Niske cene, jednostavne procedure, lako dostupne lokacije za snimanje i kvalitetni lokalni filmski radnici – to je ono što u Srbiju privlači sve veći broj stranih produkcija. U proteklih nekoliko godina, poznati evropski i holivudski reditelji i glumci pohodili su Beograd, a prema gruboj računici, Srbiji su na godišnjem nivou ostavljali oko deset miliona evra.
“Ali, isto tako je atraktivna i Tara. Nekoliko projekata se u poslednjih godinu dana snimalo na Staroj planini i u okolini. Jako su atraktivni i dvorci Vojvodine, i različite lokacije u Subotici, Somboru i Smederevu”, navodi Milica Božanić.
“Uvek kažemo da su filmske ekipe pokretne fabrike. Jedan snimajući dan može koštati od pedesetak do nekoliko stotina hiljada eura. S obzirom da se radi o direktnim investicijama, došli smo do iznosa da se otprilike na svaki potrošeni dolar ili euro na produkciju u zemlji, kroz ekonomiju provuče još 5,6 dolara ili eura. Tu možete videti koji je efekat od stranih projekata koji se snimaju u zemlji“, kaže izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije (SFA) Milica Božanić.
Srpska filmska asocijacija, koja okuplja firme i samostalne radnike filmske i TV produkcije, osnovana je 2009. godine sa ciljem da promoviše Srbiju kao lokaciju za snimanje filmova. No, tek 2015. godine usvojena je Uredba kojom se putem refundacije u iznosu do 20 odsto kvalifikovanih troškova koje je produkcija ostvarila u Srbiji, podstiče proizvodnja audio-vizuelnih dela.
“Podsticaji se odnose i na domaće i na strane filmove i nisu vid subvencija, već pravih podsticaja s obzirom na to da se isplata tih 20 posto uloženog vrši tek kada se završi investicija i kada se dokaže da je taj novac ovde zaista potrošen”, navodi Ana Ilić, savetnica predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
Direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić navodi da su, od kada je ova Uredba počela da se primenjuje, strane kompanije u Srbiju uložile 2,1 milijardu dinara (16,6 miliona evra).
Posle rediteljskog debija “Koriolan”, najčešći gost Srbije je glumac Rejf Fajns, koji trenutno u Beogradu snima film o čuvenom baletskom igraču Rudolfu Nurejevu. Bio je gost na inauguraciji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a onda je, kao iskreni prijatelj i promoter Srbije, kako je objasnila premijerka Ana Brnabić, postao vlasnik srpskog pasoša. U Beogradu su bili i Rejčel Vajs, Gaj Pirs, Džon Kjuzak, Džesika Lang, Selma Hajek, Kevin Kostner, Pirs Brosnan… Nedavno je od paparaca beogradskim ulicama bežala i holivudska zvezda Džulija Roberts.
Šta je to što im, uz navedene podsticaje, Srbija nudi?
“Mi smo relativno mala zemlja, sa mnogo različitih lokacija, jeftini smo, a naši profesionalci su vrhunski”, odgovara Boban Jevtić.
Beograd je, uz Kalemegdan ili Beli dvor, i dalje najatraktivnija lokacija za snimanje u Srbiji.
“Ali, isto tako je atraktivna i Tara. Nekoliko projekata se u poslednjih godinu dana snimalo na Staroj planini i u okolini. Jako su atraktivni i dvorci Vojvodine, i različite lokacije u Subotici, Somboru i Smederevu”, navodi Milica Božanić.
Holivud je odavno deo produkcije počeo da usmerava ka Istočnoj Evropi zbog povoljnijih uslova, a među prvima je ovaj trend prepoznala Češka u kojoj je još sredinom devedesetih snimljen prvi deo “Nemoguće misije” sa Tomom Kruzom. Svoje destinacije ponudile su i Mađarska, Rumunija, Bugarska, Slovenija. Planetarno popularnom serijom “Game of Thrones”, koja je snimana i u Dubrovniku, Hrvatska je ipak predvodnica u regionu.
“Na ovo zaista treba gledati kao na jedan veliki biznis, i tu država ima ogromne benefite na svaki način. Em što dolaze stranci i ovde troše novac, tu zapošljavaju veliki broj lokalnog stanovništva, i treće, preko njih imamo priliku da te filmske profesionalce obučavamo na najsavremenojoj tehnici, da rade sa najvećim profesionalcima, a da ne govorim koliko je to dobro za sam imidž zemlje”, kaže Jevtić.
Uz edukaciju i usavršavanje lokalnih filmskih radnika, nameće se pitanje može li i na koji način srpska kinematografija, zaglavljena između krupnih komercijalnih poduhvata i retkih umetničkih filmskih iskoraka, osetiti benefit inostranog interesovanja.
Iako pozdravalja dolazak stranih produkcija, reditelj Nikola Ljuca ukazuje na veliki broj nerešenih pitanja kada je reč o svetu filma u Srbiji.
“Mislim da je ovo dobro jer pomaže širem spektru filma. Nama kao umentinicma i onima koji stvaraju u kontekstu srpske, evropske kinematografije i potpuno drugačijem načinu finansiranja, koje se uglavnom vodi preko fondova i televizija, što kod nas još nije zaživelo, to su stvari koje treba rešavati. Dok se ne reši sve ono što je vezano za autorska prava i za celu seriju zakona i emitovanja, svi to koriste da budu u sivoj zoni gde korupcija cveta. A samim tim i monopolski postavljena saradnja sa stranim produkcijama“, kaže Ljuca, poznat po uspešnom filmskom prvencu Vlažnost.
Zakonodavac je odustao do prvobitne ideje da deo novca koji bi se u budžet slivao od inostranog filmskog biznisa izdvaja za Filmski centar Srbije, odnosno domaću kinematografiju. Umesto toga, odlučeno je da se domaće i strane produkcije izjednače i da svi imaju pravo na povraćaj od 20 posto.
Nekadašnja Jugoslavija imala je dugo iskustvo u snimanju i servisiranju stranih filmova. Tada najveći filmski studio – Avala film je uprkos protestima filmskih radnika, 2015. godine, nakon četvorogodišnjeg stečaja, prodat na aukciji
slobodnaevropa.org
Leave a Reply