Tridesetosmogodišnji Zoran Gogić, iz udaljenog staroplaninskog sela Dojkinci, boluje od retke genetske bolesti (Spinocerebelarna ataksija).

Zbog toga sve teže hoda, ima vrtoglavice i slabi mu vid. Da bi se bolest usporila neophodni su lekovi za koje Zoran, zbog skromnih primanja, nema dovoljno novca.  Trošna kućica od blata dom je tridesetosmogodišnjeg Zorana Gogića. Pre tri godine saznao je da boluje od retke genetske bolesti. Zbog toga se teško kreće, gubi ravnotežu i slabije vidi.

Da nesreća bude veća, niko od članova porodice ga ne obilazi. Od invalidske penzije, koja je osam hiljada dinara, plaća alimentaciju, a što preostane nije dovoljno ni za hleb. Zbog toga ne pije lekove, jer je za njih potrebno najmanje pet hiljada dinara mesečno.

“Ako bi dao za lekove, nemam šta da jedem i to je to. Mora da se živi, ne može, ali mora”, kaže Zoran Gogić.

U sobici od desetak kvadrata provodi najviše vremena. Kada je napolju toplije šporet ne loži, jer mora da štedi drva. Zime na Staroj planini su surove, a ogreva nema dovoljno.

Lekari kažu da ukoliko Zoran ne uzima terapiju, može vrlo brzo ostati potpuno nepokretan. Trenutno preživljava jedino uz pomoć dobrih ljudi.

Dejan iz Beograda, koji povremeno dolazi u Dojkince, najveća mu je podrška.

“Pokrenuo sam akciju da se Zoranu uvede struja u kuću, pošto mu je bila isključena zbog duga za račun i uradili smo mu kupatilo. Ja i poznanici, prijatelji, pomažemo koliko možemo, što se tiče hrane i tako toga”, kaže Dejan Vidaković.

U Centru za socijalni rad u Pirotu kažu da su Zoranu ponudili smeštaj u dom, ali da je on to odbio. Zbog toga su mu nekoliko puta davali jednokratnu novčanu pomoć.

Zoran se nada da će mu odobriti zahtev za isplatu “tuđe nege i pomoći”, kako bi mogao da kupuje neophodne lekove i da što manje zavisi od drugih.

Apel za pomoć – Zoran Gogić
Devizni račun RS35265090000000000454 Raiffeisen Bank
Dinarski račun 54-102-0005180/9  Banca Intesa


Izvor RTS