Category Archives: Opština Pirot
Stara planina : Upozorenje Gorske službe spasavanja
S obzirom na najavljene niske temperature i snežne padavine, u nastavku prenosimo savete koji mogu da i te kako pomognu kada temperatura ode u “duboki” minus, a nađemo se daleko od civilizacije.
OBLAČENjE:
Slojevita tanja garderoba je toplija od jednostrukih debelih stvari.
Ni odeća ni obuća ne smeju da stežu, u protivnom će se zaustaviti cirkulacija krvi i doći će do brzog pothlađenja i promrzlina.
Spoljašnji sloj odeće treba da bude od materijala koji ne propušta vetar i vlagu. Idalno je da je to neki materijal koji omogućava da telo diše, dakle da se vlaga od tela filtrira ka spoljašnjoj sredini pri čemu sprečava spoljašnju vlagu da prodre unutra… Jedan od takvih materijala je Goreteks, od koga se prave sportske jakne i obuća.
Jakna treba da je zatvorena oko vrata, kukova i na rukavima kako topao vazduh ne bi izlazio napolje.
Kapu treba nositi i ona treba da pokriva makar gornji deo ušiju, a dobro je da jakna ima kapuljaču koju je moguće navući preko kape.
KRETANjE:
Doček Nove godine – prilika za bolji turistički bilans (Video)
Turistička sezona u Srbiji i Beogradu traje tokom čitave godine. Ipak, uoči novogodišnjih praznika naročito smo popularni kod suseda, ali sve više nam dolaze i turisti iz Rusije i Turske.
Kosmopolitska atmosfera na gradskim trgovima širom Srbije doprinosi dobroj zabavi, a za nas kao domaćine to je odlična prilika i da zaradimo. suseda, ali sve više nam dolaze i turisti iz Rusije i Turske.
Kosmopolitska atmosfera na gradskim trgovima širom Srbije doprinosi dobroj zabavi, a za nas kao domaćine to je odlična prilika i da zaradimo.
“Zabava je na vrhu” – slogan je kojim se turisti pozivaju da Novu godinu, ali i čitavu zimu provedu na planinama.
Na Zlatiboru veruju da će koncert Zdravka Čolića privući 50 hiljada gostiju u novogodišnjoj noći. Na Staroj planini i Kopaoniku igraju na kartu dvostrukog zadovoljstva.
Na Staroj planini očekuju najviše gostiju iz Bugarske i Makedonije, a na Kopaoniku iz svih bivših jugoslovenskih republika, ali i iz Turske i Rusije.
“Svi čarter letovi iz Rusije ka Nišu su popunjeni do februara tako da zaista očekujemo veliki broj ruskih turista koji će ove godine posetiti Kopaonik”, kaže Ana Jovanović iz “Skijališta Srbije”.
Spojila ih Stara planina, venčali se po starim običajima (FOTO)
Piroćanac Srđan Tošić i Ivanjčanka Slavica Pavlović venčali su se po starim pirotskim običajima, u nošnji iz 19. veka pa su tokom fotografisanja u dvorištu Muzeja Ponišavlja, na kratko, oživeli scene iz “Zone Zamfirove” i drugih filmskih ostvarenja koja su snimana u ovom neverovatnom ambijentu.
Srđana Tošića, inače dugogodišnjem planinara i zaljubljenika u prirodu i Slavicu Pavlović, sada već Tošić, spojila je Stara planina, na kojoj se se upoznali pre par godina, nakon čega se rodila i velika ljubav.
-Upoznali smo se pre par godina na planinarenju po Staroj planini, kada su planinari iz Ivanjice bili gosti nas planinara iz Planinarskog kluba “Vidlič”. Velika ljubav prema planini i nepreglednim prostranstvima Stare planine brzo nas je spojila pa smo na kraju rešili da našu ljubav krunišemo i brakom. Slavičina ideja je bila da to bude u starim varoškim nošnjama i to baš u dvorištu Muzeja Ponišavlja. Nošnju smo dobili zahvaljujući razumevanju Doma kulture u Pirotu-kaže Tošić za Pirotske vesti.
Po rečima Slavice Tošić, nakon građanskog venčanja u Pirotu, Tošići planiraju i venčanje upravo na Staroj planini, koja ih je i spojila.
Stara planina : Planinari brišu granice
Grupa od četrdesetak planinara iz Pirota i Srbije, i susedne Bugarske, susrela se ovog vikenda na jednom od najlepših delova Stare planine, vrhu Tri čuke, na preko 1.900 metara nadmorske visine.
Ovaj vrh predstavlja i prirodnu granicu između Srbije i Bugarske.
Kako je Pirotskim vestima izjavio jedan od planinara iz pirotskog Planinarskog društva “Vidlič” Ivan Mladenović, pirotski planinari su na uspon krenuli iz Dojkinaca, dok su se planinari iz Bugarske sa njihove strane planine popeli na Tri čuke.
ZABELEŽENO NA STAROJ PLANINI : Tajne u crepulji
Odvajkada su u pirotskom kraju pravljene plitke posude za pečenje hleba na otvorenom ognjištu, znalo se kako su, kada i koje žene mogle da ih prave, o čemu govori primer iz Gostuše
Oduvek su mešenje hleba i kuvanje bili posao žena, a do sredine prošlog veka u nekim krajevima one su same pravile i posuđe, što bi se u narodu reklo gazile crepulju – plitku posudu u kojoj se peče hleb na otvorenom ognjištu. Doduše, u pojedinim oblastima centralne Srbije izrađuju ih i danas, ali muškarci. Osnovna razlika je u tome što su ženske deo domaće radinosti, uobičajenih kućnih poslova, a muške se proizvode poluprofesionalno. Ženske crepulje mogu da imaju rupu (u zapadnoj Srbiji na primer), kao što se i muške izrađuju i bez mehaničke sprave, i uz upotrebu ručnog vitla, objasnila nam je mr Biljana Đorđević, viši kustos u Narodnom muzeju u Beogradu.
Crepulja se na balkanskim prostorima, gotovo neizmenjenog oblika, izrađuje od praistorije do danas. Na žalost žene ih više ne gaze mada na Staroj planini ima još onih koje su ih pravile ili se sećaju kako su to njihove majke radile poput Ljubine Nikolić i Vere Manić iz sela Gostuša. One su su to sa zadovoljstvom i demonstrirale.
– Njihovo znanje je dragoceno nematerijalno kulturno nasleđe koje treba sačuvati baš kao i objekte i predmete koji su zahvaljujući tom znanju i umeću nastali. Ono je i sredstvo bez koga se zaštita ne može uspešno sprovoditi – pojašnjava etno-arheolog mr Biljana Đorđević pozivajući se na Konvenciju o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa koju je Unesko usvojio 2003, a Srbija ratifikovala 2010. godine.
