Jedinstveni “čistači prirode”, kao posebna atrakcija, pomažu u razvoju etno-turizma.

ORAO, jedinstven i pominjan nebrojeno puta, mogao bi uskoro da opet leti iznad najviše srpske planine! Povodom međunarodnog dana zaštite lešinara, stručnjaci su najavili povratak beloglavog supa na Staru planinu, koja je idealno mesto za ovu vrstu ptica, čistača prirode! To praktično znači da bi gospodari neba, posle više od šest decenija, od kada su nestali poslednji primerci, supovi dobili svoje novo-staro prirodno stanište.

Beloglavi supovi su na vrhu lanca ishrane, a kako upozorava Saša Marinković, stručni saradnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” iz Beograda, njihovim odsustvom narušava se mnogo toga u prirodi.

– Uz klisuru Uvca i Gornju Trešnjicu kod Ljubovije, uslovi za povratak beloglavong supa su stvoreni i na Staroj planini i istočnoj Srbiji. Nišavska kotlina i Vidlič su pravci kojim ove ptice lete do susedne Bugarske, Turske, Grčke, pa čak i do Izraela, gde su zabeleženi primerci sa našeg područja. Zato je Institut za biološka istraživanja predložio program naseljavanja Stare planine, jer bi se na taj način povezale rute njihovih preleta, i otvorila mogućnost da se sami nasele u istočnom delu naše zemlje – kaže Marinković.

Inače, toliko pominjana vrsta orla, privlači i druge lešinare, pre svih crnog lešinara, čija je vrsta zastupljena sa svega nekoliko desetina primeraka u čitavoj Srbiji, konkretno u kanjonu Uvac. Ovo je najveći lešinar sa rasponom krila od oko tri metra, a hrani se ostacima lešina koje supovi ne pojedu, odnosno delovima kože.

– Beloglavi sup nije u stanju da se sam vrati na opustele prostore najviše srpske planine, koja obiluje kanjonima, klisurama i usecima, ali i nepreglednim prostranstvima pašnjaka uraslih u šikaru i trnje. Zato je neophodna ljudska asistencija – kažu stručnjaci Fondacije za zaštitu grabljivica u Beogradu.

                                                      Kanjon Temščice, gde su nekad gospodarili supovi

Osim što regulišu odnose u lancu ishrane, beloglavi supovi su i velika vizuelna atrakcija, koja bi potpomogla razvoju etno-turizma. U lokalnoj vlasti u Pirotu kažu da podržavaju ideju o povratku orlova na Staru planinu, jer bi to bio još jedan sasvim konkretan način turističke promocije. Novac za kompletan poduhvat bi mogao da se obezbedi iz evropskih fondova prekogranične saradnje sa susednom Bugarskom, u čemu Piroćanci imaju dobra iskustva.

PRATE IH I SATELITOM

O BELOGLAVOM supu, još u srednjem veku nazvanom “kraljevska ptica”, stručnjaci u Specijalnom rezervatu prirode Uvac od lane brinu na najsavremeniji način. Nekoliko ovih orlova ima, naime ugrađene specijalne mikroodašiljače, pa se satelitskim putem prati njihovo kretanje.

Specijalni rezervat prirode, koji se prostire na razmeđu opština Nova Varoš i Sjenica, na obodima Peštera i Zlatara, u jednom od najvećih staništa beloglavog supa u svetu, ima više od 600 jedinki.

PASTIRI

GORŠTACI u pirotskom kraju vrlo dorbo znaju i osećaju posledice odsustva grabljivica. Svaki pastir će vam reći da su se poslednjih godina prenamnožile zmije, da svakog leta ponekog od njih ujede poskok ili šarka, da im krtice besomučno rovare po livadama i zasadima, ali i da zečevi redovno uništavaju mlade zasade.

izvor http://www.novosti.rs