Gledajući da nekako preživim afričku klimu i saharski vreo talas na „Panonskom moru“, sa radošču sam prihvatio poziv mojih prijatelja da posetim Staru planinu.
Taj divan šok za moj organizam kad se sa 42 prebacite na prijatnih 25 stepeni, posebno je prijao u ovim danima neprekidne žege, koju većina jako teško podnosi.
Doček za nas novinare je bio fantastičan. Kao i cela organizacija našeg boravka na Staroj planini. Posebno izlet i šetnja do Babinog zuba na kojem sam shvatio da na svežem planinskom vazduhu nestaje svaki stres.
Ali i da mi kondicija nije loša, iako sam na pragu polovine veka. Znači, držim se kao recimo Zdravko Čolić ili Neda Ukraden.
U restoranu „Plaža“ priredili su nam neverovatno, pravo hedonističko uživanje, jer su nam posluženi, i naravno da sam sve probao, svi mogući specijaliteti sa roštilja. Jednostavno, nisam znao da belo meso može da se pripremi na tako fantastičan način i tako dobro kombinuje sa sirom.
Probao sam i tradicionalno jelo koje se zove belmuž. Ono se pravi od ovčijeg ili kravljeg sira sa malo kukuruznog ili pšeničnog brašna.
Neko je čak i rekao: Ovaj Filipović je počeo ponovo da krka, jede a uskoro će morati ponovo.
Ali, stigao sam i do predivnog spa centra na Staroj planini. Tamo, u bazenu, kada sam isključio sve vesti, informativne portale, diskusije, polemike, shvatio sam koliko se kontaminiramo negativnom energijom.
Koliko samo tokom jednog lepog vikenda možemo da izbacimo iz sebe svu negativnu energiju. I da je veoma važno da umesto panonskih, postanemo i – planinski mornari.
