Category Archives: Vesti
Stara planina : Međunarodni sabor na Kadibogazu od 21-23 jula 2017
Na mestu Kadibogaz, na srpsko-bugarskoj granici podignut je spomenik prijateljstva srpskog i bugarskog naroda. Iz prijateljskih odnosa opštine Knjaževac i opštine Belogradčik (Bugarska) nastala je Manifestacija Sabor na Kadibogazu, koja će ove godine biti održana od 21. do 23. jula u organizaciji Udruženja “Međunarodni sabor na Kadibogazu” i Opštine Knjaževac. Najveća prekogranična manifestacija na Balkanu, koja svake godine okuplja više od 25.000 posetilaca.
Sabor na Kadibogazu je privredna i kulturna manifestacija na kojoj se prikazuje narodno kulturno stvaralaštvo i privredna ponuda naselja sa obe strane državne granice. Tokom tri dana, koliko traje Manifestacija, otvara se granica na Kadibogazu i može se preći samo sa ličnom kartom.
Od obnove sabora 2000. godine bratske opštine Knjaževac i Belogradčik zalažu se da se na Kadibogazu otvori malogranični prelaz.
Na graničnoj liniji između knjaževačkog sela Novo Korito i bugarskog sela Salaš održan je 16. Sabor na Kadibogazu. Ovu privredno-turističku manifestaciju, osnovanu 1925. godine, obnovile su pre šesnaest godina bratske opštine Knjaževac i Belogradčik i od tada je zajedno organizuju. U vreme tarjanja Sabora, otvara se granica na Kadibogazu, a za prelazak je potrebna samo lična karta.
Žitelji naselja sa bugarske i srpske strane Stare planine i mnogobrojni posetioci iz okolnih gradova, otvorenu granicu na Kadibogazu koristli su za susrete, druženje, trgovinu i zabavu
Svi gosti ove jedinstvene prekogranične manifestacije uživaće tri dana u kulturno – umetničkom i sportskom programu, nastupu trubačkih orkestara i estradnih umetnika iz Srbije i Bugarske, prodajnim izložbama i ugostiteljskoj ponudi.
Kako je Gostuša, najneobičnije selo u Srbiji, postala poznata širom Starog kontinenta
Dostignuća tima stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, predstavljena su na konferenciji “Kulturno nasleđe vredi Evropi” u beogradskom Domu omladine.
Na obroncima Stare planine, nadomak Zavojskog jezera, nalazi se selo Gostuša – jedinstveno u celom svetu kao naselje u celosti izgrađeno od kamena i prirodnih materijala iz neposredne okoline.
Poznata i kao “Kameno selo”, Gostuša je poslednjih nekoliko godina privukla pažnju srpske, ali i svetske javnosti, zbog svog autentičnog izgleda koji je praktično isti kao i pre više od 100 godina. Osim samih kamenih kuća i drugih zdanja, staroplaninski način života u ovom selu koje leži na oko 700 metara nadmorske visine, ostao je vekovima manje više nepromenjen.
ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET – 1,33 EUR ili 160 RSD
Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja, Gostuša je od strane države zaštićena kao kao nepokretno kulturno dobro, a na očuvanju, odnosno rastauraciji ovoj jedinstvenog mesta od 2013. radi ekipa arhitekata-konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu (ZZSKN). Za projekat studije konzervacije sela, ZZSKN je dobio nagradu organizacije Evropa Nostra i Evropske Unije za istraživački projekat 2016. godine.
“Studija zaštite ugroženog narodnog graditeljstva u ovom malom, ali jedinstvenom selu, predstavlja dokaz da posao može da se obavi uz primenu visokih standarda zaštite, zahvaljujući čvrstoj posvećenosti i odlučnosti, uprkos ograničenim sredstvima. Istraživanje u svrhu konzervacije je bilo izrazito temeljito i sprovedeno je sa jasnim akcionim planom i vizijom”, napisao je član žirija o studiji zaštite sela Gostuša.
Prijavni formular – KAMP TEMSKA 2017
Udruženje “Temska” i udruženja biologa, ekologa, geografa i turizmologa i mnogih drugih branši iz Novog Sada, Beograda, Niša, Kragujevca i cele Srbije i ove godine organizuju Međunarodni naučno-istraživački, edukativni, volonterski kamp.
