Category Archives: Opština Pirot
Odumiru sela na Staroj planini (Video)
Selo Topli na Staroj planini, podno Midžora, nekada je bilo poznato u svetu po proizvodnji kačkavalja i sira. Selo je imalo ogromnu mlekaru, školu, prodavnice. Danas odumire zajedno sa preostalih dvadesetak stanovnika. Volonteri Crvenog krsta su najčešći gosti i u letnjim mesecima avanturisti koji obilaze netaknute delove Stare planine.
Teško se stiže do staroplaninskog sela Topli Do, a još teže se u njemu živi. Odavno se zaboravilo da je u ovom selu nekada bilo gotovo 2.000 stanovnika i svi oni su se bavili stočarstvom. Danas, tek dvadesetak vrmešnih staraca željnih razgovora.
Branka Lukić iz sela Topli Do kaže da se ovde teško živi, da pate, ali da mora da se radi nešto
“Dobro je bilo dok sam bila zdrava, ali sad ne valja. Ne mogu da slušam ništa. Mladi su u gradu, to je u modi”, kaže Lida Pejčić iz sela Topli Do.
Volonteri Crvenog krsta najčešće obilaze ove ljude. Donesu pomoć i što je najvažnije, razgovore ih.
“Mislim da njima najviše znači to što mi dođemo ovde, popričamo sa njima, damo naravno i pomoć. Ali, svakako znači ta pažnja i to što se neko setio. Oni su ovde daleko od grada i jako je malo stanovnika”, kaže volonterka Crvenog krsta Kristina Vasilov.
Topli Do je selo u kome je nekada bilo više od 5.000 ovaca i više od 2.000 grla krupne
stoke. Danas, na žalost, nema više od 200 ovaca u čitavom selu. A, ovo ovde iza mene je nekadašnja mlekara. Iz ove mlekare se izvozilo šest vagona kačkavalja godišnje.
Toplodolce u letnjim mesecima obilaze avanturisti i planinari. Možda je to i logično, jer život ovih ljudi jeste avantura 21. veka.
U nastavku teksta možete videti repotrtažu RTS-a
U nedelju obilazak Stare Planine
Planinarsko društvo “Naissa” ovog vikenda, u nedelju, 19. juna, organizuje akciju obilaska Stare Planine.
Okupljanje je u 5 sati ujutru na parkingu preko puta Gradske kuće u Nišu.
Plan akcije je obilazak nekoliko zanimljivih mesta na Staroj planini. U pećini brda Kamik nalazi se crkva Sv. Petra i Pavla, poznata kao “pećinska crkva”, na čijem je severnom zidu sačuvana jedinstvena freska Isusa Hrista, na kojoj je on prikazan ćelav.
Nakon toga, planiran je obilazak neobične klisure koju je izvajala Rosomačka reka. Najlepši pogled na kanjon pruža se sa Slavinjskog grla, gde se nalazi mala pećina i stara vodenica, koja nije u funkciji.
Stara planina : Čudom preživeo bliski susret s vucima
Časlav Jotić napustio grad, mir našao kao pastir na Staroj planini, ali umalo da strada zbog stada.
PIROT – Staroplaninski usamljenik i stočar Časlav Jotić (68) proteklih godina je imao mnoštvo bliskih susreta s vukovima koji često kidišu na njegovo stado. Ipak, samo će poslednji, od pre desetak dana, pamtiti do kraja života.
Nikada mu, veli, zveri nisu prišle tako blizu, pa mu još nije jasno kako je drama u mestu zvanom Zli dol okončana samo sa dve zaklane ovce. Jer, lako je i sam mogao da postane plen…
Čala, kako ga zovu poznanici, čuva četrdesetak ovaca i desetak koza, nedaleko od zlokobnog mesta na zavojskoj strani Stare planine, između Mrtvačkog mosta i brane. Kilometrima unaokolo nema žive duše, osim njega i stada. Zbog problema s desnim kukom, Čala se veoma teško kreće i sustiže ovce, a najveći deo godine provodi sam sa stadom od čijeg mleka pravi prvoklasni sir. Tog umalo kobnog prepodneva, uz njih su bila i tri psa, dok je četvrti ostao kraj tora.
– Uz strašno zavijanje, vukovi u potrazi za hranom zimi silaze do mog imanja, kraj samog tora, ali psi zalaju i oni se udalje… Tog dana je stado bilo na ispaši, psi se nisu oglašavali, a onda su se na jednom proplanku iznenada pojavila dva vuka. Sledio sam se i jedva uspeo da krenem za ovcama koje su počele da beže… Kamenjem sam gađao vukove koji su nepomično stajali i režali, dvaput sam ih gađao i toljagom, ali nisu ustuknuli. Tek kada su to oni hteli, jurnuli su ka šumi, za raštrkanim ovcama, i izgubili se… Kasnije sam pronašao dve zaklane i rastrgnute ovce, a ostale sam prikupljao čitavog dana i jedva uspeo da ih doteram u tor – priča vremešni pastir, koji je pre dve decenije odlučio da se iz Pirota vrati na očevinu, na opustelu planinu.
