Doskoro zaparložene njive na Staroj planini, uz mala ulaganja, daju odličan rod. Velika većina parcela je prvi put zaorana posle duže od dve decenije.

Zapuštene staroplaninske njive, na oko hiljadu metara nadmorske visine, prvi put zaorane posle dvadesetak godina, odlično rađaju krompir, ali i druge vrste povrća.

Zato se sve veći broj mahom mlađih penzionera ili onih koji još rade u gradu odlučuje da na očevini proizvodi organsku hranu.

Na ulazu u selo Dojkinci, nasleđenih dvadesetak ari obrađuje porodica Marije i Miodraga Todorovića.

Posle smrti svekra, njiva je čamila gotovo dve decenije, a onda smo lane odlučili da posejemo krompir i dobili smo oko četiri tone. Pritom, posle oranja, zemlja je od mehanizacije “videla” samo motokultivator, a od hemikalija jedino čorbu od kopriva i zove, protiv krompirove zlatice. Ove godine, uz đubrivo iz našeg tora, očekujemo i veći rod – kaže Marija, objašnjavajući da ih, verovatno zbog blizine puta koji vodi ka Vrelu i Jalovici, te dalje ka Pirotu, zaobilaze i divlje svinje, iako ih u ovom kraju ima baš mnogo.

Saznajemo, nadalje, da su za svojevrsnu rekultivaciju naročito pogodne njive u priobalju Dojkinačke reke, koje same po sebi drže vlagu i “imune” su na sušu. Osim toga, na ovoj nadmorskoj visini sunce nikada ne može da ugreje kao u pirotskoj kotlini, gde su tropske temperature desetkovale ovogodišnje prinose.

NEVESELA REALNOST

VISOČANI – od Rsovaca do Gornjeg i Donjeg Krivodola, pa preko Vidliča u Zabrđu, oko Smilovaca i Odorovaca, te Radejne – svakako mogu biti više nego zadovoljni rodom krompira i pasulja, ali im je šljive ili drugo voće “obrao” aprilski mraz.