U jednom turskom zapisu iz 1455. godine kaže se da je najveće
naseljeno mesto u Timočkoj nahiji Gurgusovče ili Gurgusovac. Već 300
godina kasnije za Gurgusovče se kaže da ima 120 srpskih i 46 turskih
kuća, dve džamije, jedan most, dve kafane, dva hana i jedan trg – znači,
pravi mali grad. Međutim, 1859. Gurgusovče ukazom knjaza Miloša
Obrenovića i u njegovu čast naziv menja u Knjaževac. Nešto kasnije grad
će dobiti epitet srpska Venecija, ali ne zato što tone, već zato što se
nalazi na tri Timoka i ima sedam mostova. Scene poput kultnih
gondolijera u Veneciji mogu se videti i u Knjaževcu. 

Po broju manifestacija zabavnog, kulturnog i turističkog karaktera
daleko je ispred većine gradova u Srbiji. Na prvom mestu je svakako
Sajam vina, po kome je ovaj kraj čuven, zatim Sajam kulture mladih
Srbije, manifestacija koja se u kontinuitetu održava pola veka, zatim
međunarodni Sabor na Kadibogazu, koji se ostvaruje kao prekogranična
saradnja sa Bugarskom, zatim turističko-privredna manifestacija
„Đurđevdanski susreti – Molitva pod Midžorom“, Sabor na Panadžur i
Špricer fest.

U samom gradu iz turskog perioda je ostala Gurgusovačka kula sa
čije se terase pruža najbolji pogled na grad. U okolini Knjaževca
postoji 25 crkava i manastira. U selu Ravni nalazi se Arheo-etno park,
koga čini etnografska postavka, koja simulira staro srpsko patrijarhalno
selo, izložen arheološki materijal u dvorištu seoske škole i arheološko
nalazište Timacum Minus, koje je zapravo rimska naseobina iz I veka n.
e. 

Blizina Stare planine predodredila je ovaj kraj i stvorila uslove
za razvijanje planinskog turizma, a Rgoška banja, 5 km udaljena od
Knjaževca, još uvek je nedovoljno iskorišćeni potencijal za razvijanje
zdravstvenog turizma ovog kraja. 

izvor androidvodic.com/