Knjaževac : Milomir se seli u pećinu (Foto & Video)
Milomir Mitrović (82) iz Kalne kod Knjaževca rešio da sa suprugom Gvozdenkom napusti oronulu kuću zbog prevelikih dažbina. Kad plate sve račune, od 15.000 dinara penzije ne ostane im gotovo ništa.
STARINA Milomir Mitrović iz Kalne kod Knjaževca “troši” devetu deceniju u trošnom kućerku, sa svojom životnom saputnicom Gvozdenkom (76). U muci i nemaštini. Supruga mu je jedva pokretna, a od spiska lekova, koje oboje piju, mogla bi da se, kako kaže, napiše omanja knjiga. Nikome ništa ne duguju, ali sa 15.000 dinara njegove penzije, jedva sastavljaju kraj sa krajem u zaseoku Gornje Polje. Kada plate struju, telefon, vodu, porez i lekove, ne ostane mnogo. Gotovo ništa. Zato je starina odlučio – seli se u pećinu na ulazu u Kalnu!
Ne mogu, ljudi, više sve ovo da izdržim – tiho nam govori deka Milomir (82).
– U pećini nema ni struje, ni vode, ni telefona, ali ni poreza, ni računa… Biće nam sigurno jeftinije da tamo preživimo. Nadam se da ću do zime uspeti da sredim naše novo porodično gnezdo.
Upregao deda Milomir – sebe u prikolicu, pa vuče građu do pećine. Sređuje novi dom, za sebe i baku Gvozdenku, svakog dana od jutra do mraka. Planira i staru peć da postavi u pećini, da se greju. A bez dažbina, ostaće im para, veli, da kupuju hranu. Uzani tunel, na 200 metara od ulaza u Kalnu, vidi se s puta. Unutra u pećini, skriveno je još nekoliko uskih prolaza. Komfor, međutim, Milomiru i ne treba.
– Svakog meseca penzija mi ode na račune za kuću koja samo što se ne raspadne – kaže Milomir. – Srušiće je i najmanji zemljotres. Od tri odeljenja, žena i ja koristimo samo sobičak. Kupatilo nije u upotrebi. Bojler, koji sam kupio za vreme Tita, ne radi već decenijama. Vodu sam zato zavrnuo, ali računi jednako dolaze. I možda za nekoga to nije mnogo, ali za mene je i previše. Zato sam rešio da se selim.
A kućerak u Gornjem Polju, sećaju se Mitrovići, sami su sagradili. Opština im dala plac kada su se uzeli. Zemlju nikakvu nemaju, pa ni stoku, ni živinu. Milomirova familija ostala je na Babinom zubu. Imao je roditelje, tri brata i dve sestre. Niko više od njih nije živ, a to malo imanja, razdelili drugi naslednici. Nije, kaže, bogzna šta ni bilo.
Već danima vredni čovek uređuje prilaz pećini, istoj onoj gde su se srpski seljaci iz ovog kraja krili od Bugara u vreme rata.
– Kako su se oni onda sakrivali od neprijatelja i mučitelja, tako i ja bežim od svojih, nemaštine i računa – veli Milomir.
– Supruga se nećka, ne ide joj se… Ona kako hoće, ali ja moram.
Vek je Milomir proveo radeći kao tapetar, građevinac, i u preduzećima za auto-transport. Njegova Gvozdenka decenijama je čistila prostorije banke u Kalni, Knjaževcu, Negotinu.
– Na papiru, radila je četiri sata, a ostajala mnogo duže, koga god treba menjala, a eto ni do danas nije zaslužila penziju – priča dobroćudni starac.
Sin jedinac Brižit (51), i unuka Gabrijela (23) žive u Negotinu. – Muče se i oni – kaže deka.
– Sin je obućar, zanatlija i on se jedva pokrpi sa svojim dažbinama. Unuka nema posao. Skoro nam je sin dolazio, vodio majku kod lekara, jer nedeljama nije mogla na noge. A Gabrijelu sam video pre dva meseca. Rekao sam im za pećinu. Ćute. Ništa mi ne kažu.
