasioci organizuju pretrage za izgubljenim skijašima, vrše pružanje prve pomoći povređenim licima i organizuju njihov transport do zdravstvene ustanove, saopštila je Gorska služba.

Na sve tri planine, godišnje se zbrine oko 1000 povreda. Zbog prirode skijaškog sporta, povrede su dosta česte i neretko prilično ozbiljne, što zahteva brzo lociranje povređenog i pružanje neophodne prve pomoći. Da ne bi sebe i druge dovodili u opasnost, neophodno je pridržavati se određenih pravila ponašanja na skijaškim terenima, upozorava Gorska služba.

Kako se navodi u uputstvima GSS, važno je da se skijaši tako ponašaju na stazi da svojim skijanjem ne ugrožavaju druge, ali i da brzinu skijanja prilagode sopstvenom znanju, ali i vremenskim uslovima, snežnom pokrivaču, kao i broju skijaša na stazi.

“Važan je i pravilan izbor putanje. Kada je reč o borderima, zbog specifičnog načina vožnje i smanjenog ugla vidljivosti, borderi moraju proveriti svoj levi i desni prostor pri svakoj promeni pravca.”

Posebna pažnja treba da se obrati prilikom preticanja, koje treba da se vrši u dovoljno širokom luku. Prilikom samog polaska, kao i na ukrštanju staza, svaki zaljubljenik u zimske sportove mora se pogledom na gore i na dole uveriti da može krenuti bez opasnosti po sebe i druge.

Kako kažu u GSS-u, ne sme se zaustavljati na uskim i nepreglednim prolazima, kao i na sredini staze, već samo sa strane.

“Osoba koja je prinuđena da se popne ili siđe pešice trasom staze, mora za to da koristi ivicu staze. Mora se poštovati i signalizacija na stazama, a prilikom nesreće, skijaš ili border je obavezan da u skladu sa svojim mogućnostima ponudi svoju pomoć”, kažu između ostalog u GSS-u Srbije i dodaju:

“Održavajte ili poboljšavajte fizičku kondiciju, dobro se zagrejte i razgibajte pre vožnje, jer je polazak na ‘hladno’ najčešći uzrok mogućih nesreća. Pre svakog skijanja proverite stanje vaše opreme, ispravnost i podešenost vezova prema vašoj telesnoj težini i znanju skijanja, cipele ne smeju da budu velike i da peta šeta u njoj,” navoid GSS.

GSS upozorava da loša i zastarela oprema za skijanje može biti uzrok povređivanja, pre svega, loši vezovi koji se ne otvaraju na vreme, ili veliki broj cipela.

“Kada osetite umor i utrnulost nogu smesta prestanite sa skijanjem, skijanje van staza je posebno nezgodno, a kretanje van staza radi se na sopstveni rizik”, kažu u GSS-u.

Upotreba kacige je obavezna za decu starosti do 14 godina, a preporučuje se i ostalim skijašima i borderima.

Svi kojima je potrebna pomoć na skijaškoj stazi, ali i u bilo kojoj situaciji vezanoj za kretanje, boravak i opasnosti na planini mogu se obratiti spasiocima Gorske službe spasavanja Srbije pozivom na brojeve telefona, i to na broj 063/466-466(Kopaonik), 063/466-461(Stara planina) i 063/466-467(Zlatibor),


.24sata.rs