Daily Archives: June 14, 2017
Vojni lekari na Staroj planini
Najudaljenije staroplaninsko selo Dojkinci, danas su posetili vojni lekari u okviru akcije Vojske Srbije “Lekar na selu”. Ova akcija sprovodi se od 2009. godine s ciljem da se starijim meštanima u udaljenim krajevima pruži neophodna medicinska i socijalna pomoć.
Čekaonica ambulante u staroplaninskom selu Dojkinci bila je pretesna da primi sve meštane koji su želeli na pregled kod vojnog lekara. Zato su od ranih jutarnjih časova u redu strpljivo čekali i na ulici.
“Kad sam počeo da obaveštavam meštane bili su prezadovoljni, a kada su čuli da dolaze vojni lekari to uliva osećaj sigurnosti i u državu i u opštinu”, kaže Dragan Najdanović, predsednik Mesne zajednice Dojkinci.
“Odlično, osećamo se bezbedno, kad vojska prođe, nama je puno srce”, kaže Ljiljana Stamenović, selo Dojkinci.
“Dok smo mogli živeli smo dobro, ali sada smo ostali sami i ne možemo da radimo. Nema ko da radi”, kaže Ljiljana Pejić, selo Dojkinci.
Sa 124 stanovnika Dojkinci je najbrojnije staroplaninsko selo. Ovde ambulanta radi jednom nedeljno, ali je dolazak vojnog lekara za meštane bio poput praznika.
“Kako sam primetio zaista su se obradovali kad smo došli. Jednostavno narod voli vojsku. Vojska misli o njemu. Zato smo na kraju krajeva ovde”, kaže dr Boban Jelenković, vojni lekar.
Oživela stada na Staroj planini
Sergej Ivanov iz Dimitrovgrada proizvodi organsku hranu. Veterinar uzgaja karakačanske ovce i balkanske magarce.
SERGEJ Ivanov, diplomirani veterinar iz Dimitrovgrada, ne samo da se ostvario u svojoj struci kako se to uobičajeno kaže, nego je otišao i mnogo dalje. Sa grupom entuzijasta i kolega, u organsku proizvodnju na dimitrovgradskoj strani Stare planine, upustio se praktično još pre 15 godina, kada je po prvi put organizovao Balkanski sajam agrobiodiverziteta, odnosno sajam biološke raznovrsnosti.
Tada je, na ledini kraj sportskog centra, okupio vlasnike retkih, gotovo zaboravljenih vrsta domaćih životinja iz cele Srbije, koje su se na ovim prostorima čuvale pre stotinak godina, ali su pred naletom savremene ekonomije i profita, gotovo zaboravljene, zbog čega su gotovo izumrle. Pretila je realna opasnost da geni ovih životinja potpuno nestanu i odu u istoriju. Dimitrovgrađani, ali i mngobrojni posetioci, ovde su na licu mesta mogli po prvi put da vide, na primer, mangulicu, balkanskog magarca, domaću kokošku, balkansku kozu, pirotsku pramenku, vitirogu ovcu i kosmetsku bardoku, krivovirsku ovcu, govedo buša, balkanskog konja… O organskoj proizvodnji u Srbiji, tada se govorilo samo sporadično i u naznakama.
Danas se na Sergejevoj farmi čuvaju balkanski magarci, od magarećeg mleka se prave sapuni sa dodacima raznih biljaka, mleko se u sir prerađuje u prisustvu kupca, a ima i stado karakačanskih ovaca i balkanskih koza. Kompletna proizvodnja se odvija na planini, u selima, tačnije na livadama i po šumama u Kamenici, Krivodolu, Prtopopincima, Mazgošu, Odorovcima. Tu se stoka i napasa i ostaje tokom čitave godine. Organska proizvodnja zastupljena je od prve do poslednje faze.
