Sergej Ivanov iz Dimitrovgrada proizvodi organsku hranu. Veterinar uzgaja karakačanske ovce i balkanske magarce.

SERGEJ Ivanov, diplomirani veterinar iz Dimitrovgrada, ne samo da se ostvario u svojoj struci kako se to uobičajeno kaže, nego je otišao i mnogo dalje. Sa grupom entuzijasta i kolega, u organsku proizvodnju na dimitrovgradskoj strani Stare planine, upustio se praktično još pre 15 godina, kada je po prvi put organizovao Balkanski sajam agrobiodiverziteta, odnosno sajam biološke raznovrsnosti.

Tada je, na ledini kraj sportskog centra, okupio vlasnike retkih, gotovo zaboravljenih vrsta domaćih životinja iz cele Srbije, koje su se na ovim prostorima čuvale pre stotinak godina, ali su pred naletom savremene ekonomije i profita, gotovo zaboravljene, zbog čega su gotovo izumrle. Pretila je realna opasnost da geni ovih životinja potpuno nestanu i odu u istoriju. Dimitrovgrađani, ali i mngobrojni posetioci, ovde su na licu mesta mogli po prvi put da vide, na primer, mangulicu, balkanskog magarca, domaću kokošku, balkansku kozu, pirotsku pramenku, vitirogu ovcu i kosmetsku bardoku, krivovirsku ovcu, govedo buša, balkanskog konja… O organskoj proizvodnji u Srbiji, tada se govorilo samo sporadično i u naznakama.

Danas se na Sergejevoj farmi čuvaju balkanski magarci, od magarećeg mleka se prave sapuni sa dodacima raznih biljaka, mleko se u sir prerađuje u prisustvu kupca, a ima i stado karakačanskih ovaca i balkanskih koza. Kompletna proizvodnja se odvija na planini, u selima, tačnije na livadama i po šumama u Kamenici, Krivodolu, Prtopopincima, Mazgošu, Odorovcima. Tu se stoka i napasa i ostaje tokom čitave godine. Organska proizvodnja zastupljena je od prve do poslednje faze.

– Kada smo pre 15 godina započinjali zaista je bilo teško. U početku smo hteli da sačuvamo gene ovih skromnih životinja, a kasnije da radimo posao od kog se može i živeti. Sve životinje su na ispaši, hranimo ih senom, šumom ili ovsem, baš kao i naši preci, koji drugu hranu nisu ni imali niti su znali za nju: za razne koncentrate, aditive i slične stvari. Hrana koju dobijamo od životinja je stopostotno prirodna, a o lekovitisti, na primer magarećeg mleka, pisao je još znameniti Hipokrat – priča Sergej, koji ima potrebu da razbije i neke predrasude o magarcima.

Sergej Ivanov pokazuje runo karakačanskog ovna

– Karakačanske ovce, baš kao i balkanske koze i magarci, su takođe veoma skromne u svojim prohtevima, rentabilne su i čuvaju budžet domaćinu. Osim mleka i jaganjaca, od njih se dobija prirodno crno runo, a vuna koje kao tekstilni materijal nezamenljiva, upravo zbog osobine dobrog izolatora. Ne treba je farbati jer je prirodno crna. Reč je o vrsti koja može da ostane i opstane u najsurovijim uslovima planine i pri veoma niskim temperaturama, sa malo hrane. Osim toga dnevno može da prepešači i po desetak kilometara što se i te kako dobro odražava na njenu mišićnu masu, odnosno na meso – kaže ovaj stručnjak za stočarstvo, koji dodaje da su podsticaji države u ovoj oblasti dobrodošli.

U Zabrđu, na nekih 800 metara nadmorske visine, gde se pružaju nepregledni pašnjaci, organskom proizvodnjom se bave i Aleksandar Vasov, koji ima stado kosmetske bardoke, ali i uzgajivačnicu ovčarskih pasa: šarplaninaca i karakačana, kao i Martin Krstev, koji čuva krdo buša i bivolica. Životinje su poznate po veoma kvalitetnom mleku, čija su masnoća, ali i kvalitet sira ne prevaziđeni.

DRUŠTVENE ŽIVOTINjE

– Kada jer reč o magarcima oni su veoma društvene životinje, što će reći da vole prisustvo ljudi i nisu tvrdoglavi već strpljivi. Obično se misli drugačije – poručuje Ivanov.

Izvor http://m.novosti.rs