A u selu, pričaju. Gurkaju se kad prođe Milomir, podsmevaju se njegovoj odluci. A Milomir ne mari. Do kraja je, kaže, došlo, više nema kud. Do pećine.
NUDILI MI “SIGURAN SMEŠTAJ”
BOLI me i nepravda – kaže Milomir. – Znam da pomoć dobijaju i oni koji imaju mnogo više od mene i Gvozdenke, a iz Centra za socijalni rad mene i suprugu su odbili. Kažu, imamo kuću. Kada sam se žalio da ne mogu da plaćam struju, ponudili su mi siguran smeštaj zatvorsku tamnicu i sveće na poklon. Pisao sam predsedniku Opštine Knjaževac, koji me slao Centru za socijalni rad, a nedavno i Aleksandru Martinoviću, od koga sam tražio da pošalje nekog iz Skupštine Srbije zaduženog za penzionere. Možda nije mogao da pročita moj rukopis, pa mi još nije odgovorio.
Izvor novosti.rs
Penzioneri iz Negotina pošli na izlet na Staru planinu
Prešli smo 300 kilometara i izgubili ceo dan da bismo slušali prezentaciju o nekim dušecima – kaže penzionerka Jovanka Stajković.
Grupa od stotinak penzionera iz Negotina, iako su uplatili po 600 dinara za celodnevni izlet na Staru planinu, umesto na vrhu Babin zub završila je u selu Inovo, na prezentaciji dušeka i posteljina!
Iz Negotina su krenula dva autobusa, sa 108 penzionera. Nakon četiri sata vožnje i pređenih 150 kilometara, oni su zastali u selu Inovo, u podnožju Stare planine, gde im je rečeno da će odslušati kratku prezentaciju jednog proizvođača dušeka i posteljina.
– Posle završene prezentacije, jedan autobus je nastavio put Babinog zuba, dok je šofer našeg autobusa kazao da ima potpisan nalog da nas vozi samo dovde i da ne može da ide dalje – kaže penzionerka Jovanka Bubulović.
Penzioneri su se gotovo tri sata ubeđivali sa vozačem, ali im je on kazao da jedino može da ih vrati u Negotin, što se, na kraju, i desilo.
– Prešli smo 300 kilometara i izgubili ceo dan da bismo slušali prezentaciju o nekim dušecima – dodaje penzionerka Jovanka Stajković, koja je za ovu priliku čak kupila i cipele za planinarenje.
U Penzionerskoj organizaciji u Negotinu, koja je organizovala ovaj izlet, ne znaju kako je došlo do ovakvog propusta, a slučaj je prijavljen turističkoj inspekciji.
Stara planina : Kanjon Rosomačke reke
Rosomački lonci, ili kanjon Rosomačke reke, jedan je od najlepših prirodnih fenomena u Srbiji, sakriven na Staroj planini, na samo tridesetak kilometara od Pirota, a malo ko za njega zna.
U malenom Rosomačkom kanjonu, koji nije širi od pet, nije viši od 70 i ne duži od 500 metara, skrivena je netaknuta prirodna lepota od koje zastaje dah. Bočne strane klisure su strme i izdubljene u slojevitim krečnjacima, a samu klisuru karakterišu mali lonci-virovi. U sedimentima krečnjačkih škriljaca mogu se naći mnogobrojni i raznovrsni amoniti, ostaci izumrlih morskih glavonožaca koji su najčešće imali spiralnu kućicu. Zbog strmine stena, vodi, koja je prozirno bistra i ledena, pošto nikad nije toplija od pet do šest stepeni, skoro je nemoguće prići.
