Onodeš po Staroj planini

Stara planina nije samo pristup od severozapada, od Kalne do Babinog Zuba i najvišeg vrha Midžor (2169 metara), novo skijalište i moderni hotel „Stara“, izgrađeni u zaštićenom rezervatu prirode. Posle više dolazaka, ubeđeni smo da su njene brojne lepote, raznolikosti i tajne skrivene. –

U takvim okolnostima okrećemo se još više drugim visovima, šumovitim dolinama, brojnim potocima i vodama, kanjonima, vunijama, vodopadima, ponorima… Vrlo lepim, egzotičnim, ali i skoro napuštenim, selima. Ljudima. Na pitanje „Kude si bil, bre?“, Staroplaninci često odgovaraju univerzalnim glagolskim oblikom „Onodeš!“. Znači „radim-radio“ konkretne aktivnosti.


Da bi na najvišoj i najvećoj planini istočne Srbije – koja se proteže i po sred Bugarske, pa je ceo Balkan nazvan po njenom drugom imenu – bili onodeš, krećemo u obilazak nižih predela. Od Temske, većeg sela koje se nalazi na putu Knjaževac-Pirot, skrećemo prema Toplom Dolu.

Ovde organizuju istraživački kamp i festival hrane. Na početku puta uz kanjon reke Temštice, posle manastira Sv. Đorđa, nailazimo na vodopad Bukovica. Zatim se skoro strmoglavljujemo uskim asfaltnim putem do izletišta TE Temac. Visoke kamene gromade crvenih permskih peščara, stara elektrana i jezero, podsećaju na kanjon Kolorado.

Stižemo do ušća Visočice u Toplodolsku reku. Postoji put do Zavojskog jezera. Stajemo kod Mrtvačkog mosta. Lep i širi pristup reci, iz koje svetlucaju raznobojne konglomeratske stene. Posle skretanja za selo Zaskovci: Topli Do!

Mesto iz bajke crtane crvenkastom zemljom. Kuće puste, ali sačuvane. Ovde kao da je vreme stalo. Kada smo pre par godina šatorovali u dvorištu napuštene škole, po učionicama sam nalazio „Politiku“ iz 60-ih. U jedinoj prodavnici se prodavalo samo „Zaječarsko pivo“?!

Ne stižemo za dana do kraja toplodolske usekline i vodopada: Činguljskog, Krmoljskog i Kurtulskog. Kroz lepu šumu, uz potok, stižemo do obližnjeg – Piljskog. Početak je maja, pa se preko suvog kraka donjeg vodopada penjemo na srednji nivo.

I bez trećeg nivoa fascinirani smo prizorom i hukom čipkasto raširenog pada penušave vode preko stenja sa više desetina metara. Sa ove centralne pozicije pešice bismo mogli stići u jugoistočni deo planine, ali je lakše automobilom preko Pirota.

Babin Zub nam odavde izgleda kao trbušasti vrh zatalasanog brežja. Pitamo se: zašto naši mladi, a nezaposleni stručnjaci ne bi obnovili Topli Do, uz korišćenje savremenih eko-naturalnih znanja i tehnika… –


http://www.danas.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *