Realnost je, pak, demantovala ove planove. Početkom sledeće godine skijaši i njihove kolege iz drugih zimskih sportova takmičiće se u Južnoj Koreji, a Stara planina i dalje čeka na realizaciju davno izrečenih obećanja.

Goran Antić, koji sa svojim partnerima poseduje oko 25 hektara zemljišta na ovoj planini, kaže u razgovoru za eKapiju da trenutno, osim hotela Stara planina, postoje samo još dva ozbiljnija objekta i porodični apartmani u selima u podnožju, dok za parcele kojima gazduje JP Stara planina i dalje nije pronađen investitor.

Antić, ipak, kaže da postoji mnogo razloga za investiranje u zemljište i objekte na Staroj planini i dodaje da taj centar ima veliki potencijal.

– Skijaška infrastruktura je veoma dobra. Mnogo ljudi ne zna da Olimpijski centar Jahorina ima 14 kilometara ski staza, dok na Staroj planini trenutno ima 13. Takođe, predviđeno je da u poslednjoj fazi razvoja ovde bude ukupno oko 150 kilometara staza i čak 41 žičara. Kapaciteti skijališta umnogome prevazilaze smeštajne kapacitete, te je potrebno te dve stvari uskladiti – kaže on.

Navodi i da je potencijalnim ulagačima Stara planina cenovno, a i komunalno primamljivija od mnogo skupljih Kopaonika i Zlatibora, dok je vreme divlje i neplanske gradnje prošlo, što daje još jedan razlog više za investiranje.

Takođe, dodaje i da bi investitor koji se odluči za gradnju sigurno imao pomoć države i lokalne samouprave u vidu subvencija, kao i kvalifikovanu radnu snagu čija je cena rada znatno manja nego drugde.

Idejni projekat vikend naselja

Za potencijalne investitore, Antić predlaže zemljište pozicionirano u nekoliko celina na mestima koja su najatraktivnija za buduću izgradnju smeštajnih kapaciteta i za koja je moguća svaka vrsta dogovora.

– U obzir dolazi nekoliko mogućnosti. Prodaja, koja je najlakša, zatim zajedničko investiranje, ali i plaćanje u ratama, kao i zamena za neke druge atraktivne nekretnine – objašnjava.

Prva celina, koja se vodi kao građevinsko zemljište površine oko 3,5 hektara, nalazi se na Jabučkom ravništu nedaleko od hotela Stara planina. Ostale – na Golemoj reci (4 hektara), na Orlovom kamenu (oko 5,5 hektara), na lokaciji Brod (više od 9 hektara), kao i oko 5 hektara parcela na lokaciji Breza, zasad se ne vode kao građevinsko zemljište.

– Planom detaljne regulacije (PDR) 2. faze koji smo mi finansirali, precizno su definisani svi parametri gradnje. Na našim parcelama za kolektivnu gradnju (hotele) koeficijenti gradnje su od 1 do 1,5 i zauzetosti od maksimalno 30%, dok su parcele za individualnu gradnju (kuće) sa koeficijentom gradnje od 0,4 i zauzetosti od max 30% – navodi naš sagovornik.

Kada su u pitanju planovi za zemljište koje sada nije zavedeno kao građevinsko, on navodi da su protekle nedelje rukovodstvu opštine Knjaževac predali Inicijativu za izradu PDR-a 3. faze, gde su predvideli obuhvat od oko 120 hektara zemljišta. Tu bi trebalo da bude vikend naselje sa strogim koeficijentima gradnje i zaštite životne sredine.

– Ovaj PDR bi obuhvatio sve naše parcele na Staroj planini – kaže sagovornik.

Četiri lokacije spremne za gradnju hotela i apartmana

Građevinsko zemljište na Jabučkom ravništu podeljeno je po celinama.

Lokacija 1, površine 11.701 m2, nalazi se oko 550 metara južno od postojeće gondole. Lokacija je južno orjentisana, sa pogledom ka jugu i jugozapadu i bez mogućnosti da dođe do kasnijeg zaklanjanja pogleda.

Od infrastrukture, na 100 metara se nalazi kolektor otpadnih voda, kao i priključak za vodu, dok je glavna trafostanica na 300 metara. Buduće tri žičare su na 100 metara udaljenosti, dok planirani put sa pirotske strane prolazi pored lokacije. Inače, postojeći asfaltni put je na 800 metara.

Idejni projekat hotela

Glavni aduti ove lokacije su koeficijent gradnje od 1,5, a tu je i postojeće idejno rešenje hotela od 21.674m2. Nije potrebno raditi urbanistički projekat za ovu lokaciju.

Idejnim rešenjem hotela je predviđeno 517 ležajeva i pregršt sadržaja. Hotel je zamišljen sa 4+ zvezdice, više od 150 parking mesta u podzemnoj garaži, spa centrom sa unutrašnjim bazenom i manjim unutrašnje/spoljašnjim bazenom, dva restorana koji se mogu spojiti u jedan veliki, zatim velikim brojem lokala i kafića sa baštama…

Lokacija 2, odmah pored prve, ima površinu od 10.278 m2. Koeficijent gradnje je 1,2 a ostavljena je mogućnost da se urbanističkim projektom predvidi gradnja 3-4 hotela ukupne površine od oko 16.000m2. Infrastruktura je identična prethodnoj lokaciji.

Lokacija 3 ima oko jednog hektara i na njoj je moguće graditi kuće, sa koeficijentom gradnje od 0,4 (po parceli). Postoji i idejno rešenje, sa planiranih 10 apartmana po objektu. Asfaltni put se nalazi na 300 metara od ove lokacije, a Ministarstvo turizma je u 2017. namenilo 40 miliona dinara za komunalnu infrastrukturu, kojom će se rešiti pitanje vode i kanalizacije i do tih parcela.

Planirane tri žičare će biti na 250 metara od ove lokacije, a postojeća gondola je na 550 metara.

Lokacija 4 ima 4.030 metara kvadratnih, koeficijent gradnje od 1,0 i koeficijent zauzetosti od 30%. Za ovu lokaciju je karakteristično to što nije potrebna izrada urbanističkog projekta, a buduće tri žičare su na udaljenosti od 50 metara. Infrastruktura je pored parcele.

Antić kaže da interesovanja za ove lokacije ima, naročito od kraja 2016. godine kada je usvojen Plan detaljne regulacije 2. faze. Takođe, tome je doprinelo i poboljšanje saobraćajne infrastrukture.

– Prvi put kada sam dolazio na Staru planinu, sada već davne 2005. godine, nije postojao niti jedan putokaz, niti normalan put, kao ni sam nagoveštaj turističkog centra. Tokom ovih godina, sređivala se saobraćajna infrastruktura, pa su mnogi putevi rehabilitovani, dok se za druge ubrzano prave planovi i pripremaju sredstva – navodi Goran Antić.

Kada ta infrastruktura bude gotova, potencijal Stare planine još će više doći do izražaja, jer, kako kaže, “bogatstvo flore i faune kakvo je na Staroj planini ne postoji u Jugoistočnoj Evropi”.

– Stara planina je prvenstveno zamišljena kao planinski, a ne ski centar. Samim tim, akcenat je stavljen i na letnje mesece, jer se na samo desetak kilometara od lokacija nalazi 5-6 vodopada, Zavojsko jezero, najviši vrh centralne Srbije – Midžor, kao i mnoštvo bajkovitih predela koji daleko prevazilaze Kopaonik i Zlatibor – zaključuje Antić.