Na sugestiju jednog kolege (drug član) prenosim vam neke od ideja za aktivan vikend u Srbiji, odnosno utiske sa mojih obilazaka:  Stara Planina

Na ovom lokalitetu bio sam više puta i svaku posetu krunisao usponom na Midžor (2169m), kao najviši vrh u Srbiji, ako se izuzme teže dostupna Đeravica na KiM.
Ono što predlažem, a probao sam, su sledeće varijante kampovanja i pešačenja:

• Kamp u blizini hotela Babin Zub i planinarskog doma. Oba objekta se nalaze pod samim Babinim Zubom.

• S obzirom da sam se juče vratio sa još jednog boravka na Staroj Planini konstatujem da hotel Babin Zub ne radi do oktobra. Smeštaj u planinarskom domu (odmah pored) staje 1.000,00 RSD po osobi. Doručak je 200,00 RSD. Sobe su jednostavne, izuzetno čiste, svaka ima svoje kupatilo i TV. Ima dvokrevetnih, trokrevetnih i četvorokrevetnih. Planinarskim domom gazduje planinarsko društvo Knjaževac, pa njih i treba kontaktirati radi eventualnih rezervacija. Ove detalje iznosim za sve one koji izbegavaju šator, a šator, čak i san pod vedrim nebom (ako vreme dozvoljava) su po meni najbolji način da se “udahne” priroda. Inače, obrok, piće i toalet možete slobodno konzumirati u planinarskom domu i ako ne koristite uslugu noćenja.
  Idealna mesta za razvlačenje šatora možete pronaći već na 200-300 metara od Babinog Zuba, ka Midžoru. Kod žičare već postoje uređeni prostori (drveni letnjikovci, klupe, stolovi, korpe za otpatke, ložišta…), a fino je ulogoriti se i stotinak metara dalje posle razdvajanja staze za Midžur i Topli Do.
  Do Babinog Zuba inače dolazim Autoputem, pa onda Svrljig – Knjaževac – Kalna – Babin Zub. Direktan put Svrljig – Kalna treba izbeći jer je u jako lošem stanju. Isto se odnosi i na trasu Autoput – Paraćin – Boljevac – Knjaževac jer relacija od Boljevca do Knjaževca je očajna.
• Kamp sa prilaskom planini iz Toplog Dola. Do Toplog Dola se dolazi sa pirotske strane i to je malo (na žalost i staro) selo u podnožju Stare Planine. Meštani gostoljubivi i nije isključeno da budete posluženi pirotskim specijalitetima (kačkavalj i peglana kobasica) Tu se može ostaviti automobil, razviti kamperska oprema, a ujutru rano krenuti put Midžora grebenom. Kraća pauza na Midžoru (sa pogledom koji puca daleko u Bugarsku), duža na Babinom Zubu za ručak, eventualno neko piće u domu i onda sledi povratak seoskim putem za Topli Do. Ova varijanta je u šetačkom smislu zahtevnija, ali ne i preterano. Mislim i da postoji gps trek na sajtu stazeibogaze.info
• Malo džipijada, malo kampovanje, malo pentranje… Isto iz pravca Toplog Dola. Normalnim automobilom se ne može proći putem Topli Do – Babin Zub, ali bi zato Lada Niva savršeno odradila posao. Tu deonicu sam prošao Jetijem, ali to ne bih ponovio jer je u par navrata bilo baš gusto, odnosno ni Jeti nije bio dovoljno visok, a da ne govorim o tome da mu nedostaje 4×4.
  U ovoj varijanti džipom se produži ka Babinom Zubu, malo iznad Toplog Dola i razvije kamp u selu Selište (koje postoji još samo na vojnim kartama). Mi smo odabrali poziciju i nekom starom nivelisanom voćnjaku, odmah po trećem ili četvrtom prelasku reke (potoka) i totalno divlje je bilo spavati uz šum planinske vode koja se lomi o stenje.
  Sutra dan bi valjalo izaći džipom na Babin Zub, razviti šatore ponovo, popeti se na Midžor i vratiti se na roštilj u kamp. Naše iskustvo po ovoj varijanti je malo odstupilo od plana, ali više o tome u nastavku.

19.10.2012. Marko Vujnović (burazer), Dragan Horvat (zet), Aleksandar Jerković (Bear Grylls) i moja malenkost krenuli smo da sebi upriličimo vikend na Staroj Planini. Prvobitan plan je bio da se ulogorimo negde u Toplom Dolu (pirotska strana), u subotu ujutru izađemo na Midžor i u nedelju se do polaska razvlačimo po Babinom Zubu. Naravno ispalo je drugačije 😉

Dan prvi: U Topli Do smo stigli kasno, iza ponoći, doduše nekoliko puta smo u podnožju Stare Planine stajali i uzdisali između neverovatno zvezdanog neba, divljine i huka planinskih potoka.
Kamp nismo postavili u Toplom Dolu, već u Selištu, preko koga je trebao da vodi zemljani put do Babinog Zuba. U stvari i selište je prema matoroj vojnoj karti trebalo da postoji, ali smo otkrili da od njega (barem na našoj stazi) postoje samo napuštenih par kuća koje su u potpunosti sakrivene u vegetaciji. Nalili smo se nekom rakijom oko 1 iza ponoći, kada smo postavili šator, čisto da nam bude toplije (temperatura u toku noći je pala na -2) i spavali dok nas nije probudio pred zoru neki marsovac, drvokradica, sa fapom usled nedođije. Baš smo se istripovali šta se to dešava kad je krenulo da brunda.

Dan drugi: Glava nam je svima pucala od one rakije sinoć i tog dana smo se sa autom (ali uglavnom peške) pored mnoštva prepreka jedva dovukli do Babinog Zuba.

A kad kažem prepreke:

E tu smo se poizvaljivali i kuntali malo, dok je Sale spremao čorbicu od zelja, kopriva i kozijeg sira. Različite lekovite aktivnosti su obeležile dan.

Solarno eksponiranje:

Prirodna kuhinja:

Glava nas je pustila tek predveče kad smo bol izbili pivom u restoranu hotela Babin Zub. S obzirom da smo se prethodnu noć pokočili od hladnoće, svi osim Jerkovića smo prenoćili u istom hotelu.

Babin Zub na zalasku sunca:

Rtanj u daljini:

Dan treći: Ovaj dan je obeležen zakasnelim, ali u potpunosti uspešnim usponom na Midžor (2.169m). Blaga silueta krova preostale Srbije prosto zove na uspon i od vas ne traži nikakvu posebnu veštinu za to:

Vreme je bilo sjajno i dosta šetača, hajkera i penjača nam je pravilo društvo na vrhu. Na vrhu su se našle i neke kikotave cice, kojima su BG splavovi ipak prirodnije okruženje, a došle su sa Mišelin ekipom na džipijadu.

Osvojen vrh:

Ekipa i Bugarska u pozadini:

Zet:

Bear Grylls:

Burazer:

Moja malenkost:

Utisci: Nepregledna divljina, prosto se oseća moć prirode, odlično vreme, lepota, puno pozitivnih ljudi u šetnjama ka vrhu Midžor, ledeno kampovanje, polu prirodna hrana, sjajan vikend i totalno pune baterije.