Gledam slike, i ne znam šta da pišem. Slažem utiske, opet ne znam šta da pišem. Ne zato što nema šta, nego kako sve to preneti. Kad je avantura u Srbiji u pitanju, Stara planina vodi bez premca u mojim očima. Divljina – checked. Vodopadi – checked. Lepota predela – checked.  Dobra ekipa – checked.

Krenuli smo u ovu avanturističku akciju sa ciljem da se obidje što više predela, vrhova i vodopada do kojih je teško doći u jednom dana. Što dalje od civilizacije i od osećaja da je civilizacija u blizini to je avantura potpunija. Medjutim, da bi se prikrali divljini trebalo je napraviti kamp u Arbinju, kilometrima daleko od planinarskog doma u Dojkincima. Tek onda iz kampa jedriti kroz Staru planinu. Prvog dana je trebalo obići vodopad Tri kladenca i vrh Tri čuke, a drugog dana vrh Kopren i Koprenski vodopad, vidjen samo od retkih ljudi koji su imali tu privilegiju.

Tim koji je krenuo u obilazak skrivenih predela Stare planine sačinjavali su odabrani ljudi, jer tamo nema mesta turistima. Ako niste za avanturu platite vožnju džipom do platoa Kopren i gotovo. I za takve ima rešenja. No, sada pričamo o avanturi. Kamp je postavljen u Arbinju otprilike četrnaest kilometara od Dojkinaca, pored potoka sa pitkom vodom (sva voda na Staroj je pitka kada se prodju naseljena mesta), te nas je žubor potoka uspavljivao.

***

I bi avantura.

Usputna stanica su bili Rosomački lonci – klisura Rosomačke reke nedaleko od sela Slavinja.

Rosomački lonci

Po postavljanju kampa smo krenuli na vodopad Tri kladenca. Kako me interesuju vodopadi ima svega još nekoliko meni bitnih koje nisam obišla. Tri kladenca i Kopren su svakako na tom kratkom spisku must see vodopada na Staroj. Prvi vodopad je u prelepom okruženju okružen  četinarima i ponegde snegom, koga još ima na Staroj.

Vodopad Tri kladenca

Nastavljamo avanturu izuzetno teškim usponom zbog velikog nagiba do platoa Kopren. Na stazi je imalo snega i kamenja te se dešavalo da noga propadne i po metar kroz sneg zbog rupa ispod njega. Izuzetno zahtevna staza, ako je tako uopšte mogu nazvati.

Krenulo se ka vrhu Tri čuke (1937 mnv), kroz neverovatno predele koje liče na sve osim Srbiju. Uz malo mašte već ste u Koloradu, ili čak Amazonu. Jedan od mojih omiljenih vrhova kome se ponovo vraćam. Ne mogu da se nagledam ovog vrha. Kada se ide ka Prvoj čuki nailazi se na prelepe vidikovce. Ovde je zaista teško opredeliti se šta slikati. Pogađate, morala sam da štedim bateriju na aparatu jer mi se već u velikoj meri istrošila pre dolaska na Prvu čuku. Treću čuku je već obasjavalo sunce na zalasku, te krenusmo nazad u kamp.

U daljini vrh Tri čuke

Ka vrhu Tri čuke

Prelepi vidikovci na svakom pedlju

Još prelepih mesta za slikanje

Prva čuka

Ispod Treće čuke “ni na nebu, ni na zemlji”

Pogled na prethodno pređene čuke koje obasjava sunce na zalasku

Iako volim ove predele, jedva sam čekala da stignemo nazad u kamp. Oni koji me dobro poznaju znaju da je to zbog očekivane večere, ali ništa manje ni zbog druženja pored logorske vatre.

***

I bi dan drugi.

Buđenje uz zvuke potoka, sečenja drva za potpalu i Petrovu muziku u susednom šatoru.

Kroz Arbinje, pa podno Tri čuke do platoa Kopren ka vrhu Kopren (1963 mnv). Šafran na sve strane, dokle pogled doseže. Šafran i kleka. Užegla trava od prošle godine, ispod nje se već probija ovogodišnja zelena, a pored: sneg u tragovima.

Sigurnim korakom do vrha Kopren, ubedjeni da nam se ništa ne može isprečiti. Kad ono: šarka…

Nakon i ovog osvojenog vrha, krećemo ka Koprenskom vodopadu. I pored osvedočene lepote  skrivenih delova Stare planine, ovo nisam očekivala. Poput nekog ogromnog amfiteatra se spuštamo držeći se za stene, kamenje, kleku, travu,  kako bi mu pristupili. Kroz izmaglicu se naziru prelepi predeli koji nisu imali mnogo svedoka dosad. Samo najistrajniji će ovo videti. Izgleda da se ovaj vodopad čuva samo za posebne.

Na vrhu Kopren

Ka Koprenskom vodopadu

Koprenski vodopad u prelepom okruženju

http://niskevesti.rs