Krivolov

LOVOKRAĐA je u Srbiji poslednjih godina smanjena, pogotovo u odnosu na ratni i poratni period, ali je i dalje ima. Nju je, praktično, nemoguće potpuno suzbiti i iskoreniti, ali treba je svesti na najmanji mogući nivo. Jedna od prepreka za to je loše procesuiranje i blaga kaznena politika za nezakonit lov.
– U proteklih deset godina ni jedan lovokradica nije osuđen na zatvosku kaznu, iako je za ovo (ne)delo Krivičnim zakonikom Republike Srbije predviđena i takva kaznena mera – ističe Vladislav Mladenović, pravnik u Stručnoj službi Lovačkog saveza Srbije. – Sve se, uglavnom, završava malim novčanim kaznama, uslovnim osudama i opomenama. Krivolovcima se, čak, u najvećem broju slučajeva, ne oduzimaju ni sredstva koja su koristili u lovokrađi, dok se u krivičnom postupku i ne odlučuje o odštetnom zahtevu, iako za to postoje uslovi i visina štete koja je naneta lovištima i udruženjima je utvrđena propisom.

NEČUJNE ZAMKE
Prema rečima Mladenovića, krivolov se može podeliti u dve kategorije. Prvi, i manje opsaniji je onaj za lične potrebe, odnosno kada pojedinac to radi za “kućnu upotrebu”. Drugi, koji pričinjava mnogo više štete, je takozvani komercijalni krivolov, gde se izlovljena divljač koristi za prodaju, pre svega ugostiteljima.
Na meti lovokradica najčešće su srneća divljač i zec, dok su ostale vrste manje “na nišanu”. U poslednje vreme, poseban problem je način na koji se nezakonito lovi. Sada se uglavnom koriste zamke, jer su one nečujne i teže se otkrivaju.
– Kontrola krivolova najefikasnija je u Vojvodini, zato što su naseljena mesta grupisana, pa je lovokrađu lakše držati na oku – naglašava Mladenović. – Nezakonitog lova manje je nego u drugim oblastima i na teritoriji ispod Zapadne Morave, kao i u rejonima Niša i Aleksinca, a razlog je manja brojnost i nedostatak divljači. Da bi se efikasno i pravovremeno sprečila lovokrađa, neophodna je i jača saradnja sa policijom. Bolji kontakti i brža reakcija na pozive lovočuvara, svakako bi doprineli da se krivolov smanji, međutim to nije dovoljno samo po sebi ako se ne budu primenjivale strože kaznene mere za počinioce.

Apel : Ukoliko primetite Lovokradice obavestite sledeća Lovačka udruženja :

Lovačko udruženje “Midžor”

Kalna
Telefon: + 381 19 760-598

Lovačko udruženje Knjaževac

Kej Veljka Vlahovića 19, Knjaževac
Telefon: + 381 19 731-705

Lovačko udruženje Minićevo

Trg slobode b.b., Minićevo
Telefon: + 381 19 769-605

Najugroženije životinje u Srbiji

Na teritoriji Srbije žive 94 vrste sisara, skoro dve trećine svih vrsta koje žive u Evropi. Procenjuje se da na teritoriji naše zemlje živi oko 1.000 divokoza, 5.000 jelena i pedesetak medveda, a nema preciznih podataka o brojnosti vukova, mada se procenjuje da ih je od 500 do 1.100, pokazao je izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji.

Prema ovom izveštaju, na teritoriji Srbije sreće se preko 360 vrsta ptica, što predstavlja 74 odsto vrsta koje naseljavaju evropski kontinent, od čega su 260 vrsta ptice gnezdarice. Ako se ima u vidu da je broj vrsta ptica koje se gnezde na Balkanskom poluostrvu oko 300, to znači da se kod nas sreće 87 odsto ornitofaune Balkana.

Iako je vuk vrsta koja je veoma dobar indikator stanja životne sredine, u Srbiji ne postoje tačni podaci o njihovom broju. Procenjena brojnost vukova kreće se u opsegu 500-700 jedinki, mada postoje procene da ima više od 1.100. Procenjena brojnost populacije muflona je relativno stabilna u periodu 2005-2007. (oko 516), ali ova brojnost ukazuje na smanjenje od oko 15 odsto u odnosu na period pre 2005.

