Category Archives: Ekologija
Nove naknade u Parku prirode “Stara planina
Javno preduzeće „Srbijašume”, u ulozi upravljača Parka prirode “Stara planina”, donelo je u drugoj polovini marta ove godine Odluku o naknadama za korišćenje zaštićenog područja Park prirode „Stara planina”. Odluka, kojom je utvrđena visina, način obračuna i plaćanja naknada za korišćenje zaštićenog područja Park prirode „Stara planina”, treba da omogući upravljaču parka novac za finansiranje aktivnosti zaštite, uređenja i promocije Parka prirode “Stara planina”. Značaj ovakvih naknada za upravljača parka prirode ogleda se u podatku da je tokom 2018. godišnji program upravljanja parkom finansiran sa svega 9 miliona dinara iz budžeta R.Srbije, a sa 32 miliona dinara prikupljenih od naknada u parku.
Odluka, donešena na osnovu Zakona o zaštiti prirode i uz saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine, predviđa obavezu plaćanja naknade za obavljanje delatnosti putničkih agencija, turoperatora, restorana, trgovine, zanatskih usluga, rudarstva, energetike, saobraćaja; za postavljanje vikendica; za održavanje turističkih, rekreativnih, sportskih i drugih manifestacija i aktivnosti; za korišćenje imena i znaka zaštićenog područja; za zauzeće prostora za objekte koji svojim izgledom narušavaju svojstvo zaštićenog područja; za sakupljanje lekovitog bilja; za elektroenergetsku i skijališnu infrastrukturu, ali i za snimanje i fotografisanje…
Predviđeno je da po osnovu ove Odluke vlasnik hotela plaća kao godišnju naknadu 1200 dinara, a vlasnik kuće sa seoski turizam 430 dinara po krevetu. Turista koji reši da prenoći u šatoru, u obavezi je da plati 30 dinara dnevno po m2. Za minihidroelektrane određena je naknada u iznosu od 150.000 dinara.
Zanimljivo je da će onaj ko želi da u komercijalne svrhe napravi fotografiju u parku prirode morati da plati 2.000 dinara po danu, a onaj ko želi da lovi puškom platiće skoro 9 puta manje. Naknada za seču šume ovom odlukom nije predviđena, iako je Odluka o naknadama iz 2014. godine između ostalog sadržala i naknadu za korišćenje – seču šume, u iznosu od 50 dinara po m3 drvne mase. Upravo obim eksploatacije šume na Staroj planini izaziva zabrinutost dela lokalne javnosti, s obzirom na nanošenje štete na putnoj infrastrukturi od strane teških kamiona, kao i seču stoletnih bukovih šuma.
Na molbu portala FAR da prokomentariše izostanak naknada za seču šume, Gordana Jančić ispred Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine, JP “Srbijašume”, obrazložila je odustvo takve naknade činjenicom da je Srbijašume ujedno i korisnik šuma, da ne može samo sebi da naplaćuje naknade, ali i da ovo javno preduzeće ne želi da nameće ovu naknadu lokalnom stanovništvu.
Gordana Jančić, JP „Srbijašume“
“Nema naknada za posečeno drvo zato što su JP Srbijašume u dvostrukoj ulozi, mi smo i korisnici i upravljači i ne možemo naplaćivati sami sebi. Naša orijentacija je da se za seču privatnih šuma lokalno stanovništvo ne opterećuje naknadama. I to nije samo na Staroj planini, takvih naknada nema svuda gde smo mi upravljači“, izjavila je Gordana Jančić.
Što se tiče komentara da JP “Srbijašume” ne nadoknađuje štetu na putevima nastalu prolaskom teško natovarenih kamiona, Gordana Jančić je objasnila da Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i Zakon o šumama nalaže da korisnik šuma plaća naknadu za svaki kubik posečenog drveta i uplaćuje u Budžet R.Srbije i to JP “Srbijašume” i čini. “Budžet R.Srbije zadržava od te naknade 70%, a 30% ide lokalnoj samoupravi gde je drvo posečeno. Budžetski sistem to usmerava dalje prema lokalnim samoupravama”, dodala je Gordana Jančić.
Ovom odlukom ostavljena je mogućnost da JP “Srbijašume” postavi odgovarajuće objekte, opremu i osoblje na ulazima u park prirode, kako bi vršila naknadu za korišćenje vozila na motorni pogon u zaštićenom području, ali po rečima naše sagovornice takva naknada se u dogledno vreme neće uvoditi, a neće se naplaćivati ni fotografisanje od strane turista i posetioca ukoliko je to za njihove lične potrebe.
Sredstva ostvarena od naknada po ovoj odluci, koristila bi se za zaštitu, razvoj i unapređenje PP “Stara planina”, stoji u tekstu odluke objavljenom u Službenom glasniku.
