U pirotskom kraju, poznatom po uzgoju ovaca, broj grla se već godinama stalno smanjuje. Osnovni uzroci su pusta staroplaninska sela i nezainteresovanost mladih da se bave ovim teškim, ali unosnim poslom.

Bilo je tu nekada oko 12 hiljada bravi, a sad nema ni 100 bravi u selo. Mladih malo ima sasvim, sve su stari oko 80 godina”, kaže Petar Stamenović, selo Dojkinci.

“Još za vreme komunizma je tako bilo i tako se nastavlja. Drug Tito je govorio da napustimo svoja ognjišta i u radničku klasu. Bolji je život u varoš”, kaže Vojislav Petrović, selo Dojkinci.

To je osnovni razlog što se broj ovaca u pirotskom kraju drastično smanjio – sa 300 hiljada, sredinom prošlog veka, na današnjih dvadesetak hiljada.

Zoran Ćirić iz sela Krupac, jedan od najvećih farmera u pirotskom kraju, kaže da se ovaj posao, uprkos svemu, ipak isplati.

“Mi imamo problem sa radnom snagom, jer mladi ljudi neće to da rade. Iz kog razloga ja to ne znam, ali mislim da nije stvoren dobar ambijent”, kaže Zoran Ćirić, selo Krupac.

Brojne podsticajne mere, kako države, tako i lokalne samouprave, za sada ne daju skoro nikakve rezultate. Veliki problem je nedovoljan broj umatičenih ovaca, pa samo vlasnici 10 odsto grla ostvare premije.

Goran Popović, pomoćnik predsednika opštine Pirot kaže da je jedan od velikih problema što na teritoriji opštine Pirot ne postoje veliki prerađivački kapaciteti, koji su postojali 70-ih i 80-ih godina.

“Mi smo imali dve klanice, imali smo mlekaru, imali smo puno zadruga, koje su u kooperativnom sistemu otkupljivale jagnjad od poljoprivrednih proizvođača”, dodaje Popović.

Stručnjaci kažu da je za povećanje broja ovaca neophodno izdvojiti mnogo više para iz budžeta. A bez ovaca, uskoro neće biti dovoljno ni čuvenog pirotskog kačkavalja, ali ni ove potkovice, koja je poslednjih godina postala zaštitni znak Pirota.

izvor RTS