Stratimir Ristić iz staroplaninskog sela Brlog jedini je majstor za izradu korpi od leskovog pruća u pirotskom kraju. Proizvodnja korpi je izuzetno značajna, jer su one nezaobilazne prilikom izrade tradicionalnog i čuvenog pirotskog kačkavalja. Iako kupaca za korpe ima dosta, poslednji čuvar ovog tradicionalnog zanata sada je samo sedamdesetpetogodišnji Stratimir.

“Težak zanat i niko neće da ga radi. Za jednu korpu treba najmanje četiri dana da se utroši rad”, kaže Stratimir Ristić, selo Brlog.

Zato su leskove korpe mnogo skuplje od onih koje se izrađuju od vrbovog ili sličnog pruća.

“Rad se ne bi isplatio nikako kad bi gledao materijalno. Ja volim da radim sa drvetom. Kad nemam ništa drugo da radim ja pletem”, kaže Stratimir Ristić, selo Brlog.

Način izrade korpe nije mnogo promenjen, a leska je i posle više od dva veka i dalje nezamenljiva u procesu izrade čuvenog pirotskog kačkavalja.

“Za ovo drvo se ne lepi sir kad se pari. Ne lepi se uopšte”, kaže Stratimir Ristić, selo Brlog.

To potvrđuju i u Mlekarskoj školi, koja je jedini ovlašćeni proizvođač pirotskog kačkavalja. Leskova korpa postala je i deo eleborata o zaštićenom geografskom poreklu.

“Ova korpa omogućava pre svega da se masa dobro homogenizuje, a da višak vode se vrati u vodu za parenje. Leska je takav materijal da nema razmene materije između vode i drveta, tako da je to potpuno sto posto prirodan način proizvodnje kačkavalja”, kaže Aleksandar Mančić, profesor Mlekarske škole.

Stručnjaci za izradu pirotskog kačkavalja smatraju da su korpe od leskovog pruća jedinstvene i da se ovaj zanat, poput izrade pirotskog kačkavalja po svaku cenu mora sačuvati.

Link do Video priloga

Izvor RTS