Dotrajala tabla na ulazu u Park prirode na Vidliču, postavljena 2007.godine.
Sergej Ivanov
Foto: Sergej Ivanov
Izvor http://far.rs/
The post Nove naknade u Parku prirode “Stara planina appeared first on Knjaževačke vesti.
Pirot planira da pređe na biomasu sa Stare planine
Gradonačelnik Pirota gospodin Vladan Vasić izjavio je novinarima da je sve spremno za novu grejnu sezonu koja će po prvi put u Pirotu biti realizovana iz jednog centra – moderne Energane Senjak, s obzirom da su sve kotlarnice po gradu, koje su prethodnih godina bile izvor zagađenja i problema za meštane zgrada, ugašene. Vasić je najavio da se razmatra uveliko i dalji razvoj sistema grejanja u Pirotu, a posebno prelazak na novi energent – biomasu, energent koji nam je neuporedivo dostupniji u odnosu na mazut pa će samim tim ceo sistem grejanja raditi još efikasnije i ekonomičnije.
Kako je naveo, energetska efikasnost celog sistema je podignuta na viši stepen jer se ceo grad greje iz jednog centra sa mnogo savremenijim cevovodima i opremom. Drugi efekat je činjenica da će zagađenje biti mnogo manje u centru grada gašenjem kotlarnica. Ove godine je ugašena i poslednja kotlarnica ATP. Ima dovoljno mazuta za start grejanja, a razmišlja se i o proširenju kapaciteta i novom energentu
U planu je instalacija jednog ili dva kotla na biomasu. To je prelazak na održiv sistem energije, a energent će se prikupljati na Staroj planini i okolini. Novac će se plasirati u lokalne resurse, a u toku su razgovori sa dva ili tri potencijalna izvora finansiranja, naveo je gospodin Vasić.
izvor: pirot.rs
Aktuelni projekti u Parku prirode Stara planina – Video
Park prirode „Stara planina“ vodeće je zaštićeno područje u pisanju i implementaciji različitih projekata, izjavio je gostujući u emisiji Boje grada Igor Petrović, upravnik PP Stara planina. Ove godine biće završen projekat „Monitoring noćnih ptica grabljivica na Staroj planini“, a realizovaće se i projekat „ Uticaj šumskih puteva na stepen erozije u zaštićenom području“.
Meštani protiv preusmeravanja Toplodolske reke u Zavojsko jezero
Meštani Temske, susednih sela, ljubitelji prirode iz Pirota i susedne Bugarske zatražili su da se obustavi projekat prevođenja Toplodolske reke u akumulaciju Zavoj. Svojevrsnim performansom i paljenjem sveća poručili su da će braniti svoju reku i Staru planinu.
Molitvom za spas Toplodolske reke, počeo je protest Temštana, protiv prevođenja reke u akumulaciju Zavoj.
“Mi smatramo da je ovo loše mesto za izgranju hidrocentrale, da je loš način i da je korist, odnosno proizvodnja koja će se ostvariti prevođenjem Toplodolske reke, daleko manja od štete koju će pretrpeti park prirode”, kaže Dušan Mitić, selo Temska.
“Jer, nije samo da se menja vodotok, nego i ceo živi svet i to postoje podaci da veoma dugo i na kilometrima uz i niz vodu menja živi svet”, kaže dr Miroslav Demajo, biolog.
“Temska ima dugoročni plan da se bavi turizmom. Znači to nam je primatna grana, a ako nam uzmu reku, čemu sve to”, kaže Tomislav Pančić, predsednik Mesne zajednice Temska.
“Za Toplodolsku reku potpisana je smrtna kazna. Mi smo ovde da pokažemo ljudima da nikada nećemo dozvoliti da jedna kap vode fali u Toplodolskoj reci”, kaže Aleksandar Jovanović – ćuta, selo Temska.
Podršku meštanima Temske pružili su i članovi ekološkog pokreta iz Bugarske.
Kroz igru i zabavu učenje o značaju očuvanja životne sredine
U Osnovnoj školi “Vuk Karadzić”, u organizaciji JKP “Regionalna deponija Pirot” i Udruženja “Stara planina” na prigodan način obeležen je 05. jun, Svetski dan zaštite životne sredine.Učenici nižih razreda tokom prepodnevnih sati sakupljali su otpadni materijal na keju pored Nišave od Železničkog do Golemog mosta.
Vasja Vasić, učenik II razreda OŠ “ Vuk Karadžić” na jednostavan način poručuje svima gde treba bacati otpad i da je neophodno čuvati prirodu.
Realizacija projekta je nastavljena zatim u učionici Škole gde je predesdnik Udruženja “Stara planina”, Dragfan taškov, podelio edukativni materijal i kroz igru sa učenicima razgovarao o značaju očuvanja životne sredine.
