Dostignuća tima stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, predstavljena su na konferenciji “Kulturno nasleđe vredi Evropi” u beogradskom Domu omladine.

Na obroncima Stare planine, nadomak Zavojskog jezera, nalazi se selo Gostuša – jedinstveno u celom svetu kao naselje u celosti izgrađeno od kamena i prirodnih materijala iz neposredne okoline.

Poznata i kao “Kameno selo”, Gostuša je poslednjih nekoliko godina privukla pažnju srpske, ali i svetske javnosti, zbog svog autentičnog izgleda koji je praktično isti kao i pre više od 100 godina. Osim samih kamenih kuća i drugih zdanja, staroplaninski način života u ovom selu koje leži na oko 700 metara nadmorske visine, ostao je vekovima manje više nepromenjen.

ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET – 1,33 EUR ili 160 RSD

Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja, Gostuša je od strane države zaštićena kao kao nepokretno kulturno dobro, a na očuvanju, odnosno rastauraciji ovoj jedinstvenog mesta od 2013. radi ekipa arhitekata-konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu (ZZSKN). Za projekat studije konzervacije sela, ZZSKN je dobio nagradu organizacije Evropa Nostra i Evropske Unije za istraživački projekat 2016. godine.

“Studija zaštite ugroženog narodnog graditeljstva u ovom malom, ali jedinstvenom selu, predstavlja dokaz da posao može da se obavi uz primenu visokih standarda zaštite, zahvaljujući čvrstoj posvećenosti i odlučnosti, uprkos ograničenim sredstvima. Istraživanje u svrhu konzervacije je bilo izrazito temeljito i sprovedeno je sa jasnim akcionim planom i vizijom”, napisao je član žirija o studiji zaštite sela Gostuša.

U okviru nagrađene studije zaštite sela Gostuša, stručnjaci Niškog zavoda sproveli su arhitektonska istraživanja na svakom objektu i napravili detaljnu i sveobuhvatnu dokumentaciju u vezi sa arhitektonskim i građevinskim tehnikama.

Posebna vrednost studije je ubedljiv obrazovni fokus kroz aktivno angažovanje studenata oblasti koje se bave nasleđem. Uz to, koordinatori projekta su bili posvećeni pojašnjavanju značaja restauratorskih radova lokalnoj zajednici i imali nameru da uključe meštane u edukaciju u svim aspektima projekta. Samim tim, završetak studije i realizacija restauratorskih radova doprinela je podizanju entuzijazma i poboljšanju kvaliteta seoskog života.

Dostignuća tima stručnjaka predstavljena su na prvom panelu drugog dana (16. 6.) konferencije “Kulturno nasleđe vredi Evropi” u beogradskom Domu omladine.

Događaj je otvorio ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević rekavši da je Evropa Nostra sprovela projekat sa ciljem da pruži savetodavan odgovor na pitanje o važnosti kulturnog nasleđa za Evropu uzimajući u obzir ekonomske, socijalne, kulturne uticaje i da pruži strateške preporuke Evropskoj komisiji i nacionalnim vladama o tome.

Evropa Nostra je, u saradnji sa Evropskom mrežom za obrazovanje u oblasti menadžmenta u kulturi i kulturnih politika (ENCATC), Međunarodnim kulturnim centrom u Krakovu (ICC), Međunarodnim centrom za konzervaciju „Rejmon Lemer“ pri Univerzitetu Luven (RLICC) i Alijansom za nasleđe, u periodu od 2013. do 2015, sprovela projekat Kulturno nasleđe vredi Evropi (KNVE).

Cilj ovog projekta koji finansirala Evropska unija, jeste da prikupi i analizira postojeća i dostupna istraživanja i studije slučaja na temu ekonomskih, društvenih, kulturnih i ekoloških uticaja kulturnog nasleđa, kako bi se procenio značaj kulturnog nasleđa, koje je 2014. Evropski savet prepoznao kao „strateški resurs održive Evrope“.

O nagrađenom projektu studije i realizacije restauratorskih radova u Gostuši, za Newsweek Srbija govorila je Sneška Quaedvlieg-Mihailović, generalna sekretarka organizacije “Europa Nostra”.

“Naš žiri koji se sastoji iz izuzetnih međunarodnih stručnjaka je smatrao da je ono najznačajnije u projektu ZZSKN zapravo taj integralni pristup istraživanju ovog sela. Oni se nisu fokusirali isključivo na tehniku konzervacije, već su posmatrali kompletnu problematiku revitalizacije tog sela u jednom širem kontekstu, u kontekstu pejzaža, dijaloga sa lokalnim stanovništvom. To arhitektonsko nasleđe se prosto ne može razdvojiti od živog nasleđa. Takođe, način na koji su uključili mlađu generaciju u izradu projekta, način na koji su radili identifikaciju i inventarizacju objekata bio je zaista urađen na osnovu najbolje prakse u Evropi. Pritom je sve izvedeno sa neverovatno malim sredstvima. To je nešto što nas je fasciniralo.”

Prema rečima Sneške Quaedvlieg-Mihailović, projekat ZZSKN nije bio samo “studija zarad studije”, već je postojala jasna vizija toga kako će projekat doprineti realizaciji revitalizacije života u jednom autentičnom mestu u kojem danas živi samo 80 ljudi, mahom starije generacije.

Ivana Cvetković, jedna od članova tima ZZSKN i učesnica panela posvećenog konzervatorskim radovima u Gostuši, rekla je za Newsweek da je cilj istraživačkog projekta bio “razvijanje održivog koncepta” koji bi omogućio da revitalizacija sela Gostuša postane trajan proces koji će funkcionisati tako što će privlačiti međunarodne organizacije, institucije, turiste i druge koji će doneti različite aktivnosti i samim tim uliti novi život nove ideje u selo.

“Trenutno je najveći problem implementacije, odnosno na koji način da se to procesuira. Imamo vezu sa svim institucijama i želimo da prenesemo znanje na mlade ljude koji će dalje razvijati Gostušu. Takođe, želimo da oformimo centar za pomoć u okviru lokalne samouprave, kako bi ljudi dobili preporuke oko toga kako dalje da unapređuju selo i pomoć u pronalaženju sredstava za izvođenje projekata”, priča Ivana.

Ona je uverena da će projekat koji je prvobitno pokrenula Elena Vasić Petrović, direktorka ZZSKN nastaviti da živi i da se razvija.

“Počeli smo sa skromnim sredstvima, da bi kasnije ministarstvo to krenulo ozbiljnije da finansira. Dali su nam ukupno 20.000 evra za ceo projekat, što je za nas bila ogromna cifra. Nikada nismo dobili tako mnogo za neki istraživački projekat. Bili smo oduševljeni. S druge strane, kada smo sve uradili i poslali Evropa Nostri oni su bili oduševljeni kako smo mi sa tako skromnim sredstvima postigli toliko mnogo. Tako da sve je relativno”.

Uspehom koji je ekipa ZZSKN postigla u Gostuši i priznanjem koje su dobili od organizacije Evropa Nostra, srpske arhitekte i konzervatori su pokazali zašto je jedan od slogana ove organizacije “Moć primere”. Sada je na ostalima da njihov primer slede i pronađu “svoju Gostušu”.

PIŠE Novak Lukovac

Izvor newsweek.rs