Bela Palanka postala druga opština u Srbiji koja je izradila program razvoja turizma
U svim strateškim dokumentima opštine Bela Palanka razvoj turizma zauzima važno mesto. Da je osnovno opredeljenje ove opštine ulaganje u turizam je to što je Bela Palanka druga opština u Srbiji koja je izradila četvorogodišnji Program razvoja turizma, rečeno je na prezentaciji programa razvoja turizma ove opštine na jugoistoku Srbije.
Izrada programa započeta je aprila ove godine formiranjem radne grupe koju su činili predstavnici svih važnih institucija i ustanova.
Predsednik opštine Bela Palanka Goran Miljković, na prezentaciji Programa razvoja turizma izrazio je zadovoljstvo što je ova opština među prvima prepoznala značaj donošenja ovog dokumenta.
– U prethodnom periodu puno smo uložili u razvoj ove privredne grane jer smo prepoznali turizam kao važnog pokretača ekonomskog razvoja. Program razvoja turizma, koji je usklađen sa nacionalnim i evropskim strateškim dokumentima omogućiće Beloj Palanci otvorena vrata kod nadležnog ministarstva i fondova EU – istakao je Miljković.
Stara planina : Sve veći broj stranih produkcija snima u Srbiji
Niske cene, jednostavne procedure, lako dostupne lokacije za snimanje i kvalitetni lokalni filmski radnici – to je ono što u Srbiju privlači sve veći broj stranih produkcija. U proteklih nekoliko godina, poznati evropski i holivudski reditelji i glumci pohodili su Beograd, a prema gruboj računici, Srbiji su na godišnjem nivou ostavljali oko deset miliona evra.
“Ali, isto tako je atraktivna i Tara. Nekoliko projekata se u poslednjih godinu dana snimalo na Staroj planini i u okolini. Jako su atraktivni i dvorci Vojvodine, i različite lokacije u Subotici, Somboru i Smederevu”, navodi Milica Božanić.
“Uvek kažemo da su filmske ekipe pokretne fabrike. Jedan snimajući dan može koštati od pedesetak do nekoliko stotina hiljada eura. S obzirom da se radi o direktnim investicijama, došli smo do iznosa da se otprilike na svaki potrošeni dolar ili euro na produkciju u zemlji, kroz ekonomiju provuče još 5,6 dolara ili eura. Tu možete videti koji je efekat od stranih projekata koji se snimaju u zemlji“, kaže izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije (SFA) Milica Božanić.
Srpska filmska asocijacija, koja okuplja firme i samostalne radnike filmske i TV produkcije, osnovana je 2009. godine sa ciljem da promoviše Srbiju kao lokaciju za snimanje filmova. No, tek 2015. godine usvojena je Uredba kojom se putem refundacije u iznosu do 20 odsto kvalifikovanih troškova koje je produkcija ostvarila u Srbiji, podstiče proizvodnja audio-vizuelnih dela.
“Podsticaji se odnose i na domaće i na strane filmove i nisu vid subvencija, već pravih podsticaja s obzirom na to da se isplata tih 20 posto uloženog vrši tek kada se završi investicija i kada se dokaže da je taj novac ovde zaista potrošen”, navodi Ana Ilić, savetnica predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić navodi da su, od kada je ova Uredba počela da se primenjuje, strane kompanije u Srbiju uložile 2,1 milijardu dinara (16,6 miliona evra).
Posle rediteljskog debija “Koriolan”, najčešći gost Srbije je glumac Rejf Fajns, koji trenutno u Beogradu snima film o čuvenom baletskom igraču Rudolfu Nurejevu. Bio je gost na inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a onda je, kao iskreni prijatelj i promoter Srbije, kako je objasnila premijerka Ana Brnabić, postao vlasnik srpskog pasoša. U Beogradu su bili i Rejčel Vajs, Gaj Pirs, Džon Kjuzak, Džesika Lang, Selma Hajek, Kevin Kostner, Pirs Brosnan… Nedavno je od paparaca beogradskim ulicama bežala i holivudska zvezda Džulija Roberts.