U Srbiji, verovali ili ne, postoji mesto gde vremenski uslovi i dalje podsećaju na Sibir, a reč je o najvišem vrhu Midžoru na Staroj planini, gde zima još nije na izmaku.

Prvog dana proleća u Srbiji, verovali ili ne, postoji mesto gde vremenski uslovi i dalje podsećaju na Sibir. Reč je o najvišem vrhu Srbije Midžoru na Staroj planini, koji se nalazi na 2.169 metara nadmorske visine gde zima još nije na izmaku.

Za osvajanje ovog vrha neophodna je ozbiljna priprema, kako fizička, tako i u smislu posedovanja osnovne alpinističke opreme s obzirom na to da je sam vrh Midžor bukvalno okovan ledom, pa bi njegovo osvajanje bez adekvatne opreme bilo ili suludo ili nemoguće.  Planinari Planinarskog kluba “Vidlič” iz Pirota tradicionalno kraj zime obeležavaju usponom na Midžor.

Robert Ilić, iskusni planinar koji je u svojoj karijeri osvajao vrhove i preko 4.000 metara nadmorske visine, kaže da Midžor ume da bude izuzetno surovo mesto tokom zime i da ga nikako ne treba potcenjivati.

– Iako smo imali sreće da nas vreme posluži, uspon je bio izuzetno zahtevan, pre svega zbog činjenice da je ceo vrh bio pod debelim ledom i snegom tako da smo zadnji kilometar do vrha bukvalno morali da puzimo i pazimo da ne skliznemo u ambis iz koga nam ne bi bilo spasa. Sam uspon traje do pet sati i reč je o deonici od osam kilometara, od hotela kod skijališta na Babinom zubu do samog vrha – kaže Ilić za Telegraf.rs.

Da je reč zaista o ekstremnom planinarenju, svedoči i podatak da su osim planinara PK “Vidlič” na putu ka Midžoru bili jedino još ljudi iz Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) koji su ovde boravili na alpinističkim pripremama.

Osim zimi, ovde može biti veoma opasno čak i tokom leta. Tada se dešava, doduše veoma retko, da na padinama Midžora dođe do pojave prirodnog fenomena – loptastih munja – koje prže sve pred sobom, a koje lokalno stanovništvo naziva “verigama”, zbog toga što ove munje u obliku lopti bukvalno “šetaju” livadama pržeći sve pred sobom.

(G. P.)http://www.telegraf.rs