Životinje i biljke o kojima moramo da vodimo računa
Koliko je ostalo divljih životinja u Srbiji
Divokoza 1.000
Prepelica 250.000
Fazan 400.000
Muflon 1.000
Lopatar 2.000
Jelen 5.000
Div. mačka 60.000
Ris 50-60
Srna 100.000
Div. svinja 14.000
Zec 550.000
Medved 40-50Zaštita države
U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države. Među ugroženim životinjama su 273 vrste ptica, kao i 66 vrsta sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba.

Retke, ugrožene i zaštićene životinje
– apolonov leptir
– prdavac (Crex crex)
– stepski soko (Falco cherrug)
– crni daždevnjak
– veliki tetreb (Tetrao urogallus)
– patka njorka (Aythya nyroca)
– beloglavi sup (Gyps fulvus)
– orao krstaš (Aquila heliaca)
– belonokta vetruška (Falco naumanni)
– velika droplja (Otis tarda)
– šareni tvor

Najznačajnije ugrožene biljke
– pančićeva omorika (Picea omorika), planine srednjeg toka Drine u zapadnoj Srbiji (Tara, Mileševka)
– tisa (Taxus baccata), nalazi se po planinama i klisurama
– molika (Pinus peuce), raste na Šar-planini i Prokletijama
– stepski božur (Paeonia tenuifolia) koji raste u Deliblatskoj peščari
– gorocvet (Adonis vernalis), raste na Fruškoj gori
– rosulja (Drosera rotundifolia), može se naći na Staroj planini i Vlasini.

Srna

Srna je najmanja prvobitna vrsta jelena u srednjoj Evropi. Dužina tela joj je između 95 i 135 cm, a visina između 60 i 90 cm. Teži između 15 i 35 kg, a životni vek u divljini je do 15 godina. Naseljava gotovo čitavu Evropu i umerena područja Azije, na istoku do Mandžurije i Koreje, a dobro se prilagođava životu i u hladnim područjima.

Srne i srndaći su mali, ljupki i nežno građeni jeleni sa lepim glavama i dugim ušima. Većinu vremena tokom godine žive kao samotanjaci ili u malim grupama do deset životinja i pare se posle uzbudljive igre u vreme rikanja, pošto mužjak hvata ženku u krug. Srne i srndaći najčešće idu da traže hranu rano ujutro ili u večernjim satima; onda šetaju šumskim predelima, poljima ili vlažnim predelima, četinarskim šumama ili močvarnim rastinjem. Prilikom opasnosti, ove plašljive životinje istežu glavu, zure u smeru šuma i okreću u istom smeru uši da brže i bolje registruju sumnjive zvukove. Samo srndać ima rogove koje svake godine odbacuje i do sledeće godine mu izrastaju novi. Svoje rogove, poput vila, koristi u borbi sa konkurentima kao oštro oružje. Svih šest rožića se razvija posle dve godine. Rogovi su tokom rasta prekriveni dlakavim slojem mahovine, a njihova prokrvljenost pomaže pri razvoju. U rano proleće mahovina se suši i srndać je struže sa rogova o koru drveta. Ovaj postupak se zove „struganje“. U jesen odbacuje rogove. Letnja dlaka srne je jako crveno-braon sa vidljivim crnim prugama uz uglove usta i između nosa. Letnja dlaka raste kod srna na proleće i menja se u septembru ili oktobru, kada im izrasta zimska dlaka. Zimska dlaka je sivobraon, kovrdžava i deblja od letnje, po stomaku je svetlija. Puno odraslih životinja ima belu šaru na vratu.

Srndać i srna se hrane rano ujutru ili u večernjim satima travom, biljkama i izdancima. Hranu nameštaju između donjih sekutića i tvrdih zuba na prednjoj gornjoj usni i kidaju je. Kada s jeseni ima malo trave, jedu i oraščiće i plodove. Zimi jedu žir i poljske useve. Na proleće ponovo imaju dovoljno zelene trave i hrane se uglavnom njom. U proleće vole da jedu i mlade izdanke drveća, čemu se šumari ne raduju. U vreme rike i skotnosti, srne skoro ceo dan samo jedu, kao i srndać pošto mu rastu novi rogovi i treba mu puno hrane kako bi rogovi mogli da postanu tvrdi i jaki. Srne i srndaći žive blizu ljudi i vole da se hrane poljskim usevima. U nekim oblastima Evrope svoje navike u ishrani prilagodili su ljudima. Svejedno, i dalje su vrlo oprezni i pregledaju svako okruženje u kome se zadržavaju. Ljudi ih ne progone pošto nisu opasne životinje, ali prave štetu na poljima.

