RSOVCI SELO PODNO STARE PLANINE
Decenijama pratim brzo množenje jednih naroda i postepeno a nezaustavljivo nestajanje drugih naroda ovoga sveta. Među ovima drugima su i mnogi evropski narodi i njihove nacionalne manjine po drugim, najčešće susednim državama.
Među ove druge spadaju Srbi, ma gde živeli, i država Srbija. „Bela kuga“ je njihova nemilosrdna istina. Istina od koje nema bekstva. Ona je slika iz čijeg se ogledala svake godine izgubi (čitaj: ode na onaj svet) oko 35.000 stanovnika više nego što ih se rodi.
I ne samo da ih je svake godine toliko manje, nego je u pitanju i ova činjenica: Srbija nestaje po svojim rubnim predelima. Hiljade sela ostala su i ostaju pusta. U stotinama većih naselja (i opštinskih) broj stanovnika drastično se smanjuje: najčešće odlaze mladi „trbuhom za kruhom“. Odlaze što u Beograd, Novi Sad, Niš i druge veće gradove, što u inostranstvo. Oni čiji su roditelji otišli a oni se rodili „tamo daleko“, nikad se neće vratiti. Ili, bolje rečeno, retki su, veoma retki oni koji su se vratili.
Stara planina : Održan Festival sira
U Pirotu je proteklog vikenda održan drugi festival sira. Dvadeset izlagača iz cele Srbije predstavilo je svoje proizvode i razmenilo iskustva. Za Piroćance ova manifestacija je šansa da svoj brend – kačkavalj vrate na evropske trpeze, gde se nekada služio kao delikatesni proizvod.
Nomadi – crnovunci, seleći se iz grčke ka centralnom balkanu, pre dva veka, doneli su na staru planinu recepturu za pravljenje žutog sira, čiji ukus se razlikovao od svih drugih sireva. Od tada u pirotskom kraju počinje pravljenje kačkavalja. Njegova izrada je do danas ostala ista.
Pirot: Festival sira i kačkavalja podno Stare planine (FOTO)
U Pirotu održan drugi po redu festival sira i kačkavalja, koji je okupio dvadeset mlekara iz Srbije.
GRADSKA vlast u Pirotu, Turistička organizacija i Mlekarska škola sa domom učenika “Dr Obren Pejić”, u kojoj stasavaju vrhunski majstori za preradu mleka, priredili su drugi po redu Festival sira i kačkavalja. Svoje majstorije izložilo je dvadesetak mlekara iz Pirotskog okruga, Sjenice, Raške, Kragujevca, Svrljiga, Kukujevaca, Šapca, Dimitrovgrada i drugih gradova Srbije poznatih po mlekarstvu.
Svetkovina mlekarstva je održana u etno-ambijentu Nišavske doline, kraj nekadašnjih magacina, kazamata i barutana koje je, krajem 19. veka, podigao još Milan Obrenović. Ovaj kompleks sada je dobio potpuno novi izgled i kao stvoren je za manifestacije i narodne svetkovine. To je potvrdio i festival, koji je posetio veliki broj Bugara iz Sofije i okoline, koji su ulaskom u EU gotovo zaboravili šta je prirodna hrana.
– Odrasla sam u seljačkoj porodici i pamtim stado svoga dede kraj Montane, s druge strane Stare planine. Sećam se i kako je proizvodio sir, kiselo i ceđeno mleko i druge specijalitete. Potpuno iste mirise osećam sada i ovde posle gotovo šest decenija, što znači da su pred nama prirodni proizvodi od ovčijeg, kravljeg ili kozjeg mleka. Kod nas je izgleda više mleko od soje, palme i hemikalija i sirevi više nemaju pravi ukus – rekla je Svetlana Kazandžijeva, žena u sedamdesetim, iz sofijskog kvarta Ljuljin.
U selu Dobri Do samo tridesetak meštana
Iako se nalazi na svega desetak kilometara od Pirota, u selu Dobri Do na obroncima Stare planine, ostalo je samo tridesetak meštana. Loš put i teški uslovi za život ubrzali su migraciju stanovništva, a retki su oni koji se vraćaju selu.
Ova zgrada stare mlekare, jedan je od retkih dokaza da se u selu Dobri Do čuvalo 15 hiljada ovaca i godišnje proizvodilo šest vagona kačkavalja. Od nekadašnjeg opštinskog mesta sa više od 1.000 stanovnika ostale su napuštene kuće i tek po neki vremešni meštanin.
“Mnogo bolje se živelo. Jeste da nije bilo struje, da nije bilo vode, ali je bar bilo ljudi. Sad nema ni 30 čoveka i to smo svi bolesni.Teško je kad je sam čovek”, kaže Ljubinka Pešić, selo Dobri Do.
“Omladina živi u gradu. Šta da radim kad su svi u gradu. A nije im dole bolje i mom sinu je bolje ovde. Imamo i pojatu i kuću i plevnju, sve imamo. I blizu nam je voda, sada vodu i u kući imamo. Mogu da čuvam deset krava, ali nemam s kim”, kaže Dobrinka Pešić, selo Dobri Do.