Da je stočarstvo jedno od najtežih i najnapornijih zanimanja kojim se u Srbiji čovek može baviti, uverili smo se ovih dana na zavejanoj, zamrznutoj, ledenoj Staroj planini.

Sigurno su se mnogi od vas obradovali snegu koji je tokom prošle nedelje pokrio gotovo sve krajeve Srbije. On može biti idealna prilika da sa najmlađim ukućanima provedete dan praveći Sneška Belića, ili u vožnji sankama. Takođe, visoki snežni pokrivač jedna je od najdražih pojava ljubiteljima skija ili snou bordova. Ipak, meštani staroplaninskih sela iz okoline Pirota sneg doživljavaju potpuno drugačije.

Naime, u selima u podnožju Midžora, Koprena i drugih planinskih vrhova na Staroj planini život je ovih dana, kažu najstariji meštani, isti kao i pre 100 i više godina. Putevi nisu prohodni, snežni pokrivač je na pojedinim mestima viši od jednog metra, temperature su sve niže, a voda za piće vrednija je od najskupljih dijamanata.

„Preživela sam ja mnoge strašne zime. Zato se u jesen dobro pripremim i obezbedim zalihe drva, hrane za sebe i supruga, a naravno i za naših 9 ovaca i malo živine koju čuvamo. Najbliža prodavnica daleko nam je 12 kilometara, pa nam od mog umeća domaćice barem do marta zavise životi. Najveći problem nam je da napojimo životinje“, ističe baka Milosava Petrović iz sela Basara.

„Ostao je samo jedan izvor gore u brdu koji još nije potpuno zaleđen. Prilično nam je daleko i teško da stignemo do njega, ali nemamo drugog izbora. Prokopali smo stazu od naše kuće do njega, improvizovali pojilo koje možemo nekako da očistimo od sloja leda, pa nam se ovce makar jednom dnevno napiju vode“, dodaje ona.

„Ne znam samo kako ćemo od sutra, pošto komšija kaže da će noćas biti -23 °C. Posle takvog minusa će tek sve biti okovano ledom. Stare su naše kosti za to. Jedva i ovo izdržavamo“, rekla je zabrinuto baka Milosava.

Tradicionalna proizvodnja sira bez adekvatne finansijske isplativosti – Mlečne ovce odlaze u istoriju?

Na Staroj planini ima i brojnih sela u kojima trenutno ne postoji nijedan funkcionalan izvor vode. U njima su životinje ovih dana prinuđene da umesto vode konzumiraju otopljeni sneg. A ljudi treba da im to omoguće. Tako je, na primer, na farmi „Šilja“, nedaleko od sela Dobri Do.

U sobi za radnike zatičemo Bobana Aleksića, koji se trudi da održava vatru na velikom šporetu na drva. Na njemu nema mesta za šerpu sa jelom za ručak, jer se u ogromnim loncima greje i otapa sneg. Pored šporeta, iz velike kartonske kutije zbunjeno nas gledaju tri jagnjeta. Iz ćoška pored stola obradovao nam se veliki žuti mešanac, a sa prozora su nas pozdravile tri šarene mace. I njima je hladno.

„Ljuta Piroćanka“ za DUG ŽIVOT i DOBRO ZDRAVLJE!

„Ova jagnjad došla su na svet pre svega nekoliko sati. Još su mokra, pa sam ih uneo u sobu da se barem dobro osuše pored vatre. Kasnije im neće biti hladno u štali, ali ću morati da im napravim neki boks, da ih ne bi tukle druge ovce i starija jagnjad“, dodaje on.

„Sve životinje su nervozne kada nemaju dovoljno vode za piće, a mi jednostavno ne možemo da postignemo da stalno imamo dovoljno otopljenog snega za sve“, objašnjava Boban Aleksić, jedan od zaposlenih na farmi „Šilja“.

„U jednoj štali, na primer, jutros smo zatvorili 30 ždrebadi. Trebalo je da dođu kupci po njih, ali nisu prohodni putevi, pa su odustali. Možete da zamislite koliko samo ona mogu da popiju vode, a tek koliko snega moramo da otopimo za njih“, dodaje on.

Tri velika šarplaninca nisu imala ništa protiv dubokog snega. Kao po komandi, oni su hrabro i ponosito kružili oko imanja i proveravali da li je sve pod kontrolom. Bez razmišljanja su odlučili da nas isprate do vrha brda, gde nas je čekao džip koji će nas vratiti do Pirota. U daljini se čuje zavijanje gladnih vukova.




Sagovornici:
Milosava Petrović, domaćica iz sela Basara
Boban Aleksić, radnik na farmi „Šilja“

Izvor www.agromedia.rs

AutorNovinar Ivana LilićRođena sam i odrasla u Pirotu. Svoje slobodno vreme provodila sam na porodičnim farmama, na obroncima Stare planine. Zato su životinje i priroda moja posebna ljubav. Uz to, volim cveće, miris sveže pokošene trave, zvuk morskih talasa i smeh dragih ljudi. Ivana Lilić