Mlada srna iznad kopita ima žlezde iz kojih u julu ili avgustu ispušta tečne izlučevine koje ostaju na zemlji i na taj način obznanjuje svoju spremnost za parenje. Na proleće srndaći prave svoju teritoriju koju vatreno brane od konkurenata. Izbegavaju konkurente i pokušavaju da namame ženke bez mladunaca na svoju teritoriju. Srndać takođe obeležava svoju teritoriju urinom, iako ga to ne štiti od borbi sa suparnicima. Dva mužjaka započinju borbu tako što se približe jedan drugom spuštenih glava i zalete se rogovima. Kada se zapletu rogovima, dešava se da se teško odvoje ili da ih polome. Srndać je polno zreo sa 14 meseci, dok je srna polno zrela sa 1-2 godine starosti. Rano leti srndać napušta svoju teritoriju, traži trag mlade srne i prati je. Zatim je juri po livadama i poljima dok se oboje ne zaustave. Srndać nežno diše i ponekad mu srna odgovori na isti način. Zatim se pare i srndać ostaje nekoliko dana u blizini srne i svuda je prati. Srna je jedini kopitar kod koga se jajna ćelija sa zakašnjenjem usadi u zid materice. Razvoj jajašca počinje tek u decembru i zato srna okoti mlade tek naredne godine u periodu od aprila do jula. Skotnost traje oko 294 dana. Tek posle isteka tog vremena ona okoti najčešće dva mladunčeta, ponekad jednog, izuzetno tri. Pre koćenja se povuče u gustu šumu i rađa mladunce koji su u početku skriveni, a posle pet dana počinju da prate majku. Ona ih doji nekoliko meseci.

Da li ste znali?

Kada srndać u vreme rike prati srnu, trčkara u uskim krugovima koje zoolozi nazivaju „krugovi veštica“.
Jelene su 1730. godine u Engleskoj i Velsu istrebili preteranim lovom. Devedesetih godina 18. veka ponovo su ih naselili u tim oblastima. Doveli su ih iz Škotske. Posle toga su se veoma namnožili i njihova populacija je stabilna.
Srne su glavna hrana risova. Ova divlja mačka uhvaćenoj srni prvo odgriza glavu i odvaja je od tela, a tek posle toga prelazi na ostale delove tela.

–

ТРАЈАЊЕ ЛОВНЕ СЕЗОНЕ НА
ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ ДИВЉАЧИ

Одређене врсте ловостајем заштићене дивљачи лове се у следећем периоду ловне године:

	Ред.број		ВРСТАСрпски назив		ВРСТАНаучни назив		ПОЛДИВЉАЧИ	ТРАЈАЊЕЛОВНЕ СЕЗОНЕ
	MAM MALIA- СИСАРИ
	1.		Дивокоза		Rupicapra		дивојарац	1. 7. – 31. 1.
								1. 9. – 31. 1.
					rupicapra		дивокоза идивојаре
	2.		Муфлон		Ovis musimon		муфлон	1. 1. – 31.12.
							муфлонка имуфлонско јагње	1.10. – 31. 1.
	3.		Срна		Capreoluscapreolus		срндаћ	15. 4. – 30. 9.
							срна и лане	1. 9. – 31. 1.
	4.		Јеленевропски, јелен обични		Cervus elaphus		јелен	1. 8. – 15. 2.
							кошута ијеленско теле	1. 8. – 15. 2.
	5.		Јелен лопатар		C e r v us d am a		јелен лопатар	1. 9. – 15. 2.
							кошута ијеленче	1. 9. – 15. 2.
	6.		Јеленвирџинијски		Оdocоileusvirginianus		јеленвирџинијски	1. 9. – 15.2.
							кошута ијеленско теле	1. 9. – 15. 2.
	7.		Дивља свиња		S us sc rofa		вепар	1. 1. – 31.12.
							крмача	1. 7. – 31. 1.
							назиме до двегодине старости	1. 1. – 31 .12.
	8.		Вук *		Canis lupus		вук	1. 1. – 31.12.
							вучица и штене	1. 7. – 28. 2.
	9.		Шакал		Canis aureus		1. 1. – 31.12.
	10.		Лисица		V ulpes vulpes		1. 1. – 31.12.
	11.		Дивљамачка**		Felis silvestris		1. 7. – 28. 2.
	12.		Куна белица**		M artes foina		1.10. – 28. 2.
13.		Куна златица		M artes martes		1.10. – 28. 2.
14.		Јазавац**		M eles meles		1. 7. – 28. 2.
15.		Зец		Lepuseuropaeus		15.10. – 31.12.
16.		Сиви пух		Glis glis		1. 8. – 31. 3.
17.		Ондатра		Ondatrazibethica		1. 1. – 31.12.
18.		Веверица		Sciurusvulgaris		1. 8. – 31. 3.
19.		Ракуноликипас		Nyctereutesprocyonoides		1. 1. – 31.12.
20.		Нутрија		M yocastorcoypus		1. 1. – 31.12.