Pobednik Jagnjijade: Ovce na Staroj planini pasu čajeve! (VIDEO)
Бобан Јотић, добитник прве награде на овогодишњој Јагњијади у Крупцу, оджаној 15. маја, у разговору за Пиротске вести открива тајну пиротске јагњетине и како се припрема најукуснија јагњетина.
Јотић је јагњетину припремио у вурњи, онако како се радило вековима уназад на нашим просторима. По његовим речима, то је најбољи начин припреме врхунске јагњетине.
-Да би се направила укусна јагњетина мора прво да се одабере квалитетно јагње. Ми смо га узели из села Браћевци, где је веома квалитетна трава, практично овце пасу чајеве горе, тако да нисмо могли да оманемо. Јагњетина тражи прво да буде зрело месо и природне зачине. Никакви прашкасти зачини не смеју да се користе и никакава хемија, само природни јер онда квалитет меса долази до изражаја-каже Јотић за Пиротске вести.
Бобан је добио награду и за врхунски припремљену јагњећу чорбицу, која такође представља, по његовим речима, врхунски специјалитет, који је карактеристичан за наш крај.
Другог и последњег дана овогодишње Јагњијаде, одржано је надметање у пастирским играма, богат културно-уметнички програм, као и такмичење у припреми најукусније јагњеће чорбице и других специјалитета од јагњетине.
ВИДЕО: ПИРОТСКЕ ВЕСТИ
Evropska nagrada za nasleđe 2016: Grand Prix za studiju konzervacije sela Gostuša na Staroj planini
Među projektima nagrađenim prestižnom nagradom Evropske Unije i Evropa Nostre za nasleđe za 2016. godinu, najprestižnijom evropskom nagradom u domenu nasleđa, u kategoriji “Istraživanje” nagradu je dobila studija konzervacije sela Gostuša kod Pirota.
U Zarzuele teatru u Madridu, maestro Plasido Domingo, predsednik Evropa Nostre, vodeće organizacije iz oblasti nasleđe u Evropi, i Tibor Navračić, Evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport, bili su domaćini ceremonije dodele 28 Evropskih nagrada za nasleđe i među 28 nagrađenih projekata dodelili i 7 posebnih nagrada, Grand Prix nagrada, kao i jednu Nagradu publike.
Među 7 Grand Prix nagrada, odabranih od strane nezavisnog stručnog žirija i vrednih po 10 000 eura, su osim nagrade za studiju konzervacije sela Gostuš i tradicionalna vodenica na Agios Germanos u Grčkoj, Kraljeva mala staza u El Koro kanjonu u Španiji i Gotička kula u Vimpol Holu u Velikoj Britaniji koji su nagrade dobili za kategoriju “Konzervaciju”. U kategorija “Posvećena služba” nagrađeni su zaposleni i aktivisti Zemaljskog muzeja u Sarajevu (BiH) I Đulija Maria Krespi iz Italije. U kategorija “Edukacija, trening i povećanje svesti” Grand prix je dobio ‘Usvoji spomenik’ iz Finske.
Obnavljanje Kraljevskog malog puta iz Španije je ove godine dupli dobitnik nagrade: stručni žiri nagradio je projekat Grand Prix nagradom, a građani Evrope izabrali su ga za omiljeni projekat, dodelivši mu Nagradu publike. Oko 8,000 građana glasalo je za Nagradu publike, putem onlajn glasanja preko sajta Evropa Nostre, nagradu koja se dodeljuje petu godinu za redom.
Tokom ceremonije, nagradu za nasleđe Evropske Unije i Evropa Nostre dobilo je 28 pobednika iz 16 zemalja učesnica programa Kreativna Evropa. Jedna nagrada dodeljena je i projektu iz Belorusije, državi koja ne učestvuje zvanično u programu Kreativna Evropa
Ceremoniji dodele nagrada je prisustvovalo 1.000 zvanica, uključujući stručnjake i volontere iz oblasti nasleđa, širom Evrope, predstavnike EU institucija, zemalja članica i Španije. Ceremonija dodele nagrada je ključni događajEvropskog kongresa za nasleđe, organizovanog od strane Evropa Nostre u saradnji sa organizacijom Hispania Nostra, a koji je okupio više stotina stručnjaka iz oblasti nasleđa širom Evrope, u Madridu od 22-27. maja.
