Safari kroz Staru planinu: Tamo nema ljudi, samo konji, krave i netaknuta priroda (Foto)
Ponesite kape, nešto za „preko leđa“ i po flašu od litar i po. Kada krenemo u Staru planinu, nema povratka nazad dok ne napravimo krug.
–
Ako nekome nešto treba, samo kucnite u moju kabinu – rekao nam je Miodrag Lilić (55), u kraju poznatiji kao Šilja, dok smo se „pakovali“ na klupe u prikolici vojnog vozila koje svuda može da prođe. Naš safari po Staroj planini, kao odmor u pauzi radionica tokom Centralnoevropskog okupljanja poljoprivrednica 2015, mogao je da počne.
–
Posle sedenja u učionici, predah u prirodi svima je dobrodošao
Zaustavili smo se na izvoru u selu Visočka Ržana i natočili hladnu vodu. Kažu da ovde tokom analiza u poslednjih 30 godina, voda nijednom nije bila neispravna. Razlog je u krečnjaku koji se nalazi ispod.
Ispred nas je stado ovaca. Miodrag kaže da se pre pola veka domaćinom smatrao samo onaj koji je imao više od 100 grla. Dok čekamo da predstavnice svrljiške pramenke prođu i oslobode nam put, vodič nam priča da njegova porodica gaji oko 500 ovaca, krava i konja, čiji broj se u proleće podiže na 1.000.
– Današnji raspored pravnih stimulativnih propisa u Ministarstvu poljoprivrede je takav da ako kupite umatičene ovce, u jednoj godini kroz subvencije država vam vraća 100 odsto tog iznosa. I još vam dodatno plaća 100 evra po ovci. Uprkos tom prihodu, i ukupnoj zaradi, koja sa prodajom sira i jaganjaca, može da iznosi bruto oko 250 evra godišnje po ovci, nema zainteresovanih koji bi se bavili stočarstvom – iskren je Miodrag.
Pastir nas pozdravlja, a usput saznajemo da je bruto plata onih koji ovde čuvaju ovce oko 500 evra sa doprinosima i hranom.
Gore – dole: Tokom vožnje, čas smo stajali, čas smo čučali, zbog granja koje je šibalo sa svih strana
–
Pravimo pauzu da bismo čobaninu ostavili džakove kamene soli, za konje.
Vegetacija se menja, kako se klackamo i penjemo nagore, a mi iz kamiona dohvatamo i beremo jarebiku. Jedna od žena kaže da nam neće škoditi ako pojedemo po jednu presnu bobicu.
Miodrag nam pokazuje njegove krave na 1.400 metara nadmorske visine, kako izviruju iz trave. Odmah pored je šuma u kojoj se rashlađuju, tamo je i do deset stepeni niža temperatura. Pratimo ih da proverimo kako im radi taj prirodni „erkondišn“.
Farmerke koriste priliku da se upoznaju sa biljem na ovoj visini: Nevena iz Čortanovaca, Kristina iz Češke i Tatjana iz Sombora analiziraju rastinje.
Truckanjem, ali sa osmehom na licu, dok nam grane prelaze preko glava, stižemo na oko 1.600 metara, gde smo planirali da pojedemo sendviče i osvežimo se uz pivo. Na toj visini, shvatam ubrzo, alkohol slabije udara u glavu.
Radna akcija
Nastavljamo putovanje. a Miodrag nam usput pokazuje kućicu, odakle se noću vidi Sofija kako sija. Kad bude završio taj objekat, on planira da u njega smesti 40 ležaja za turiste. Kućica se nalazi na idealnom mestu, u zavetrini istočnog vetra, što i ne čudi, jer je baš tu jedan Bugarin isprobao recept i napravio kuću još posle drugog svetskog rata.
Stižemo do najlepšeg dela našeg sedmočasovnog putovanja: u daljini je krdo od osamdesetak kobila i dva pastuva sa žrebadima, koji mirno pasu… Svi vade foto-aparate.
Saznajemo da su veliki problem vukovi, od kojih kobile teško mogu da spasu svoje mladunce.
Konjima ne prilazimo, već ih samo fotografišemo u tišini, dok ih Miodrag obilazi.
Miodrag je rođen u ovom kraju, živeo je u Beogradu i radio u policiji, a stočarstvom se bavi od 1992. godine. Godinu dana kasnije preselio se na Staru planinu, gde poseduje farme i veliko imanje koje svake godine uvećava. Njegova porodica ima oko 250 hektara pod kukuruzom, aronijom, lešnikom, lucerkom, kao i 100 hektara livada koje kose.
Ovde se rađaju vukovi: U ovoj vučjoj jazbini Miodrag je pre nekoliko godina video mladunče vuka
Nezvanično, bez pasoša „prelazimo“ granicu. Na dva bela stuba, od kojih su jedan konji srušili, pišu inicijali bivše države Srbija i Crna Gora, a sa druge strane je skraćenica za Republiku Bugarsku.
Puni utisaka, ostavljamo ovo savršenstvo prirode i krećemo nazad ka hotelu.
Stajemo kod rečice i osvežavamo se hladnom vodom. Neke žene su se izule i hlade noge, druge piju vodu direktno iz rečice, dok jedna grupa bere bilje. Bila nam je potrebna pauza i umivanje da bismo se vratili u stvaran život.
Leave a Reply