AVES – ПТИЦЕ
1.	Дивља паткакржуља, крџа	A nas crecca	1. 9. – 28. 2.
2.	Дивља патказвиждара	A nas penelope	1. 9. – 28. 2.
3.	Дивља паткаглувара	Anasplatyrhynchos	1. 9. – 28. 2.
4.	Дивља паткапупчаница, гроготовац	A nasquerquedula	1. 9. – 28. 2.
5.	Дивља паткариђоглава	A ythya ferina	1. 9. – 28. 2.
6.	Дивља гускалисаста	Anseralbifrons	1.10. – 28. 2.
7.	Дивља гускаглоговњача	Anser fabalis	1.10. – 28. 2.
8.	Шумскашљука***	Scolopaxrusticola	1.10. – 31. 1.
9.	Дивљи голубгривнаш	Columbapalumbus	1. 8. – 28. 2.
10.	Гугутка	Streptopeliad ecao cto	1. 8. – 28. 2.
11.	Грлица	S trep to p eliaturtur	1. 8. – 30. 9.
12.	Препелица	C oturnixcoturnix	1. 8. – 30. 9.
13.	Пољскајаребица	Perdix perdix	15.10. – 30.11.
14.	Фазан изслободне природе	Phasianuscolchicus	1.10. – 31.1.
15.	Црна лиска	Fulica atra	1. 9. – 28. 2.

16.	Барска кокица	G all in u lac h lo r opus	1.10. – 28. 2.
17.	Сојка	G arrulusglandarius	1. 8. – 28. 2.
18.	Гачац	Corvusfrug i leg us	1. 8. – 28. 2.
19.	Великикорморан* * * *	Phalacrocoraxcarbo	1. 1. – 31.12.
20.	Јастребкокошар * * * *	Acciptergentilis	1. 1. – 31 .12.
21.	Сива чапља****	Ardea cinerea	1. 1. – 31.12.

Напомена:

*врста се штити као ловостајем заштићена врста дивљачи, осим на деловима територије Аутономне покрајине Војводина где се штити као строго заштићена дивља врста;

**врста се штити као ловостајем заштићена врста дивљачи, осим на територији Аутономне покрајине Војводина где се штити као строго заштићена дивља врста;

***врста се штити као ловостајем заштићена врста дивљачи на подручјима до 500 m надморске висине;

* * * * врсте које корисник ловишта може да лови искључиво ради спречавања штета у ловиштима на површини регистрованог рибњака и у ловиштима, у складу са планским документом корисника ловишта.

Групни лов дивљих свиња у отвореним ловиштима организује се у периоду од 1 .октобра до 31. jaнуара.

Изузетно, корисник ловишта може организовати групни лов дивљих свиња у отвореним ловиштима и изван ловне сезоне само на основу налога ловног инспектора.

Корисник ловишта који је добио налог из претходног става ове тачке мора да обавести ловног инспектора о вршењу групног лова на дивље свиње најмање 48 сати пре почетка лова, ради надзора над организацијом групног лова дивљих свиња, контроле излова и промета уловљене дивљачи и њених делова.

Корисник ловишта који је добио налог из става 2. тачке 2. овог прилога мора одмах по извршеном групном лову дивљих свиња да обавести надлежну ветеринарску службу ради ветеринарско- санитарног прегледа одстрељене дивљачи.

Групни лов вука, шакала и лисице организује се у периоду од 1. октобра до 28. фебруара.

