Više od 15 tona kačkavalja za mesec dana proizvedu đaci u Mlekarskoj školi u Pirotu. Da je njihov kačkavalj zaista od mleka sa Stare planine, za to imaju i potvrdu.

“Kačkavalj se ručno mesi, ručno dosoljava, i na kraju zri tri meseca, i to pod identičnim uslovima kakvi su bili pre 100 do 150 godina”, ističe Saša Petrović, profesor Mlekarske škole u Pirotu.

Za mlekare koji se pridržavaju starog recepta da je za kilogram sira potrebno najmanje pet litara mleka, najveća konkurencija su proizvođači jeftinih biljnih zamena za sireve. Postavlja se pitanje kako razlikovati pravi sir od nazovi kačkavalja.

“To je najprirodniji proizvod, jer se koristi samo mleko i morska so, ništa drugo se ne koristi, nikakvi aditivi se ne dodaju”, objašnjava kačkavaljdžija Boban Jovanović.

Trend biljnih a navodno mlečnih proizvoda stigao je sa zapada. Neznatno se proizvode u Srbiji, mnogo više uvoze.

“Ovo nije nov problem, mi već nekoliko godina radimo na rešavanju tog problema, ako se to može nazvati rešavanje. Inspektori na terenu uvek preduzimaju mere ukoliko zateknu na terenu da taj proizvod nije adekvatno označen”, napominje Zoran Ivanović, načelnik Odeljenja za veterinarsko i javno zdravlje pri Ministarstvu poljoprivrede.

Šta je pravi sir deklarisano je i u srpskom Pravilniku o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura. Niskomasni mora imati minimalno 10 odsto, a ekstramasni i do 60 odsto mlečne masti. Dok te procente ne vidite na pakovanju, u pitanju je biljni sir.

“Stavljaju se razne oznake na pakovanja koje asociraju na Grčku, na fetu, ili se stavljaju oznake da ima aromu neke vrste sira, gaude, ementalera ili da se zove edamino, fetino”, ističe Ivanović.

Bez obzira na to što u sebi gotovo ne sadrže mleko već pretežno biljne masti, ti proizvodi su bezbedni za zdravlje, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede.

Proizvođači iz EU više neće moći da deklarišu biljne proizvode kao mlečne, a dok to ne stigne i u Srbiju, potrošačima jedino ostaje da pažljivo čitaju deklaracije.