To je najbolja potvrda da Stara planina i pirotski kraj zaista mogu da pruže mnogo na planu proizvodnje zdrave tradicionalne hrane – kaže u razgovoru za Danas Veroljub Mihajlović, generalni sekretar Opšteg udruženja preduzetnika Pirota.

Prema njegovim rečima na Staroj planini ima 60 vrsta lekovitih trava, što garantuje da domaće životinje koje gazdinstva gaje na njoj, daju kvalitetno i hranljivo mleko i meso.
– U našem udruženju se nalazi veliki broj malih preduzeća koja se bave proizvodnjom zdrave hrane. Na našem štandu na sajmu etno hrane i pića mogli su se videti proizvodi sakupljača bilja i meda, kozmetički preparati zasnovani na lekovitom bilju, zimnica iz slatkog i kiselog programa, mleko, mlečni proizvodi, pirotski kačkavalj, sir, ceđeno mleko, kozje mleko i proizvodi od kozjeg mleka, mangulice i peglane kobasice rađene ručno. Dakle, pirotski kraj može potrošačima i u zemlji i u inostranstvu da ponudi zaista kvalitetne i zdrave tradicionalne prehrambene proizvode. Međutim, ono što treba naglasiti je da naši proizvođači nisu zainteresovani za masovnu proizvodnju hrane već ih isključivo interesuje kvalitet. Cilj je da pokažemo kvalitet i kapacitete kojima raspolažemo, jer je upravo to ono što je cenjeno na tržištu zdrave hrane – ističe Mihajlović.
On dodaje da je proizvođačima tradicionalne hrane potrebna pomoć i podrška države u rešavanju nekih problema. Mihajlović naglašava da je pre svega potrebno da se donese pravilnik o tradicionalnoj proizvodnji hrane koji bi proizvođačima umnogome olakšao proizvodnju.
– Sada se suočavamo sa situacijom, da primera radi, seljak na Staroj planini da bi proizvodio kačkavalj mora da ima tehnologe i uslove kakvi postoje u mlekari. Da bi proizveo kačkavalj, mleko mora da transportuje u grad kako bi kačkavalj proizveo u mlekari na industrijski način. Dakle, zakonsku proceduru treba prilagoditi specifičnim uslovima proizvodnje tradicionalne hrane. Reč je o hrani koja se proizvodi u malim količinama, i ljudi koji se bave njenom proizvodnjom su isto tako stručni kao i profesionalni tehnolozi da proizvode bezbednu hranu uz kontrolu nadležnih inspekcijskih službi. Kada bi se procedura pojednostavila, poljoprivredna domaćinstva o kojima govorimo bi mogli da postanu veoma značajni snabdevači na tržištu hrane i u zemlji i u inostranstvu – ističe Mihajlović i dodaje da praksa pokazuje da proizvođači tradicionalne hrane u razvijenim evropskim zemljama uživaju olakšice koje bi trebalo da budu uvedene i u Srbiji.
Prema rečima našeg sagovornika, ako je to obezbeđeno proizvođačima etno-hrane u razvijenim zemljama, ne postoji nijedan razlog da to ne bude obezbeđeno i našima, jer bi donošenje takvih zakonskih rešenja unapredilo prehrambenu proizvodnju u Srbiji. On smatra da bi država proizvođačima etno-hrane trebalo da pomogne i na taj način što bi kao ogledni projekat finansirala opremanje desetak farmi na Staroj Planini. Država bi finansirala izgradnju okućnice, štale, obezbedila 100 ovaca i kredit na 20 godina. Na taj način bi se motivisali ljudi iz grada da se sa porodicama presele na Staru planinu i uzgajaju stoku. Mihajlović je uveren da bi takav ogledni projekat dao pozitivne rezultate, jer bi i drugi ljudi iz grada videći u tome mogućnost za zaradu postali zainteresovani za bavljenje stočarstvom.