Pravilnik o proglašenju lovostajem zaštićenih vrsta divljači

На основу члана 21. Закона о дивљачи и ловству („Службени гласник РС”, број 18/10),

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде и министар заштите животне средине и просторног планирања споразумно доносе

П Р А В И Л Н И К
О ПРОГЛАШАВАЊУ ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНИХ ВРСТА ДИВЉАЧИ,
ТРАЈАЊУ ЛОВНЕ СЕЗОНЕ НА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ
ДИВЉАЧИ У ОТВОРЕНИМ И ОГРАЂЕНИМ ЛОВИШТИМА, ОГРАЂЕНИМ
ДЕЛОВИМА ЛОВИШТА И ПОЛИГОНИМА ЗА ЛОВ ДИВЉАЧИ, КАО И
МЕРАМА ЗАШТИТЕ И РЕГУЛИСАЊА БРОЈНОСТИ ПОПУЛАЦИЈА ТРАЈНО
ЗАШТИЋЕНИХ И ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНИХ ВРСТА ДИВЉАЧИ

(Правилник је објављен у „Службеном гласнику Републике Србије”, број 75/10 од 20.

октобра 2010. године)

УВОДНА ОДРЕДБА

Члан 1.

Овим правилником проглашавају се ловостајем заштићене врсте дивљачи, трајање ловне сезоне на ловостајем заштићене врсте дивљачи у отвореним и ограђеним ловиштима, ограђеним деловима ловишта и полигонима за лов дивљачи, као и мере заштите и регулисања бројности популација трајно заштићених и ловостајем заштићених врста дивљачи.

ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ ДИВЉАЧИ, ТРАЈАЊЕ ЛОВНЕ СЕЗОНЕ

НА ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ ДИВЉАЧИ У ОТВОРЕНИМ И

ОГРАЂЕНИМ ЛОВИШТИМА, ОГРАЂЕНИМ ДЕЛОВИМА ЛОВИШТА И

ПОЛИГОНИМА ЗА ЛОВ ДИВЉАЧИ

Члан 2.

Ловостајем заштићене врсте дивљачи су:

крупна дивљач:

– дивокоза (Rupicapra rupicapra L.),

– муфлон (Ovis aries musimon Pall.),

– срна (Capreolus capreolus L.),

– јелен европски, јелен обичан (Cervus elaphus L.),

– јелен лопатар (Dama dama L.),

– јелен вирџинијски (Оdocоileus virginianus),

– дивља свиња (Sus scrofa L.);

ситна дивљач:

1) длакава дивљач:

– вук (Canis lupus L .),

– шакал (Canis aureus L.),

– лисица (Vulpes vulpes L.),

– дивља мачка (Felis silvestris Schr.), – куна белица (Martes foina EHR.),

– куна златица (Martes martes L.),

– јазавац (Meles m e le s L .),

– зец (Lepus europaeus Pall.),

– сиви пух (Glis glis),

– ондатра (Ondatra zibethica L .),

– веверица (Sciurus vulgaris L.),

– ракунолики пас (N yctereutes procyonoides), – нутрија (M yocastor coypus);

2) перната дивљач:

– дивља патка кржуља, крџа (A n as c r e cc a L.), – дивља патка звиждара (A n as p en e lo p e L .),

– дивља патка глувара (Anas platyrhynchos L.),

– дивља патка пупчаница, гроготовац (A nas qu erquedula L .),

– дивља патка риђоглава (Aythya ferina L.),

– дивља гуска лисаста (Anser albifrons Scopoli.),

– дивља гуска глоговњача (Anser fabalisLatham.), – шумска шљука (Scolopax rusticola L.), -дивљи голуб гривнаш (Columba palumbus L.), – гугутка (Streptopelia decaocto ),

– грлица (Streptopelia turtur),

– препелица (Coturnix coturnix L.),

– пољска јаребица (Perdix perdix L.), – фазан (Phasianus sp. L.),

– црна лиска (Fulica atra L.),

– сојка (Garrulus glandarius L.),

– барска кокица (Gallinula chloropus), – гачац (Corvus frugilegus L.).

Члан 3.

Заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација ловостајем заштићених аутохтоних врста дивљачи врши се у отвореним и ограђеним ловиштима, као и у ограђеним деловима ловишта, у складу са годишњим планом газдовања ловиштем корисника ловишта (у даљем тексту: годишњи план).

Заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација ловостајем заштићених алохтоних врста крупне дивљачи (јелен лопатар, јелен вирџинијски и муфлон) врши се искључиво у ограђеним ловиштима или ограђеним деловима ловишта, у складу са годишњим планом корисника ловишта.

Члан 4.

Трајање ловне сезоне на ловостајем заштићене врсте дивљачи (у даљем тексту: ловна сезона) одређује се према врсти ловостајем заштићене дивљачи, у зависности од њених биолошких карактеристика и еколошких услова станишта у коме се налази.

