“Dolina potoka Bigar” na Staroj planini proglašena spomenikom prirode
Vlada Srbije je donela Uredbu kojom je “Dolina potoka Bigar” na zapadnom obodu Stare planine u jugoistočnoj Srbiji proglašena zaštićenim područjem II kategorije, regionalnog odnosno velikog značaja, kao spomenik prirode “Dolina potoka Bigar”.
Kako je navedeno u Uredbi, spomenik prirode “Dolina potoka Bigar” stavlja se pod zaštitu radi očuvanja geomorfoloških i hidroloških vrednosti, snažnog kraškog vrela, potoka Bigar sa slapovima i jezercima u čijoj dolini se nalazi najveća akumulacija Bigra u Srbiji i impresivnim vodopadom pred ušćem u Stanjansku reku.
Na području Spomenika prirode “Dolina potoka Bigar” uspostavljaju se režimi zaštite I i II stepena. Na površinama na kojima je utvrđen režim zaštite I stepena sprovodi se stroga zaštita kojom se omogućavaju procesi prirodne sukcesije i očuvanje staništa i životnih zajednica u uslovima divljine.
Стара планина: Моторима на Кров Србије (Видео)
У организацији Мото клуба Пирот овог викенда на Старој планини одржан је караван мотоцикала “Ендуро Стара планина Кров Србије 2015”. године.
На трећој по реду манифестацији учествовало је више од 30 мотоцикала, три квада, као и један џип који је представљао техничку подршку. Учесници су прешли више од 120 километара по нетакнутој природи Старе планине.
Volonteri iz celog sveta na radnoj akciji na Staroj planini (foto, video)
Dvadeset volontera, od čega 17 iz inostranstva, učestvovalo je proteklih desetak dana u čišćenju obala Zavojskog jezera, ali i sređivanju zapuštenog kampa u kome su svojevremno boravili učesnici Omladinskih radnih akcija iz cele nekadašnje SFRJ. Zavojsko jezero su od smeća, flaša nagomilanih na brani i drugog otpada čistili volonteri iz Rusije, Ukrajine, SAD-a, Francuske, Španije i mnogih drugih zemalja.
U razgovoru sa novinarom Pirotskih vesti volonteri iz inostranstva nisu krili zadovoljstvo što učestvuju u ovakvoj akciji, ali i što imaju prilike da upoznaju Srbiju i naš narod, kao i nepregledna prostranstva netaknute prirode na Staroj planini.
Jedna od volonterki, Tanja Guzanova, iz Rusije, Sankt Peterburga, kaže za Pirotske vesti da su joj utisci sa kampa, ali i boravka u Srbiji u kojoj se nalazi po prvi put, odlični.
Vodopadi na Staroj planini podižu adrenalin
Stara planina, koja je decenijama bila u zapećku u odnosu na ostale srpske masive, inače poznata po zamrlom stočarstvu i prelepim predelima, sve više privlači obične turiste, ali i zaljubljenike u ekstremne sportove i planinske trke. Jedan od retkih licenciranih vodiča, Robert Ilić koji besprekorno poznaje svaku stopu ovog dela Srbije, kaže da postoje delovi planine, koji se moraju posetiti jer bi u protivnom odlazak na planinu bio nepotpun.
– Uz mnoštvo vrhova, od Midžora, Babinog zuba, Tri čuke, Strašne čuke, pa sve do Srebrne glave i masiva Vidlič, ovde postoje neki od najlepših vodopada u Srbiji – priča Ilić. – Reč je o vodopadima na Toplodolskoj, Dojkinačkoj, Jelovičkoj i drugim rekama, koji su jednako atraktivni zimi i leti. Naravno tu je i kanjon Jerme, u podnožju Vlaških planina, kao i vrh Ruj na granici sa Bugarskom.
Prema njegovim rečima, najatraktivniji i najlepši vodopadi su Piljski i Čunguljski kod Toplog dola, podno krova Srbije Midžora, kao i Tupavica i Koprenski prema Arbinju na nekih pet kilometara od sela Dojkinci. Piljski skok je jedan od najviših u Srbiji i ovde se voda stropoštava sa nekih 64 metara. Ove lokacije su svih ovih decenija ostale netaknute, daleko od očiju slučajnih prolaznika jer su veoma nepristupačne, pa se za svaki obilazak preporučuje pomoć vodiča. Čunguljski vodopad je na nekih desetak kilometara od Toplog dola, visok je 43 metra, a karakterističan je po crvenoj steni sa koje vertikalno pljušti, naročito u proleće, kada se topi sneg na Midžoru i okolnim visovima.
DANI BANICE – Bela Palanka
Da je Bela Palanka po banici poznata i van granica Srbije, potvrdili su i deseti “Dani banice” koji su okupili 210 učesnica.
Osim Piroćanki, prvi put su se takmičile i gošće iz Makedonije i Bugarske.
Kada smo krenule pre deset godina bilo je 38 žena koje su pokazale svoje umeće, a sada više od 200. Nisam očekivala da ćemo doći do jubilarne godišnjice. Opet sam pripremila banicu od kora pečenih na šporetu na drva sa ovčijim sirom – kaže Belopalančanka Ljubisavka – Buba Živković, pobednica iz 2006. godine. I ostale učesnice su se potrudile da se predstave u što boljem svetlu.
– Pripremile smo banice sa zeljem, sa tikvom i orasima, sirom i prazilukom – kaže Piroćanka Anita Pančić Manić.
Najmlađa članica udruženja “Zlatne ruke Stare planine” Anđela Tobić je pravljenje pite naučila na praktičnoj nastavi u Mlekarskoj školi u Pirotu.