Stara planina : Srpsko selo odumire
Repušnica, selo na padinama Stare Planine u istočnoj Srbiji, nekada je bilo puno života, a danas u njemu kafići zvrje prazni, kuće su zatvorene, a ulicama niko ne korača, navodi se u reportaži koju je objavio “Rojters”.
Zbog raseljavanja stanovništva, izazvanog upotrebom mehanizacije u privredi, kasnije zatvaranjem fabrika u državnom vlasništvu i egzodusa iz Srbije usled ratova tokom devedesetih, ovo selo, smešteno blizu granice sa Bugarskom, od 1998. godine nema stalno naseljenih ljudi.
Agencija navodi da se u mnogim obližnjim selima broj stanovnika značajno smanjio i ponekad u njima ostane samo po jedan stariji bračni par ili čak jedna osoba.
Škole, ambulante, veterinarske stanice i prodavnice su zatvorene. Posetioci su retki, a putevi su prepuni rupa, navodi Rojters.
“Neki ljudi su otišli, odselili se u potrazi za boljim životnim standardom. Selo je bilo zanemareno i ignorisano, naročito kada je reč o infrastrukturi”, kaže Rade Bogdanović, penzionisani veterinar iz Kalne, sela u opštini Knjaževac, čiji deo takođe čini Repušnica.
“Ostali su samo stariji, roditelji onih koji su otišli, a vremenom su i oni ostarili i umrli”, kaže Bogdanović, ističući da je broj stanovnika u Kalni sa 4.000 pao na samo 1.000.
Između 2002. i 2011. godine, Srbija je izgubila preko više od 377.000 – odnosno pet odsto – od ukupno blizu sedam miliona stanovnika, navodi agencija, pozivajući se na podatke sa popisa.
Prema podacima Srpske akademije nauka i umetnosti, broj stanovnika opao je u 86 odsto od ukupno 4.600 sela u Srbiji, navodi Rojters, ističući da je situacija u nekim drugim zemljama Balkana i jugoistočne Evrope slična.
Za proteklih 50 godina, broj stanovnika Knjaževca prepolovio se i sada iznosi 30.000.
“Sada imamo broj stanovnika koji je na nivou onoga što smo imali posle Prvog svetskog rata”, ističe Marija Jelenković, jedan od opštinskih zvaničnika.
Tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, oko milion ljudi krenulo je u potragu za zaposlenjem na Zapadu, dok se broj stanovnika koji su Srbiju napustili tokom ratova devedesetih procenjuje na 700.000, navodi agencija.
Odliv stanovništva nastavio se posle pada Slobodana Miloševića, a sa prelaskom na tržišnu ekonomiju, mnoge državne fabrike su zatvorene.
Trend zasnivanja porodica sa manjim brojem članova je, prema popisu iz 2011. godine, doveo do porasta prosečne starosti stanovništva na 42 godine, dok je 2000. godine taj prosek iznosio 40 godina.
Srpska vlada je pokušala da reši ovaj problem poboljšavajući infrastrukturu i nudeći podsticaje mladima voljnim da ostanu na selu, ali ti napori tek treba da daju rezultate, navodi Rojters, dodajući da je ideja o naseljavanju migranata sa Bliskog istoka u praznim selima napuštena.
Репушница, село на падинама Старе Планине у источној Србији, некада је било пуно живота, а данас у њему кафићи зврје празни, куће су затворене, а улицама нико не корача, наводи се у репортажи коју је објавио Ројтерс.
Због расељавања становништва, изазваног употребом механизације у привреди, касније затварањем фабрика у државном власништву и егзодуса из Србије услед ратова током 1990-их, ово село, смештено близу границе са Бугарском, од 1998. године нема стално насељених људи.
Агенција наводи да се у многим оближњим селима, број становника значајно смањио и понекад у њима остане само по један старији брачни пар или чак једна особа.
Школе, амбуланте, ветеринарске станице и продавнице су затворене. Посетиоци су ретки, а путеви су препуни рупа, наводи Ројтерс.
„Неки људи су отишли, одселили се, у потрази за бољим животним стандардом. Село је било занемарено и игнорисано, нарочито када је реч о инфраструктури“, каже Раде Богдановић, пензионисани ветеринар из Калне, села у општини Књажевац, чији део такође чини Репушница.
„Остали су само старији, родитељи оних који су отишли, а временом су и они остарили и умрли“, каже Богдановић, истичући да је број становника у Кални са 4.000 пао на само 1.000.
Између 2002. и 2011. године, Србија је изгубила више од 377.000 — или пет одсто од укупно близу седам милиона становника, наводи агенција, позивајући се на податке са пописа.
Према подацима Српске академије наука и уметности, број становника опао је у 86 одсто од укупно 4.600 села у Србији, наводи Ројтерс, истичући да је ситуација у неким другим земљама Балкана и југоисточне Европе слична.
За протеклих 50 година, број становника Књажевца преполовио се и сада износи 30.000.
„Сада имамо број становника који је на нивоу онога што смо имали после Првог светског рата“, истиче Марија Јеленковић, једна од општинских званичница.
Током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, око милион људи кренуло је у потрагу за запослењем на Западу, док се број становника који су Србију напустили током ратова у деведесетим процењује на 700.000, наводи агенција.
Одлив становништва наставио се после пада Слободана Милошевића, а са преласком на тржишну економију, многе државне фабрике су затворене.
Тренд заснивања породица са мањим бројем чланова је, према попису из 2011. године, довео до пораста просечне старости становништва на 42 године, док је 2000. године тај просек износио 40 година.
Српска влада је покушала да реши овај проблем побољшавајући инфраструктуру и нудећи подстицаје младима који су вољни да остану на селу, али ти напори тек треба да дају резултате, наводи Ројтерс, додајући да је идеја о насељавању миграната са Блиског истока у празним селима напуштена.
Leave a Reply