Organizacije koje učestvuju u organizaciji Kampa „Stara planina, Temska 2016.“ su:
- Udruženje „Temska“, Temska;
- NIDSBE „Josif Pančić“, Novi Sad;
- Biološko društvo „Dr Sava Petrović“, Niš;
- Ekološko istraživačko društvo „Mladen Karaman“, Kragujevac;
- Društvo mladih istraživača „Branislav Bukurov“, Novi Sad.
Kamp će se održati od 12. do 27. jula 2017. u selu Temska, u podnožju Stare planine. Cena kotizacije je 200 dinara po danu (plaćanje kotizacije vrši se pri dolasku u kamp).
Sekcije
Vojni lekari na Staroj planini
Najudaljenije staroplaninsko selo Dojkinci, danas su posetili vojni lekari u okviru akcije Vojske Srbije “Lekar na selu”. Ova akcija sprovodi se od 2009. godine s ciljem da se starijim meštanima u udaljenim krajevima pruži neophodna medicinska i socijalna pomoć.
Čekaonica ambulante u staroplaninskom selu Dojkinci bila je pretesna da primi sve meštane koji su želeli na pregled kod vojnog lekara. Zato su od ranih jutarnjih časova u redu strpljivo čekali i na ulici.
“Kad sam počeo da obaveštavam meštane bili su prezadovoljni, a kada su čuli da dolaze vojni lekari to uliva osećaj sigurnosti i u državu i u opštinu”, kaže Dragan Najdanović, predsednik Mesne zajednice Dojkinci.
“Odlično, osećamo se bezbedno, kad vojska prođe, nama je puno srce”, kaže Ljiljana Stamenović, selo Dojkinci.
“Dok smo mogli živeli smo dobro, ali sada smo ostali sami i ne možemo da radimo. Nema ko da radi”, kaže Ljiljana Pejić, selo Dojkinci.
Sa 124 stanovnika Dojkinci je najbrojnije staroplaninsko selo. Ovde ambulanta radi jednom nedeljno, ali je dolazak vojnog lekara za meštane bio poput praznika.
“Kako sam primetio zaista su se obradovali kad smo došli. Jednostavno narod voli vojsku. Vojska misli o njemu. Zato smo na kraju krajeva ovde”, kaže dr Boban Jelenković, vojni lekar.
Oživela stada na Staroj planini
Sergej Ivanov iz Dimitrovgrada proizvodi organsku hranu. Veterinar uzgaja karakačanske ovce i balkanske magarce.
SERGEJ Ivanov, diplomirani veterinar iz Dimitrovgrada, ne samo da se ostvario u svojoj struci kako se to uobičajeno kaže, nego je otišao i mnogo dalje. Sa grupom entuzijasta i kolega, u organsku proizvodnju na dimitrovgradskoj strani Stare planine, upustio se praktično još pre 15 godina, kada je po prvi put organizovao Balkanski sajam agrobiodiverziteta, odnosno sajam biološke raznovrsnosti.
Tada je, na ledini kraj sportskog centra, okupio vlasnike retkih, gotovo zaboravljenih vrsta domaćih životinja iz cele Srbije, koje su se na ovim prostorima čuvale pre stotinak godina, ali su pred naletom savremene ekonomije i profita, gotovo zaboravljene, zbog čega su gotovo izumrle. Pretila je realna opasnost da geni ovih životinja potpuno nestanu i odu u istoriju. Dimitrovgrađani, ali i mngobrojni posetioci, ovde su na licu mesta mogli po prvi put da vide, na primer, mangulicu, balkanskog magarca, domaću kokošku, balkansku kozu, pirotsku pramenku, vitirogu ovcu i kosmetsku bardoku, krivovirsku ovcu, govedo buša, balkanskog konja… O organskoj proizvodnji u Srbiji, tada se govorilo samo sporadično i u naznakama.
Danas se na Sergejevoj farmi čuvaju balkanski magarci, od magarećeg mleka se prave sapuni sa dodacima raznih biljaka, mleko se u sir prerađuje u prisustvu kupca, a ima i stado karakačanskih ovaca i balkanskih koza. Kompletna proizvodnja se odvija na planini, u selima, tačnije na livadama i po šumama u Kamenici, Krivodolu, Prtopopincima, Mazgošu, Odorovcima. Tu se stoka i napasa i ostaje tokom čitave godine. Organska proizvodnja zastupljena je od prve do poslednje faze.