За ситну дивљач из вештачке производње која се лови на полигонима за лов дивљачи ловна сезона траје током целе године, у складу са годишњим планом корисника ловишта.

Трајање ловне сезоне дато је у Прилогу -Трајање ловне сезоне на ловостајем заштићене врсте дивљачи, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни деo.

Члан 5.

Хватање ловостајем заштићене врсте дивљачи врши се у складу са овим правилником и посебним прописом.

Корисник ловишта врши хватање ловостајем заштићене врсте дивљачи у складу са планским документима за газдовање ловиштем, и то:

1) крупне дивљачи током целе године, осим женских грла крупне дивљачи у периоду када су високо гравидне или кад воде младунце млађе од 30 дана;

2) зечева од 15. октобра до 31 . јануара;

3) ситне дивљачи из вештачког узгоја за лов на полигонима за лов дивљачи током целе године.

Изузетно од става 2. тачка 3) овог члана хватање осталих врста ситне дивљачи врши се уз сагласност надлежног органа, а у складу са законом којим се уређује ловство.

III. МЕРЕ ЗАШТИТЕ И РЕГУЛИСАЊА БРОЈНОСТИ ПОПУЛАЦИЈА
ТРАЈНО ЗАШТИЋЕНИХ И ЛОВОСТАЈЕМ ЗАШТИЋЕНИХ ВРСТА ДИВЉАЧИ

Члан 6.

Заштићене врсте дивљачи штите се ограничењем коришћења, забраном уништавања и предузимања других активности којима се наноси штета врстама и њиховим стаништима, као и предузимањем мера и активности на управљању популацијама, прописаних овим правилником и посебним законима.

Трајно заштићене врсте дивљачи могу да се користе у складу са прописима којима се уређује заштита природе.

Члан 7.

Заштита, управљање, лов, коришћење и унапређивање популација ловостајем заштићених врста дивљачи спроводи се предузимањем одговарајућих мера и активности, као што су:

1) праћење стања популација ловостајем заштићених врста дивљачи и чинилаца њиховог угрожавања, а нарочито праћење и ублажавање негативних последица утицаја промене климе на ловостајем заштићене врсте дивљачи и њихова станишта;

постизање оптималне бројности ловостајем заштићених врста дивљачи у складу са програмом развоја ловног подручја који доноси министарство надлежно за послове ловства;

3) реализација ловних активности у складу са планским документима корисника ловишта;

4) оснивање узгајалишта и узгајалишта посебне намене;

5) реинтродукција ловостајем заштићених врста дивљачи, односно гајење ловостајем заштићених врста дивљачи у условима ван природног станишта (ex situ) и на природном станишту (in situ) ради њиховог враћања у природу;

6) праћење стања миграторних ловостајем заштићених врста дивљачи, подручја значајних за развојни циклус врсте, као и станишта миграторних ловостајем заштићених врста дивљачи (зимовалишта, одмаралишта, миграторни коридори);

7) премештање јединки ловостајем заштићених врста дивљачи у случају акцидентних ситуација (загађења ваздуха, воде и земљишта, пожари, поплаве и сл.), ако за то постоје одговарајући услови;

8) биотехничке мере за заштиту станишта и очување биодиверзитета;

9) санација и ревитализација оштећених станишта;

10)спровођење компензацијских мера успостављањем новог локалитета које има исте или сличне особине као оштећени локалитет и уношење ловостајем заштићених врста дивљачи на друге локалитете у циљу повећања бројности;

11)подршка научним истраживањима, образовним активностима и популаризацији очувања и заштите ловостајем заштићених врста дивљачи.

Члан 8.

Регулисање бројности заштићених врста дивљачи у ловном подручју врши се на основу програма развоја ловног подручја ради постизања и одржавања оптималне бројности здраве и нормално развијене дивљачи, која ће уз најповољнију старосну, полну и трофејну структуру дати максимални годишњи прираст, а која причињава минималну штету на станишту на коме се налази.

I V. ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 9.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број: 110-00-110/2/2010-03 МИНИСТАР

У Београду, 27. септембра 2010. године др Оливер Дулић

Број: 110-00-136/2010-09 МИНИСТАР

У Београду, 27. септембра 2010. године др Саша Драгин

Izvori : njuskica.wordpress.com/zov.rs/.24sata.rs/