Petu godini zaredom u selu Kamenica na Staroj planini, udaljenom od Dimitrovgrada 25, a od Pirota 37 kilometara, okupljaju se oni koji su ovde rođeni, da obiđu odavno ugasla ognjišta, pronađu međe u opustelim dvorištima i poklone se senima predaka.

-Prvi skup je sredinom jula, drugi put se okupljaju 28. avgusta na Bogorodicu kada je slava crkve, a treće okupljanje je 22. novembra na Svetog Arhangela Mihaila, seosku slavu.
Minulog vikenda, selo podno Vidliča koje pripada dimitrovgradskoj opštini, ponovo je oživelo. Nasred sela mnogo automobila. Stigli su Kameničani iz Beograda, Niša, Ljubljane, Skoplja, Pirota, Dimitrovgrada, Sofije, Novog Sada, Melburna…
Doveli su i prijatelje da im pokažu koliko je Stara planina lepa. Došli su i oni čiji su roditelji bili milicioneri i službovalu na Staroj planini, koji su deo detinjstva proveli u selu i po srcu postali Kameničani.

– Moj otac je bio milicioner na granici, ovde sam odrastao i došao sam da vidim ponovo ovu lepotu – priča Beograđanin Tomislav Perić.
Njih stotinu družili su se na zajedničkom ručku pod ogromnim stablom oraha u lepom dvorištu na obali Visočice. Radost, suze i smeh smenjivali su se sa pesmom i svirkom orkestra iz Dimitrovgrada. Svi su tog dana bili Kameničani.
U Kamenici je šezdesetih godina prošloga veka živelo oko 400 meštana, a sada tek petnaestak ljudi. Većina se vratila iz gradova da se bave stočarstvom i da sačuvaju selo od potpunog izumiranja. Među njima su Asen Ivanov koji se iz Dimitrovgrada vratio u zavičaj i Petar Jocev iz Pirota.
– Ovde sam već treću godinu, bavim se stočarstvom i pčelarstvom, a sakupljam i lekovito bilje kojim je prebogata Stara planina – kaže Jocev.

Želja Kameničana je da se popravi most na reci koja prolazi sredinom sela, da se obnovi zvonara u selu i da se renovira crkva.
Književnica Nataša Panić, poreklom iz Kamenice, objavila je knjigu o životu u selu, običajima i ljudima koje je vreme odnelo iz ovog kraja “Neko će sigurno doći”. Njena je namera da sav novac od prodaje knjige ide za renoviranje crkve.

Blic