Mađari od lova zarade više od milijardu, a mi samo pet miliona evra
Za više od šest miliona lovaca u Evropskoj uniji atraktivne su sve destinacije, pa i Srbija.
Ali, za razliku od naših suseda Mađara, koji od lovnog turizma zarade više od milijardu evra godišnje (Hrvatska ostvari prihod od oko 180 miliona evra), Srbija prihoduje tek oko pet miliona evra. Ovaj podatak je utoliko više obeshrabrujući ako se zna da ta svojevrsna fabrika na otvorenom raspolaže velikim potencijalom. Naime, Srbija ima 321 ustanovljeno lovište, čija ukupna površina premašuje sedam miliona hektara, a na listi najpoznatijih lovnih destinacija svakako su Karađorđevo, Golija, Stara planina, Apatinski rit, Deliblatska peščara, Morović, Cer, Deli Jovan, Rtanj… U Javnom preduzeću Vojvodinašume, čija se lovišta prostiru na više od 109.000 hektara, ističu da su najvažnija karika u ovom lancu, pa samim tim i preduslov za razvoj lovnog turizma, uzgajališta životinja.
– Razvoj lovnog turizma baziran je ne samo na brojnom stanju, već i na vrsti lovne divljači, kao i na trofejnoj strukturi. Naše preduzeće gazduje sa 17 lovišta posebne namene i ukupne površine od 109.824 hektara, od čega lovišta u slobodnoj prirodi, takozvana otvorena, zauzimaju 82.377 hektara, ili 75 odsto površina. Na ograđena lovišta otpada 27.446 (ili 25 odsto) hektara. Od ukupnog broja lovišta, 16 su ravničarska, a jedno brdsko-planinsko. Kad je reč o brojnom stanju matičnih fondova krupne divljači kojim gazdujemo to je 10.400 grla, odnosno više od devet jedinki na 100 hektara – objašnjava za Danas Branislav Stankov, pomoćnik direktora za lovstvo i ribarstvo u JP Vojvodinašume.
Stara planina među 5.000 turističkih destinacija na saju u Londonu
Srbija se i ove godine predstavlja, rame uz rame sa 5.000 svetskih turističkih destinacija, na svetskom sajmu turizma „World Travel Market“ (WTM) 2017, koji se održava od 6. do 8. novembra u Londonu.
Celokupnu turističku ponudu na štandu TOS-a predstavili su globalnim turističkim profesionalcima: Atomska banja, JP za razvoj planinskog turizma “Stara planina”, MK Mountain Resort, Life Design Hotel, turoperatori Serbia tour operator, Glob Metropoliten Tours, Omni turs, Turistička organizacija Novi Sad, Turistička organizacija Vojvodine i Turistička organizacija Beograda, navodi se u saopštenju.
Srbija se i ove godine predstavlja, rame uz rame sa 5.000 svetskih turističkih destinacija, na svetskom sajmu turizma „World Travel Market“ (WTM) 2017, koji se održava od 6. do 8. novembra u Londonu, saopštila je Turistička organizacija Srbije (TOS).
Magija Stare planine (foto galerija)
Jesen je svakako, po mnogima, najlepše godišnje doba na Staroj planini. To najbolje znaju brojni zaljubljenici u čari Stare planine koji rado posećuju najlepše predele ovog bisera prirode. Jedan od najlepših vidikovaca je svakako Vražja glava. Sa Vražje glave “puca” pogled na najlepše predele Stare planine, Midžor, najviši vrh Stare planine, na impozantan vrh Tri čuke, na Beleđe u podnožju i mnoge druge predele neverovatne lepote. Autor fotografija je Igor Đorđević.
Stara planina : “LONCI” OD KOJIH ZASTAJE DAH
Kanjon na Rosomačkoj reci, biser prirode na Staroj planini, nažalost, i dalje daleko od očiju turista. U kamen peščar ukleštena četiri meandra koji, zbog slojevitih litica, liče na kotlove.
NEOBIČAN kanjon na Rosomačkoj reci, koji zbog slojevitih litica s virovima podseća na kotlove i lonce, iako jedinstvena kreacija prirode impozantnog izgleda, i dalje je mesto za koje, osim radoznalih planinara i zaljubljenika u netaknutu prirodu, malo ko u Srbiji zna.
Uklesan u peščar (vrstu kamena od kojeg su najčešće praveljeni krajputaši) između sela Rosomač i Slavinja na Staroj planini, svega 30 kilometara od Pirota, ovaj svojevrsni kotao, ne širi od pet metara, niti duži od 500 metara, poznat je i kao Rosomačko grlo, Slavinjsko grlo ili jednostavno Lonac.
– Meštani dvaju sela često se prepiru i otimaju oko naziva i oko toga čiji je zapravo kanjon, pa ga zbog toga često zovu jednostavno Grlo – objašnjavaju u Turističkoj organizaciji Pirota.